Pre mesec dana ponovo sam otišla na Uvac, za koji često kažem da je dobro čuvana tajna Srbije. Lociran između planine Zlatar na jugo-zapadu i planine Javor na severo-istoku, pripada istoimenom prirodnom rezervatu sa zaštitom prve kategorije. Kada su 1960-ih sagradjene 3 brane na ovoj reci, formirana su tri jezera – Uvac, Zlatarsko i Radoinjsko.

19362672

Ovog puta tamo sam otišla radi vožnje kajaka, kako bih u tišini uživala u prirodi ali i zabavila se. Rezervisala sam dvodnevnu, vikend, turu preko jednog sportskog društva iz Valjeva, te se nas dvadesetak minibusom dovezlo do planine Zlatar gde smo imali obezbeđeno prenoćište. Prolazeći pored Zlatarskog jezera (ili kako ga pojedinci zovu – Kokin Brod jezero, po selu koje je potopljeno izgradnjom brane) prisećala sam se svih pauza koje sam ovde pravila na putu ka Crnoj Gori, kada me je mamila tirkizna, čista voda, oivičena četinarskom čumom, sa tek po nekom pustom plažicom. Mogu vam reći da bi vreme provedeno na ovom jezeru bio ekvivalent uživanju koje ću opisati u priči o Uvcu.

Kako smo na Zlatar došli predveče, nije ostalo vremena za aktivnosti u prirodi, te smo se fokusirali na druženje na zajedničkoj terasi vile u kojoj smo odseli. Svakako, moj predlog bi bio da se na put pođe u subotu ranije ujutru, te na planinu stigne oko ručka, što vam daje mogućnost da popodne iskoristite za višečasovnu šetnju nekom od trekking staza.

20160731_100449

Sledećeg jutra spakovali smo sve stvari i odvezli se do obale jezera Uvac (15 min vožnje). Kajaci su već bili pripremljeni i nakon par minuta 50ak ljudi, dva po dva, našlo se na vodi (polovina grupe došla je svojim kolima, te se broj prisutnih udvostručio u odnosu na prethodni dan). Zaista je jedinstven osećaj voziti kajak u tako velikoj grupi, a poseban užitak predstavljala je  kristalno čista voda oko nas, u kojoj smo svi videli spas tokom predstojećeg sunčanog i toplog dana.

Nakon 2 km vožnje ušli smo u kanjon. Meandri Uvca su deo reke gde on krivuda kroz stene kao zmija. Pristup kanjonu je kontrolisan i kako bi se limitirao broj posetilaca, oni koji dolaze na Uvac svoju posetu moraju planirati kroz organizovane ture. Jedan od razloga leži u činjenici da je kanjon stanište ugrožene vrste Beloglavog supa. 1990. godine bilo ih je svega 7 u ovoj oblasti, dok se danas navodi da ih ima 300 (lokalno stanovništvo redovno donosi hranu namenjenu ovoj vrsti). Sa vode je teško sagledati svu lepotu kanjona, pa je više nego vredno popeti se do vidikovca na jednoj od litica. Nakon 5 km vožnje kroz kanjon, vezali smo čamce na nekom kamenjaru i kozijim stazama krenuli ka vrhu.

20160731_115619

Penjanjem do vidikovca prešli smo 3km. Staza je strma i jasno je bilo da ovuda retko ko prolazi. Pošto smo došli do cilja, napravili smo bezbroj fotografija prepoznatljive panorame Uvca, a zatim požurili nazad nizbrdo jer je sunce neizdrživo peklo. Čim smo došli do vode, usledilo je osveženje – dobro zasluženo kupanje – pre nego što smo se popakovali u kajake i zaveslali nazad kroz kanjon u pravcu jezera. Dok ste u kanjonu, sa vode su lako dostupne pojedine pećine – par manjih, zatim Ledena duga oko 2,5km i najveca Usak duga 6km.

101997706

Veslati u skoro potpuno stajaćoj vodi neuporedivo je teže od vožnje brzom rekom. Na putu za  Beograd, svi putnici u mini-busu su spavali. Naravno, kada je jedna devojka dala predlog da se pauza napravi u blizini Čačka u poznatoj kafani gde se služi vruća jagnjetina, sva usnula lica su jednoglasno izglasala “DA”. 🙂