2019-ta je kritična godina za čovečanstvo koje uči da živi sa sve pametnijim i prisutnijim tehnologijama.  Kao što nam je svima jasno, tehnologija je tu da ostane sa nama. Postavlja se pitanje, kuda ćemo uz nju stići?

Uprkos kontroverznosti, autonomna vozila će procvetati a bilo bi dobro razgovarati o industrijskoj regulativi (licenciranje za upotrebu autonomnih vozila na javnim putevima, sigurnosne standarde, osiguranje itd.) umesto o senzacionalističkim nesrećama i katastrofama. Vrlo je moguće da ćemo čuti i o povezanim vozilima: automobilima koji su stalno onlajn.

Internet stvari (IoT – Internet of Things)

Mnogo je ljudi koji izražavaju nevericu kad pomisle da im je dom pun inteligentnih uređaja koji međusobno kominiciraju kroz IoT. Rasveta koja reaguje na nivo dnevne svelosti, temperatura u stanu koja se automatski prilagođava vremenskim uslovima, frižideri koji javljaju vlasnicima kada će ostati bez namirnica (a onda ih sami naručuju), samo su neki od brojnih primera povezanog pametnog stanovanja. Istini za volju, pametno stanovanje je prilično skupo za servis i održavanje (i ide kroz pretplatu). Ali ono što ljude najviše zabrinjava jeste sigurnost. Možemo li verovati ovim mašinama da nadgledaju naš životni prostor?

Ove brige možemo da ostavimo po strani bar na neko vreme, dok IoT biva prihvaćen uz mnogo manje otpora u javnim urbanim prostorima, industriji i tržištu energije. Očekuje se da tržišna vrednost povezanih uređaja dostigne 457 biliona tokom naredne dve godine, gde će većinu tih tržišta činiti oblast pametnih gradova, industrije, zdravstva i građevinarstva. Takođe, IoT povoljno utiče na stimulaciju rasta sektora usluga sigurnosti.

Proširena i virtuelna realnost

Moderne tehnologije čine bogatijim naše interakcije sa svetom. Najbolji primer za to je proširena realnost (AR – Augmented Reality) koja projektuje digitalne informacije, objekte i slike na fizički svet. Rezultat ovog spoja menja i pojačava naše kognitivne sposobnosti. Mehaničar koji koristi AR softver više ne mora da se zamara tehničkim crtežima i uputstvima za upotrebu. Sve što treba da zna da bi obavio svoj posao biće prikazano na njegovom pametnom telefonu ili specijalnim AR naočarima. Mnogo je veći informativni potencijal proširene stvarnosti nego virtuelne realnosti (VR) koja se nije razvila onoliko brzo koliko bi to hteli obožavaoci virtuelnih svetova .

U skorijoj budućnosti AR će biti uvedena u industriju, medicinu i arhitekturu. Do 2022-e, impresivnih 75% kompanija će probati različite varijacije ove dve tehnologije. Tokom naredne tri godine ovaj segment tržišta će eksplodirati – vrednost će dostići vrtoglavi iznos od 210 biliona dolara do 2022-e.

Pametni gradovi

Pametni prostori omogućavaju da ljudi i tehnologija interaguju. U pametnom urbanom prostoru semafori i ulična rasveta prilagođavaju se u odnosu na doba dana; vozovi i autobusi automatski prihvataju izmene broja potencijalnih putnika; sistemi za ventilaciju u zgradama reaguju na klimu u realnom vremenu. Singapur je trenutno najpametniji grad na svetu, pola pametnih gradova je u Evropi i tu su Barselona, London i Oslo. U Kini je preko sto gradova koji zavređuju status inteligentnih. Najveći izazov u godinama koje dolaze biće kako rešiti pitanje sigurnosti u pametnim gradovima.

Povezani automobili

Tokom 2018-te javnost je uglavnom bila preokupirana autonomnim vozilima, a već 2019-te ima mnogo novosti u sektoru povezanih automobila koji omogućava vozilima da budu permanentno povezana na internet i na taj način komuniciraju sa drugim vozilima, te dobiju pristup tačnijim inoformacijama o saobraćaju u toku vožnje.

Danas su povezana vozila najpopularnija u SAD i Kini. Interaktivni automobili koji se voze u SAD čine impresivnih 54% od ukupnog broja tih vozila u svetu. Statista procenjuje da će 64 miliona povezanih automobila biti u upotrebi širom sveta tokom 2019-te. i da će se taj broj udvostručiti tokom naredne četiri godine, šireći se zahvaljujući eCall sistemu po Evropi, pogotovo Francuskoj i Nemačkoj.