Teško je zamisliti da će neka nova tehnologija privući toliko pažnje kao što je to bilo prošle godine kad je Blokčejn u pitanju, ali nema sumnje da će druge novije i inovativnije tehnologije imati još veći uticaj na naše svkodnevne živote. Izvesno je da će se nastaviti rapidni napredak veštačke inteligencije i da će se o tome mnogo pričati.

Blokčejn

Blokčejn je pročle godine dominirao vestima i tako će se i nastaviti, ne samo u IT zajednici. Globalna ulaganja u blokčejn su procenjena na 2.1 milijarde dolara a sektori finansija, osiguranja, nekretnina i energije prate novosti jer postoji svest o potencijalu za transformaciju u tim industrijama. Uprkos senzacionalističkim vestima o hakovanju kriptovaluta, blokčejn je veoma dobar u pogledu sigurnosti. Šta možemo očekivati od blokčejna u budućnosti? Standardizaciju i finansijsko struktuiranje. Vodeći ponuđači blokčejna i njihovi kupci će se fokusirati na nacrte pravila kao i standarda upotrebe i implementacije.

Kako je sve jednostavnije razumeti Blokčejn 2.0 tako će se sve više nalaziti i  primena u različitim alatima i aplikacijama, postajući sve praktičniji u mnogim industrijama.

Prema agenciji IDC, ulaganja u implementaciju blokčejna će dostići skoro  12 biliona dolara u naredne tri godine, rastući 73% godišnje.

Veštačka inteligencija

Veštačka inteligencija obuhvata mašinsko učenje, neuralne mreže i naprednu robotiku koja postaje sve autonomnija i nalik ljudima u reakcijama na različite promenljive podatke i okolnosti. Više nego ikada bićemo suočeni sa mašinama koje razmišljaju i donose odluke, nekada i tako da to prevazilazi naše razumevanje. Kada VI postane još više autonomna, podstaći će upotrebljivost i samim tim popularnost samoupravljajućih vozila, dronova, robota i drugih aplikacija.

Uz strateški značaj koji ima za društvo, VI će postati poligon za nadmetanje između vladinog sektora i korporacija. SAD i Kina će imati centralnu ulogu (gde će Kina biti u prednosti u narednih nekoliko godina). Prema studiji IDC, VI ulaganja će se utrostručiti počev od 2018-te da bi dostigla 77.6 milijardi dolara u 2022-oj. Ove godine će se udvostruliti upotreba VI među vodećim svetskim kompanijama u odnosu na 15% koliko je to bilo u 2018-toj.

Kvantno računarstvo

Prema skepticima kvantno računarstvo je i dalje lepa ideja bez istinski novih rešenja koja se mogu očekivati u neko skorije vreme. Svejedno, kad kod se promena dogodi, biće ogromna. Za manje od deset godina, očekuje se da kvantni računari imaju mnogo bolje performanse od današnjih što će opet doneti napredak na polju veštačke inteligencije. Izuzetna moć brzog procesiranja kvantnih računara ima potencijal da iz temelja izmeni poslovanje i predstavlja izazov za sajber-sigurnost.

Teško je reći da li će tokom ove godine doći do značajnijeg napretka na polju kvantnog računarstva, ali je sigurno da će se rad na tome nastaviti. Ova tehnologija imaće svoj veliki test u upotrebi u komunikacijama, pogotovo takozvanom kvantnom internetu i poslednjem kineskom istraživanju koje je u svemir postavilo satelit koji podržava kvantne transmisije. Moguće je da će tokom 2019-te i drugi sateliti omogućiti da kvantne čestice još brže putuju.

Klaud

Tokom 2019-te poverenje postaje najcenjenija karakterisitika klaud tehnologije. Danas je poverenje ključno po pitanju svih digitalizovanih domena, uključujući finansije, trgovinu i onlajn aktivnosti. Kako je sveopšta potražnja za klaudom u digitalnom domenu, kompanije čiji proizvodi nude najviše nivoe sigurnosti će dobijati na pouzdanosti a sa time i prednost nad konkurencijom. Eksperti smatraju da će tokom ove godine značajno porasti broj hakerskih napada.

2019-ta treba da donese više multi-klauda – upotrebu višestrukih klaud platformi  kako bi eliminisala zaostajanje i ubrzala izvršavanje IT projekata. Danas 95% kompanija koristi hibridne infrastrukture čiji se rad oslanja na više privatnih i javnih klaud platformi, povećavajući na taj način brzinu i smanjujući troškove.

Etika i sigurnost

Ova dva koncepta su od ključnog značaja za naš tehnološki sistem u razvoju. Debate o obezbeđivanju ličnih podataka i ljudskim pravima na poznavanje kako na njih utiče veštačka inteligencija će verovatno postati još življe nego prošle godine. Biće interesaantno pratiti kako Kina razvija eksperiment “društvenih bodova” (odnosno nadziranje građana) u kome će vlada nagrađivati i kažnjavati ponašanja koja smatra pozitivnim ili negativnim.

Takođe će biti interesantno posmatrati dokle će dogurati zakonodavstvo da privoli korporacije na pažljivije rukovanje podacima o ljudima.