Kako je evroposka proizvodna industrija na ivici recesije, kompanije moraju da primene nove digitalne i servisno orijentisane taktike kako bi osigurale svoje konkurentne pozicije na tržištu.

Proizvodna industrija generiše oko 41% GDP Evrope i dugo je bila prepoznata kao kičma ekonomije na kontinentu. Od agrohemije do automobila, hrane ili kozmetike, kapacitet evropske proizvodnje ne samo da podržava ogroman broj firmi, već istovremeno čini kontinent atraktivnim trgovinskim partnerom za SAD, Kinu i druge ekonomske sile.

Sa sve moćnijim tehnološkim inovacijama koje se razvijaju iz godine u godinu, sve je veća proporcija proizvodnog rada koji su prethodno obavljali ljudi a koji je danas automatizovan. Primera radi, Foxconn, najveći svetski podizvođač u elektronici je tokom prošle godine automatizovao 10 hiljada radnih mesta na kojima su radili ljudi a takođe planira da pojača automatizaciju u svojim pogonima u Kini 30% do kraja 2020-te. Robotička radna snaga je daleko jeftinija što je onda logičan izbor za mnoge proizvođače.

Sve više evropski proizvođači shvataju da izvor održivog rasta nije beskonačno smanjivanje troškova već usvajanje digitalnih usluga zajedno sa postojećim proizvodima. Preorijentisanjem poslovnog modela sa pravljenja i prodaje proizvoda na pružanje usluge, proizvodne kompanije su u mogućnosti da očuvaju svoje prihode i eliminišu konkurenciju sa rivalima. Ali onda ovo uzrokuje situaciju sa radnom snagom u tom smislu što zaposleni nemaju po definiciji digitalne veštine kako bi se nesmetano prilagodili novom poslovnom modelu. Proizvodnja je tradicionalno posmatrana kao sigurna luka za radnike u Evropi koji nemaju visoke kvalifikacije budući da se zahtevani manuelni rad može naučiti na samom poslu i ne zahteva prethodno obrazovanje.

Prelazak na digitalni, servisno orijentisani sistem stoga zahteva sveobuhvatnu prekvalifikaciju radnika. Potrebno je obezbediti zaposlenima u proizvodnom sektoru tehnološku pismetnost i veštine koje su im potrebne da bi ostvarivali vredan doprinos sada i u budućnosti.

Kako bi ostale kompetitivne, kompanije moraju prepoznati da poslovni modeli nisu monolitni i moraju biti pripremljene da se postave što je više moguće fleksibilno dok se suočavaju sa izazovnim uslovima tržišta. Takođe moraju prepoznati da se izvori prihoda menjaju, prethodno dolazeći iz proizvodnje a u današnje vreme iz servisne ekonomije. Razumevanjem ovih promena u sektoru i preduzimanjem koraka da se sa njima suoče, kompanije koje se bave proizvodnjom mogu da ostanu vredni deo evropskog poslovnog ekosistema u godinama koje dolaze.