Konzumacija plastike je samo jedan od mnogih problema plastične krize. Ona predstavlja veliku pretnju za divlje životinje zbog uplitanja u otpad i uništavanja staništa. Uz sve to, plastično zagađenje ima i štetne ekonomske posledice, sa godišnjim uticajem na morsku ekonomiju u iznosu od 8 biliona američkih dolara, prema podacima UN-ovog Programa za okolinu (UNEP).

Statistički podaci o plastičnom zagađenju:

  • Očekuje se povećanje ukupne emisije CO2 iz životnog ciklusa plastike za 50%, što će se do 2030. utrostručiti zbog spaljivanja plastike kao često korišćene, ali pogrešne metode upravljanja otpadom.
  • 8 miliona tona plastike svake godine završi u morima i okeanima.
  • Bez preduzimanja hitnih i konkretnih promena u našem odnošenju prema plastici, moguće je da će dodatnih 104 miliona metričkih tona plastičnog otpada dospijeti u ekosisiteme
  • Od 2002. godine u svetu je proizvedeno onoliko plastike koliko u svim prethodnim godinama zajedno, a od toga je trećina završila u prirodi.
  • Zabeleženo je kako se više od 270 vrsta divljih životinja zapliće u plastični otpad u svojim staništima, dok više od 240 vrsta unosi plastiku u svoje organizme.