Kako veštačka inteligencija postaje sve korisnija i raširenija, tako su radnici sve nervozniji da bi novo doba automatizacije moglo da utiče na njihove mogućnosti u karijeri.

Nedavno istraživanje firme Pew Research utvrdilo je da u 10 razvijenih i rastućih ekonomija većina radnika očekuje da će kompjuteri kroz 50 godina obavljati većinu poslova koje trenutno rade ljudi. Radnici su uočljivo nervozni zbog efekata veštačke inteligencije i automatizacije na tržište rada.

Procene koliko bi radne snage moglo biti automatizovano variraju od 9% do 47%. Konsultantska kuća McKinsey procenjuje da bi robotska automatizacija mogla da zameni i do 800 miliona radnika globalno do 2030-te. Neki poslovi bi će se dramatično promeniti a neki će u potpunosti nestati.

Ako automatizacija čini da tržište rada nalikuje igri muzičkih stolica, da li postoji način da budete sigurni da još uvek imate posao u trenutku u kome muzika utihne? Može li obrazovanje da posluži da svoju karijeru osigurate od robota?

Osiguravanje buduće karijere se ne oslanja toliko na izbor sigurnog posla koliko na konstantno sticanje veština tokom karijere. Obrazovanje mora drastično da se promeni kako bi se radnici adaptirali na ovo novo okruženje.

Tehnička sposobnost

Razumevanje kako mašine funkcionišu i kako sa njima ineragovati. Kako veštačka inteligencija i roboti postaju sve sposobniji, mašine će zauzeti pozicije koje su prethodno okupirali ljudi. Neki zaposleni to neće podneti, a neki će se zateći u situaciji da rade sa mašinama i najverovatnije tako budu mnogo produktivniji. Radnici sa podlogom u kodiranju i inženjerskim principima će imati bolje predispozicije da napreduju na ovom novom tržištu rada.

Sposobnost čitanja podataka

Snalaziti se u moru informacija koje generišu mašine. Radnicima će biti neophodna pismenost da čitaju, analiziraju i koriste beskrajni upliv informacija koje sve više i više usmeravaju sve – od krupnih poslovnih odluka do potrošačkih izbora.

Humane discipline

To je ono što mi kao ljudi možemo da uradimo a što mašine u doglednoj budućnosti neće moći da simuliraju. Tu spada kreativnost, kulturna agilnost, empatija i sposobnost da informacije dobijemo u jednom kontekstu i onda ih primenimo u drugom. U pogledu obrazovanja, to bi značilo manje naglaska na predavanjima a više na učenju na osnovu iskustva.

Svetski ekonomski forum daje sugestiju da će mnogi poslovi koji zahtevaju kvalifikacije, kao što je računovodstvo, biti pod rizikom od buduće automatizacije dok OECD tvrdi da će najugroženiji biti poslovi niskih kvalifikacija te će biti jaka korelacija između obrazovanja i prihoda. U svakom slučaju, veštine zastarevaju brže nego ikada ranije.

Tokom protekle generacije, prosečni vek neke veštine bio je 26 godina i to je bio model na kome su građene karijere. Danas je to četiri ipo godine i stalno opada. Rapidna brzina promene nije nužno negativna ali podrazumeva da verovatno nikada nećete ostati bez domaćih zadataka. To takođe znači da univerziteti treba da okrenu fokus ka obrazovanju tokom celog života i obučavanju radnike koji su već prešli polovinu karijere. Oni koji uspeju da se iznova obrazuju i osavremene znanja biće u mogućnosti da prosperiraju.

Jednako važno je pomoći studentima da ovladaju “humanim disciplinama”. Rešenje je u mnogo većem naglasku na iskustvima stečenim u realnim životnim situacijama. To bi moglo značiti nalaženje posla ili dugoročne prakse tokom studiranja. Povrh iskustva u karijeri, ovo studentima donosi životne veštine da pregovaraju i snalaze se sa kolegama.

Na novom tržištu rada roboti će verovatno raditi rame uz rame sa ljudima pa je važno razumeti kako se menja naš odnos sa mašinama na radnom mestu te shodno tome treba adaptirati obrazovanje. Kada budemo imali samostalna vozila, jasno je da će se podučavanje vožnje transormisati. Tehnologija će neka područja učiniti zastarelim ali neće učiniti ljude zamenljivim.

Iznad svega, ljudi treba da se fokusiraju na veštine koje su teže za veštačku inteligenciju da replicira. Specifično, to znači preuzimanje znanja iz jednog konteksta ili discipline i primenivanje na neku drugu. Tehnologija stalno prevazilazi naša očekivanja, a promena je jedino što je izvesno.