U nekim organizacijama “digitalna transformacija” je postala niz bezobraznih reči. Neki lideri se naježe a neki bljuju vatru. Zašto se to dešava i kako može da se razgovara o toj temi a da ne krenu da sevaju varnice? Neverovatno je koliko lidera uopšte ne želi da učestvuje u bilo kom razgovoru gde bi ta fraza mogla da se pomene.

Prvi problem je reč “digitalna”. I šta je tu problem? Pa, ako pogledate na Vikipediji, tu je savršen odgovor – vodi na dodatnih 30 strana sa objašnjenjima. Drugim rečima, “digitalno” ima puno značenja kod mnogo ljudi. To može biti bilo šta od niza tehnologija do veoma amorfnog skupa uverenja o tome kako će ljudi raditi u budućnosti. Recite “digitalno” jednoj osobi i ona će pomisliti na okruženje u kome se ne koristi papir; drugoj bi mogla pasti na pamet analitika podataka i veštačka inteligencija; treća bi zamislila agilne timove; a neka sasvim deseta kancelarije u otvorenom prostoru.

Nedostatak jasnoće izluđuje ljude. U organizacijama koje već imaju problema da se dogovore oko nekog složenog pitanja, nedostatak značenja jasnog svima brzo stvara probleme. Značenje nije jedini kamen spoticanja.

U zavisnosti od toga kako definišete “digitalno”, ovo pitanje dalje može imati različite nosioce unutar organizacije. (IT, Marketing, Izvršni Direktor i Upravni odbor, itd.) – što sve uzrokuje političke borbe koje uveliko prevazilaze lingvističku jasnoću. Širina ili suženost toga kako je “digitalno” definisano takođe određuje koliko je budžeta potrebo da bi se to pitanje adresiralo.

Samo ukucajte “digital” u Google i dobićete 9 milijardi rezultata … a zatim na sve to dodajemo reč “transformacija”. Osnovno značenje ideje transformacije – da postoji mogućnost da se radi na bolji način – i zaista je jako vredno težiti ka dostizanju toga.

Deo problemaje sama reč. Ali veći deo je naše istorijsko iskustvo transformacije. A mnoge od njih nisu išle po planu. Mit da ” 70% transformacija propadne ” je solidno razgrađen – i o tome piše HBR, gde je istraživanjima pokazano da je broj potpuno neuspešnih transformacija bliži jednoj desetini. Shodno podacima, određeni stepen uspeha postigne se u otprilike trećini transformacija – što ostavlja 50 do 60% sive zone između slave i sloma.

Pošto smo ljudska bića, mi doživljavamo ove transformacije iz “sive zone” kao više negativne nego pozitivne. Lideri su možda uspešno ostvarili recimo dva od deset ciljeva, ali prosečnom zaposlenom ta ostvarenja su uglavnom nevidljiva u kontekstu premetačine koju je transformacija napravila. Drugim rečima, mit da ” 70% transformacija propada” opstaje zahvaljujući tome što doživljavamo oko 70% transformacija kao promašaje – iako to tehnički uopšte nije istina.

Trenutno postoji dobar razlog zašto jednostavno ne zamenimo izraze i prestanemo da zbunjujemo sve oko sebe. A to je zato što su “digitalno” i “transformacija” najmanje loše reči za nedovoljno definisane ideje koje pokušavamo da opišemo.

Zapravo nam je nedokučiv krajnji rezultat mnogih načina na koje tehnologija preoblikuje svet. Još ga nismo videli. Iz tog razloga toliko pominjemo reč “digitalno” – to je pokrivni termin za tranziciju koju još uvek ne možemo sebi dovoljno dobro da predstavimo.

Još uvek nemamo dobro razumevanje šta zapravo navodi organizacije da se fundamentalno menjaju. Znamo da su lideri jako važni. Znamo da je podsticaj ključan. Znamo da su komunikacije suštinske. Ali na koji način se ovi aspekti sabiraju i doprinose većoj promeni ostaje nejasno. Transformacija je nešto što se dešava u pokretu i kreće se tako brzo da se čini neuhvatljivo.

3 načina da bolje objasnite digitalnu transformaciju