Tim Braun je Predsednik i Izvršni direktor kompanije IDEO. Beri Kac je saradnik u IDEO i profesor dizajna na Kalifornija Koledžu Umetnosti.

IZVORNO:

Change by Design: How Design Thinking Transforms Organizations and Inspires Innovation

Tim Brown

Osnovana 1991-e, globalna dizajn firma IDEO kreirala je radikalne i upotrebljive proizvode od Apple kompjuterskog miša do sistema za insulin za Eli Lilly. Firma je takođe postala možda i najpoznatija po praktikovanju “dizajn razmišljanja” – kolaborativnog pristupa rešavanju poslovnih problema koji se udubljuje u prirodu interakcija radnika i tehnologije, korisnika i proizvoda – na inovativne i kreativne načine. U svom bestseleru objavljenom 2009-te , Dizajnom do promene, Tim Braun i ko-autor Beri Kac su u poslovnom svetu raširili Dizajn razmišljanje.

Dizajn razmišljanje počinje na platnu za dizajn kako bi se adresirali izazovi sa kojima su suočeni biznisi i društvo; demonstrira kreativni pristup rešavanju problema gde je čovek u centru pažnje i obećava nova, efektivnija rešenja. Dizajn razmišljanje prevazilazi veštine profesionalno obrazovanog dizajnera i treba da bude dostupno svakom ko je zainteresovan da nauči.

Od dana objavljivanja knjige, dizajn razmišljanje se razvilo. Set različitih pristupa koje danas nazivamo dizajn razmišljanjem usvojili su biznisi, društvene organizacije, akademske institucije u svim delovima sveta. Neke među najuticajnijim tehnoločkim kompanijama – Apple, Alphabet, IBM, SAP – postavile su dizajn u sam centar svojih operacija. Dizajneri su članovi osnivačkih timova startapa u Silikon Veliju i svuda po svetu. Uobičajeno je da zdravstveni sistemi, finansijske uslužne firme, menadžment konsultanti danas zapošljavaju dizajnere a prosvetni radnici podučavaju dizajn razmišjanje od vrtića do fakulteta.

Dizajn razmišljanje je ušlo u zrelu fazu. Šta je potrebno da takav način razmišljanja ostvari tako izuzetan uticaj? To pitanje se naročito sagledava prilikom susreta dizajna i tehnologije, kako poslovni modeli prisutni u okviru društvenih medija, veštačke inteligencije i Interneta pokazuju svoje tamnije strane. Dizajn mislioci imaju odgovornost da shvate posledice svega za šta prave dizajn. Potrebno je činiti izbore s namerom da kreiramo tehnologiju koja služi čovečanstvu.

Koja su pitanja na koja dizajneri, u saradnji sa širom populacijom dizajn mislilaca, treba da usmere pažnju? Kako odmičemo u 21-om veku, sve je jasnije da većina naših društvenih sistema ne odgovara više svojoj izvornoj nameni. Oni su bili osmišljeni da odgovore na zahteve prvog mašinskog doba i suštinski ostali nepromenjeni od 19-tog, početka 20-tog veka. Do kakvih bi promena moglo doći ukoliko bi se uspešno primenili principi dizajn razmišljanja na probleme današnjice? Početna tačka svakog dizajn procesa u čijem je središtu čovek podrazumeva najpre razumevanje problema.

Neprekidni priliv novih tehnoloških izuma i neumorna integracija današnjeg povezanog okruženja navode nas da dizajn razmišljanje primenjujemo na sve kompleksnije sisteme.

U okviru firme IDEO, okupljen je tim “Budućnost vozila” sa namerom da pronikne u tehnologiju autonomnih vozila – šta je realno čekivati da će ona moći da rade a šta nije – kao i da razmotri na koji način bi tehnologija mogla da promeni gradove. Datascope je  data-science kompanija koju je IDEO kupio prošle godine gde je pokrenuta nova praksa koju nazivaju D4AI, skraćeno od “Design for Augmented Intelligence”, koja ima za cilj da osmisli načine na koje će nam sledeća generacija pametnih proizvoda – telefona, automobila, odeće, lekova i usluga služiti dinamično, fleksibilno i u skladu sa ritmom svakodnevnog života.

Dizajn razmišljanje se čak primenjuje kako bi se osmislilo novo iskustvo kraja života.