Tjuring je odigrao ključnu ulogu u razvoju ranih kompjutera i postavio temelje za razvoj veštačke inteligencije postavljajući pitanje: “Da li mašine mogu da misle?” Smatra se jednim od osnivača računarstva.

“Alan Tjuring je bio izuzetan matematičar čiji je rad imao ogroman uticaj na sam način života kojim živimo danas” – izjavio je Karni prilikom najave u Muzeju nauke i industrije u Mančesteru – “Kao otac kompjuterske nauke i veštačke inteligencije, usto i ratni heroj … Tjuring je div na čijim ramenima danas stoje mnogi.”

G. Karni je takođe otkrio i vizuelni prikaz Tjuringa i njegovog dela koji će biti korišćen za drugu stranu novčanice. Nova polimerska novčanica od 50 funti bi trebalo da bude u upotrebi do kraja 2021-ve. Na njoj će se nalaziti citat iz intervjua koji je Tjuring dao magazinu Tajms 11 Juna 1949-te:

Ovo je samo mali deo onoga što će doći i samo senka onoga šta će biti

Tjuring je odabran nakon zvaničnog procesa selekcije karaktera koji je uključio savetovanje naučnika i stručnjaka.

Engleska Banka je dobila preko 227 hiljada nominacija tokom nominacijskog perioda od šest nedelja koji je zatvoren u Decembru. U uži izbor ušlo je 989 nominovanih koji su doprineli nauci u Ujedinjenom Kraljevstvu. Tjuring je najpoznatiji po svom radu na razvoju mašine za dešifrovanje tokom Drugog svetskog rata a odigrao je klučnu ulogu u razvoju ranih kompjutera najpre u Nacionalnoj laboratoriji za fiziku a zatin na Univerzitetu u Mančesteru. Postavio je temelje za razvoj veštačke inteligencije postavljajući pitanje: “Da li mašine mogu da misle?”

Pored Tjuringa u razmatranju su bili i Stiven Hoking, Meri Ening, Pol Dirak, Rozalind Franklin, Vilijam i Karolin Heršel, Doroti Hodžkin, Ada Lavlejs, Čarls Bebidž, Džemjs Klerk Maksvel, Srinivasa Ramanujan, Ernest Raderford, Frederik Sanger. Banka je prethodno dala najavu da će nova novčanica od 50 funti biti od polimera kao i ostale nedavno izdate novčanice. Polimer omogućava više nego duplo duži vek nego papir.

Aktuelna novčanica od 50 funti, prvi put izdata 2011-te, prikazuje vođe industrijske revolucije Metjua Boltona i Džejmsa Vata.

Teško je objasniti pečat koji je Alan Tjuring ostavio na čovečanstvo, ali je možda najistaknutiji primer da je procenjeno kako je njegov rad skratio rat za četiri godine i spasio gotovo 21 milion života.