Da li biste bili u stanju da se odreknete kukanja na ceo jedan mesec? Mnogo je razloga zašto su ljudi tako naklonjeni žaljenju i zašto bismo, uprkos ovih prirodnih predispozicija, svi trebali da se žalimo manje.

Najočigledniji razlog težnji da se manje žalimo jeste da to jednostavno nije dobro za nas. Kada se žalimo, naši mozgovi oslobađaju hormone stresa koji nepovoljno utiču na veze između neurona u delovima mozga koji se koriste za rešavanje problema i druge kognitivne funkcije. Ovo se takođe događa kada slušamo nečije tuđe tužbalice.

Džon Gordon, autor knjige “Pravilo: Nema žaljenja” iz 2008-e kaže da je šteta koju doživite ako ste izloženi žaljenju uporediva sa pasivnim izlaganjem pušenju. Biti negativan među svojim saradnicima na poslu se ne razlikuje mnogo od situacije u kojoj pušite za kancelarijskim stolom. Za Gordona, i jedno i drugo je neprihvatljivo. On ne želi da kolege sa kojima deli radni prostor moraju da udišu štetni dim koji uzrokuje nečija cigareta.

Mnogo je saveta za izbegavanje konstantne kuknjave i drugačijih pristupa kada ste suočeni sa ovim porivima koji vode u negativnost. Najbolji savet je da se sklonite od onih koji hronično izražavaju nezadovoljstvo i jedino su srećni kada spuštaju druge ljude ili kada svedoče nečijoj nesreći.

Počnite od definicije kako izgleda žaljenje

Ako primetite da je napolju hladno, da li je to žalba? Ne, to je opservacija, a žalba bi bila – Napolju je hladno i ne podnosim ovaj život ovde. Žalbu je najlakše prepoznati po tome kako se pritom osećate.

Obratite pažnju na šta i koliko često se žalite

Promena počinje kada osvestimo svoje ponašanje. Iznenadili biste se nakon samo par sati pažljivog posmatranja – sasvim je moguće da primetite i stotine situacija gde reagujete negativno.

Distancirajte se od hroničnih kukavaca

Ako je potrebno da nekome ponudite rame za plakanje, pokušajte da reagujete sa nečim pozitivnim pre nego što se upustite u zajedničke žalopojke. Zaista morate biti hrabri i samopouzdani i imati petlje toliko da vam nije porebno odobravanje druge osobe. Vremenom primetite da oni koji konstantno kukaju počinju da vas ostavljaju na miru jer njihov mozak ne dobija taj stimulans koji od vas traže.

Prevedite primedbe u rešenja

Ovo se može nazvati još i “pozitivnim žaljenjem” ili “efektivnim žaljenjem”. Nemojte sedeti skrštenih ruku i preuveličavati problem. Uradite nešto povodom toga.

Koristite tehniku nadovezivanja “ali” i nečeg pozitivnog

Ako uhvatite sebe u kuknjavi, dodajte “ali” i zatim se nadovežite sa nečim pozitivnim. Na primer – “Ne volim da vozim do posla, ali barem imam sreće da umem da vozim i da imam posao”.

Prevedite “moram” u “u prilici sam”

“Moram da pokupim decu” postaje “U prilici sam da pokupim decu”. Promenićete žalopojni glas u izjavu koja dolazi iz srca. Osećaćete se sve bolje i bolje što se više tokom vremena usredsredite na pozitivno. Isprva će vam to biti malo neobično, ali što se više navikavate, to će pre ovo postati vaše prirodno stanje.