U poslednjih nekoliko godina se puno govori o emocionalnoj inteligenciji. Mnogi ljudi smatraju da je EQ (koeficijent emocionalne inteligencije) jednako važan kao i IQ, ako ne i više. A ima i podataka iz poslovnog sveta koji to potkrepljuju:

PepsiCo je izvestio da su njihovi rukovodioci sa višim EQ bili 10% produktivniji nego oni sa nižim EQ.

L’Oreal je prijavio da su njihovi prodavci sa višim EQ prodavali 2,5 miliona dolara više nego njihove kolege sa nižim EQ.

EQ program za zaposlene u Šeratonu pomogao je da podignu udeo u tržištu za 24%.

Ipak, budući da je fokus uglavnom na individualnom učinku, često se dešava da se EQ timova jednostavno zapostavi i previdi.

Da li emocionalna inteligencija utiče na uspešan timski rad? Apsolutno! Prvo, prosečni EQ zaposlenih u timu utiče na učinak samog tima. Drugo, saznajemo da je moguće trenirati timove da uključe prakse visokog EQ u svoje svakodnevne aktivnosti i načine na koje se ponašaju sa drugima.

Ovde pojašnjavamo razloge zašto je emocionalna inteligencija važna za uspešnost i izgradnju jakih timova, kao i za saradnju između timova. Takođe dajemo korake za izgradnju timskog EQ, na čemu možete raditi sa svojim menadžerima koji upravljaju ljudima kao i zaposlenima koji rade direktno sa korisnicima.

Zašto je emocionalna inteligencija važna za učinak tima?

Zamislite određenu vrstu tima, kao što je, na primer, sportski tim. Oni većinu svog vremena provode na trenizima, učeći kako da rade zajedno. Količina vremena koju provedu pred publikom koja je platila ulaznicu je relativno mali procenat njihovog radnog veka.

Ovi timovi provode dosta vremena vežbajući u okruženjima sa niskim rizikom i većina njihovog treninga je usredsređena na izgradnju emocionalne inteligencije: međusobno poverenje, komunikacija, slušanje, samo-disciplina, motivacija i slično.

Nasuprot tome, vaši zaposleni provode većinu svog vremena u situacijama u kojima njihove aktivnosti mogu da naprave ili koštaju mnogo novca, a jako malo vremena provode učeći kako da delaju kao tim.

U prethodnih 20 godina, vreme koje zaposleni provode u saradnji sa drugima se povećalo za više od 50%. Kako se sve više posla obavlja u timovima, sposobnost da se slažete sa drugima je ključna kako bi timski posao bio obavljen uspešno.

Ipak, mnogi pojedinci sa visokim radnim učinkom cene svoju autonomiju i način na koji obavljaju zadatke. Često ih je upravo to načinilo uspešnim od samog starta. Jednako tako, menadžeri bi radije da njihovi članovi tima provode više vremena u produktivnim aktivnostima nego na vežbe za izgradnju timova. Oni pretpostavljaju da će članovi tima spontano i prirodno naći načina kako da rade zajedno – što nije uvek slučaj.

Moguće je da timovi neće po automatizmu pokazivati rezultate na način koji menadžeri očekuju. Kada su stavljeni u situacije u kojima je saradnja neophodna, rezultati saradnje obično bivaju sprečeni sledećim:

• Nemogućnostima da efektivno koordiniraju rad među pojedincima

• Nedostatkom motivacije uzrokovanim frustracijom i nedostatkom veština vezanih za EQ

Ono što je timovima neophodno jesu menadžeri koji će podstaći praksu timskog rada zasnovanog na EQ, podučavajući timove da efikasno sarađuju i iskoriste povećanu sinergiju koja dolazi sa saradnjom.

Zašto je emocionalna inteligencija važna za izgradnju dobrih timova u radnom okruženju?

Mnoge organizacije podstiču svoje osoblje da izgrade svoje veštine emocionalne inteligencije individualno i nude im resurse da to urade. Nažalost, nedvosmislena pomoć timovima da izgrade svoju emocionalnu inteligenciju nije još uvek uhvatila korak sa dostupnim individualnim treninzima. Ipak, budući da će biti neophodno da dobro koordinirani timovi rešavaju probleme u sve kompleksnijim poslovnim okruženjima, timski treninzi emocionalne inteligencije su od suštinske važnosti.

Pet komponenti emocionalne inteligencije:

  • Samosvest
  • Unutrašnja motivacija
  • Empatija
  • Društvene veštine
  • Vladanje sobom

Jedan od ključnih razloga zašto je EQ važan za izgradnju dobrih timova jeste to da je daleko lakše da emocije postanu intenzivne tokom društvenih interakcija nego tokom samostalnog rada. Naizgled smirena osoba koja radi samostalno može iznenada postati uznemirena kada je prekinu ili kada se kolega sa njom ne slaže.

Mnoga izuzetna dostignuća tokom istorije dolaze upravo iz izuzetnih timova. Razmislite o kompanijama na koje se ugledate i timovima koji su njihova pokretačka snaga. Da li bi oni mogli sve to da postignu da su se konstantno osećali frustrirano tokom svojih interakcija? Teško.

Stoga je ključno da se vaši članovi tima osećaju sigurno znajući da njihovi saradnici neće planuti ako iznose nove ideje, neslaganja, prave greške itd.

Emocionalna inteligencija svakako utiče na uspešnost timskog rada, a verovatno je da u vašim timovima ima još mnogih instanci ove vrste osipanje grupe nego što možete da pretpostavite. Neki članovi tima mogu jednostavno da prestanu s pokušajima saradnje sa svojim kolegama jer im je dosta osećaja povređenosti od negativnog ponašanja na koje nailaze kod drugih.

Da bi izgradili dobre timove, vođe timova i menadžeri moraju kreirati timsku kulturu u kojoj svaki član daje podjednak doprinos kako bi uvažili i izgradili kvalitetne odnose i rešavali poslovne probleme.

Koju ulogu emocionalna inteligencija igra u saradnji?

Konflikti brzo izbiju ukoliko ljudi koji se razlikuju počnu da sarađuju u grupi. Samo temperament može uzrokovati konflikt, a zatim i oprečni ciljevi, vrednosti i društvena očekivanja. Zaposleni koji imaju veću emocionalnu inteligenciju iznalaze mogućnosti da sarađuju sa ostalima kada je potrebno da reše neki problem ili prevaziđu konflikt.

Članovi timova treba da nauče veštine upravljanja sopstvenim reakcijama koje su zasnovane na emocijama ka drugima kada naiđu na međusobne razlike. Kriticizam, okrivljavanje i druge negativne reakcije umanjuju produktivnost i odvraćaju zaposlene od saradnje sa onima koji se ponašaju na takav način.

Možda se čini da zaposleni treba jednostavno da savladaju bolju empatiju, toleranciju, samodisciplinu – što sve jesu sjajne veštine – ali EQ timova zahteva izgradnju zajedničkih normativnih praksi iza kojih stoji čitav tim i slaže se da se drži jedinsvenih standarda.

Podsticanje takvih društvenih normi u radnom okruženju može pomoći timovima da razviju zajedničke navike koje gotovo da garantuju konzistentno uvažavanje i poverenje među zaposlenima. A ukoliko nekoliko timova u vašoj kompaniji uspostavi slične norme, jednako će se poboljšati i saradnja među njima.