Kada započinjete sa agilnim pristupom, zaboravite sve što znate o tradicionalnom upravljanju projektima. Zapravo, baš to su uradili ljudi koji su osmislili agilno upravljanje projektima, kaže Rob Cuber iz CircleCI.

“Agilna metodologija je reakcija na – i istovremeno revizija – načina rada za koji su ljudi angažovani na razvoju smatrali da ne funkcioniše. To ih je iritiralo dovoljno da su morali da se povuku u siguran prostor kako bi sabrali svoje misli na tu temu,” objašnjava Cuber. “Ono što je otud proizašlo je bila lista principa koji sami po sebi nisu bili procesi, ali su se mogli koristiti da bi se procesi generisali. Misija ovog okupljanja bila je da pomogne ljudima da promene način na koji su razmišljali o razvoju softvera.”

Agilni projekti zahtevaju veći stepen fleksibilnosti, saradnje i opuštenosti tokom neizvesnosti.

Učešće u agilnom projektu se razlikuje na mnoge načine, tako da stručnjaci sugerišu da timovi koji tek počinju treba da sa time krenu polako. Timovi koji tek počinju agilnu transformaciju treba da odaberu manje projekte sa nižim rizicima i treba da budu spremni na to da konstantno unapređuju agilnu egzekuciju sa svakim sledećim sprintom.

Evo nekoliko jednostavnih pojašnjenja kako to funkcioniše:

“Uz agilnu metodologiju, timovi imaju veću kontrolu i odgovornost nego što je to slučaj u okruženjima koja su tradicionalnija i više hijerarhijska. Važno je usaglasiti jasne ciljeve, ali timovi imaju autonomiju da postignu te ciljeve na način koji im najviše odgovara. Ovakav način rada dovodi do toga da se više unesu u posao što najčešće donosi bolje rezultate. Agilni model je popularnim učinio Spotify koji koristi koncept ’odreda’ i ’plemena.’ Odredi su autonomni timovi od 6 do 12 ljudi koji rade na pojedinoj karakteristici proizvoda. Svaki odred može u sastavu imati stručnjake za razvoj, osoblje iz operacija, kontrole kvaliteta, dizajnera, prodakt menadžera koji svi rade naporedo. Više odreda koji rade na povezanim karakteristikama čine pleme, a svako pleme ima vođu koji je odgovoran za opšte okruženje.” – Namit Džain, Qubole

“Agilna metodologija je kreirana kao direktan odgovor od strane kritičara tradicionalnih metoda koji su osećali da postoji previše šansi da problemi ostanu neprimećeni sve dok se projekat ne približi završetku. Sa agilnim razvojem, timovi razbijaju svaku od karakteristika na najmanje moguće zadatke i tokom vremena proizvode inkrementalnu vrednost. Ova metodologija se fokusira na isporučivanje funkcionalnog softvera koji radi sa svakim novim izdanjem, budući da na projektima kao što je IoT (Internet of Things – Internet Predmeti), u vremenu se stavri razvijaju i menjaju vrlo često i vrlo brzo. Proizvod koji je izgledao kao dobra ideja prošle godine danas može biti potpuo zastareo, pa je stoga za projektovanje i dizajn idealna situacija biti u mogućnosti da se brzo modifikuje bilo koji deo procesa razvoja.” – Ben Uold, Very

“Usvajanje agilnog upravljanja projektima omogućava timovima da preokrenu strategiju proizvoda uz minimalni uticaj na zahteve od inženjerskog tima. U modelu agilnog upravljanja projektima, nezavisni i autonomni Skram timovi su organizovani tako da upravljaju svojim sprint aktivnostim i imaju potpunu odgovornost nad izvršavanjem svog proizvoda. Uz dosledan obrazac agilnog isporučivanja, Skram timovi mogu drastično da unaprede brzinu svojih sprintova, razviju ekspertizu u tom domenu i konzistentno modernizuju inženjersko okruženje kako bi omogućili model isporučivanja sa što manje trzavica.” – Farid Rošan, Altimetrik