Džon Kouč je čovek koga je Stiv Džobs angažovao kao prvog podpredsednika obrazovanja u Eplu. Piše o putu unapređenja učionica, ranim istraživanjima i razlozima zašto se poboljšanja odvijaju ali ne svuda.

Kako da se preorijentišemo od škole fokusirane na ocenjivanje koja naglašava šta treba da mislimo, ka inspirativnom, kreativnom obrazovnom iskustvu koje se odvija u pravcu kako da mislimo? U knjizi “Premrežavanje obrazovanja: Kako tehnologija može da otvori potencijal svakog učenika”, Džon D. Kouč daje istorijsku perspektivu Eplovog istraživanja u oblasti obrazovanja, priče o postignutim uspesima sa Učenjem zasnovanim na izazovu i završava sa pozivom na korenitu promenu obrazovnog sistema.

Kouč artikuliše vrednost prožimanja tehnologije sa obrazovanjem i veruje da ima potencijal da ojača naš intelekt. Zatim opisuje kako tehnologija podržava učenike da ubrzano stiču saznanja u istraživačkom okruženju.

Umesto krpljenja ili odbacivanja trenutnog sitema, Kouč kaže: “Hajde da ga premrežimo”. Pod time Kouč misli na unapređeni operativni sistem – novu svrhu zasnovanu na dizajniranju umesto memorisanja, na kultivisanje talenata umesto ponavljanja činjenica, na zajednicu umesto hijerarhije, unutrašnju umesto spoljašnje motivacije i prava umesto simuliranih iskustava.

Učenje zasnovano na izazovu

Eplove učionice sutrašnjice (Apple Classrooms of Tomorrow – ACOT) je bila desetogodišnja inicijativa pokrenuta 1985-te sa ciljem proučavanja na koji način bi tehnologija mogla da promeni podučavanje i učenje. Nadovezujući se na uspeh tog ranog programa, ACOT2 je težio da srednjoškolsko obrazovanje načini relevantnijim i interaktivnijim. Obezbedili su računare za učenike u školama i domovima.

Ova knjiga daje prikaz školskog obrazovnog sistema u SAD, njegove nedostatke i kako upotreba trenutno dostupnih tehnologija u učionicama može da transformiše podučavanje i učenje. Tvrdi kako je aktuelni obrazovni sistem bio osmišljen da podučava učenike tokom industrijske ere i da je bio pod uticajem teorije menadžmenta Frederika Tejlora, uključujući značaj efikasnosti i standardizacije praksi. Glavni kriticizam aktuelnog sistema se odnosi na fokus ka sticanju informacija, uglavnom putem memorisanja, umesto na podsticanje kritičkog razmišljanja, kreativnosti i rešavanja problema kod individualnih učenika putem personalizovanog pristupa učenju. Tvrdi kako je učenje usredsređeno na to ŠTA treba misliti umesto KAKO misliti.

Knjiga je podeljena u 15 tematskih poglavlja od kojih je svako imenovano jednim pojmom, kao što su: “Premrežavanje”, “Kod”, “Podučavanje”, “Tehnologija” i “Transformativno”. Svako poglavlje upoznaje čitaoca sa bar jednim obrazovnim radnikom, istraživačem, misliocem ili vizionarom koji je pružio uvid ili na drugi način doprineo obrazovanju i učenju.

Autori se pozivaju na akademske studije, lične i profesionalne anegdote o temama kao što su angažovanost studenata, kolaborativno učenje, motivacija i odlučnost, kao i uloga koju prethodno iskustvo igra u sticanju znanja. Obrada pojma motivacije u ovom delu knjige je posebno interesantna. Tvrdi se kako najvažniji faktor u postizanju uspeha, i unutar i izvan obrazovnog sistema, jeste motivacija koja je, naporedo sa pamćenjem, preduslov za učenje. Argumenti obuhvataju probleme sa standardizovanim testovima i memorisanjem umesto razumevanja. Autori iznose ubeđenje da je personalizovano učenje oslonac uspešnog podučavanja i učenja. Kroz čitavu knjigu autori daju priče o radu Epla sa školama i doprinos obrazovnoj zajednici. U središtu mnogih od ovih priča je Stiv Džobs i njegovo liderstvo i strast za obrazovanje i učenje.

Završni deo knjige je posvećen tehnologiji i njenom potencijalu da transformiše učenje. Sažeto referencira i opisuje okvire i modele za efektivnu integraciju tehnologije u učionici. Daje spisak sa kratkim objašnjenjem tehnologija koje pokazuju najveći potencijal da transformišu učenje. Tu su veštačka intelogencija i adaptivno učenje, kao i druge tehnologije poput proširene realnosti koja danas deluje kao naučna fantastika ali obećava mogućnost unapređenog učenja.