Za strategiju mnogi veruju da samo najviši ešalon menadžmenta može imati moć uticaja. Ona je misteriozna i apstraktna. Nedodirljivi korporativni tipovi sede pogleda izgubljenog u daljini i nervozno vrte prste a kada ih pitate šta rade, nema drugog objašnjenja osim “Smišljam srategiju”. Nije ni čudo da ostali nemaju pojma šta oni to zapravo rade. Ne pomaže ni to što odmah nakon pokretanja ovogodišnje najveće strateške inicijative, izgleda da se ništa epohalno nije promenilo. Malo se toga da izmeriti, ako išta, pa je ljudima ostavljeno da se pitaju da li strategija uopšte radi.

Na kratke staze ne možemo da je sagledamo niti da je izmerimo, pa kako onda znamo da li su naše kompanije na pravom putu? Poput duhovnih verovanja, korporativna strategija vrhunskog reda često zahteva da jednostavno verujemo.

U nedostatku otvorenosti višeg rukovodstva, moramo da pretpostavimo da su uradili neophodna istraživanja i da nas neće povesti stranputicom. Možemo da odlučimo da im verujemo i jednostavno ih u tome pratimo. Ali jednako tako možemo i sami preuzeti aktivniju ulogu u kreiranju strategije, ne na najvišem nivou, već tačno na onom nivou gde trenutno pravimo svoj uticaj na poslovanje.

Prepustiti kreiranje poslovne strategije samo vrhunskom skupu višeg rukovodstva je vrlo uobičajena praksa. Ujedno, to je greška. Strategija ne treba hijerarhijski da dolazi samo odozgo naniže već i odozdo naviše. Poslednjih nekoliko godina, neke od najinovativnijih poslovnih ideja su došle od zaposlenih koji rade u osnovnim nivoima poslovanja i te ideje su kompanijama donele milione. Zaposleni koji dolaze sa ovim revolucionarnim primedbama ne odgovaraju višem rukovodstvu već supervizorima i menadžerima srednjeg nivoa. To znači da su nivoi menadžmenta koji bi ultimativno mogli biti najvažnija karika u podsticanju strateške promene upravo menadžeri u sredini – oni koji imaju sluha i za top rukovodstvo i za zaposlene na prvim linijama.

Ovi menadžeri su jednako uticajni i na oku obe grupe jer sarađuju sa oba okruženja što im omogućava da razumeju poslovanje na drugačiji i potpuniji način. Oni imaju pristup ka više informacija nego većina, i to onih koje se tiču pravca poslovanja i imaju u najmanju ruku solidan uvid u kompanijsku stratešku viziju i planove za budućnost. Ali oni takođe mogu da vide kako posao zaista ide; mogu jasno da čuju brige zaposlenih jer rade sa njima svakodnevno; mnogi od njih imaju bolju ideju o izazovima sa kojima se poslovanje suočava i njegove jake strane jer rade zajedno sa ljudima koji zapravo nose čitav posao. Imati čvrsto razumevanje taktičke realnosti s jedne i strateških mogućnosti s druge strane daje ovim liderima zavidno široku perspektivu. Ali da bi se ova jedinstvena pozicija iskoristila u punom kapacitetu, menadžeri u sredini moraju načiniti mali ali suštinski pomak u načinu na koji se od njih tradicionalno zahtevalo da razmišljaju.

Formulacija strategije od strane pozicija srednjeg nivoa zahteva da menadžeri razmišljaju o delovima poslovanja kojima rukovode kao o manjim biznisima unutar veće organizacije.  Podsetimo se da ovo nije strategija koja se otela kontroli. Ovi menadžeri se neće odmetnuti na sopstveni put bez vođstva svojih nadređenih. Zapravo, oni koriste svoju jedinstvenu poziciju da kreiraju individualnu strategiju koja je usaglašena sa strateškom vizijom šire organizacije. Ovi menadžeri moraju kultivisati preduzetnički mentalitet, aktivno podstičući ingenioznost i kreativnost a pritom ostajući osetljivi na pitanja troškova, korišćenja resursa, potrebe svojih kupaca i taktike konkurencije. Oni moraju promisliti kako da ostanu relevantni u budućnosti i moraju znati bez ikakve sumnje, da su oni ti koji pokreću svoje poslovne funkcije na način koji je superioran u odnosu na njihove rivale.

Možete biti sigurni da će pojedinci koji rade isti taj posao kod konkurenata konstantno pratiti puls industrije. To je manje stvar radoznalosti a pre će biti da je reč o neophodnosti. To je simptom brige koja nam je svima zajednička: opstanak. Svi želimo da budemo važni. Svi želimo da ostavimo trajan utisak. Najveća opasnost zastarelosti je u tome što dolazi tako nečujno, i dok primetite kako vas je obuzela, već je kasno. Strateška misao je čarobni napitak protiv toga da vas prevaziđe neka nova pojava, a menadžeri u sredini najverovatnije drže pune čaše. Živeli!