Provere nikad nisu zabavne ali su jako važne za identifikovanje potrebnih poboljšanja. Možda vaš trud do sada nije imao mnogo rezultata, ali je za utehu da programi analitike nikada nisu dovršeni, oni konstantno evoluiraju i neophodno ih je redovno kalibrisati kako bi bio iskorišćen njihov puni potencijal. A upravo se time bavite kada proveravate stanje vaše analitičke infrastrukture.

Pre nego što kompanije krenu da koriste svoje analitičke procese, potrebno je najpre da razumeju šta ih u tome koči.

Koliko je vremena potrebmo da se informacije dostave onima koji ih koriste?

U svakom analitičkom programu, cilj je prikupiti sirove podatke i obraditi ih u informacije koje se mogu tumačiti. Naravno, potrebno je da se prođe kroz brojne korake između prikupljanja i tumačenja, ali količina vremena koja je za to potrebna čini razliku u tome da li ćete biti reaktivna ili proaktivna kompanija. Jako je verovatno da je upravo to faktor koji određuje da li ćete steći prednost nad konkurentima.

Da li raspolažete odgovarajućom arhitekturom?

Samo zato što podataka ima u izobilju, ne podrazumeva se da određeni skupovi nisu osetljivi. Kompanije prikupljaju najrazličitije vrste podataka i vode računa o tome da imaju odgovarajuću arhitekturu. Jednako tako, podacima treba da pristupaju relevantni članovi timova bez odlaganja ili nepravilnosti. Firme treba da osmisle smernice centralizovanog upravljanja i definišu procedure, uloge i odgovornosti u odnosu na to kako se podaci prenose širom organizacije.

Mogu li kompanije interpretirati i komunicirati podatke?

Inovacije i razvoj koji menjaju način rada se retko događaju ni iz čega. Da je tako, ne bi bilo potrebe da budemo fizički prisutni na poslu. Dakle, budući da je saradnja integralni deo donošenja važnih odluka i omogućavanja novih ideja, mora postojati osnova kako bi se dešavale produktivne diskusije. Stoga je esencijalno da se razvije kultura opismenjenosti za podatke. Moglo bi se desiti da kompanija radi sve kako treba, ali ako je tim koji radi sa podacima jedina poslovna jedinica sposobna za analizu podataka i terminologiju, biće teško izvući njihovu punu vrednost.

Da li kompanijski lideri imaju poverenja u podatke?

Ovo je više zadatak na kome treba poraditi. Ako zaposleni širom kompanije nemaju jedinstveno znanje kako da rade sa podacima, razlog tome verovatno leži u nedostatku primera kojim lideri predvode. Visoki rukovodioci treba da rade sa timom analitičara kako bi demonstrirali značaj redovnog korišćenja podataka. Ne samo retorički (premda je i to jako važno), već i putem unapred dogovorenih skupova ključnih pokazatelja poslovanja (KPI) koji su u skladu sa opštim ciljevima poslovanja.

Kako se podaci skladište?

Prikupljanje mnoštva podataka je preduslov da se otkriju važni zaključci. Kako količina sirovih informacija ne prestaje da raste, i javlja se u mnog različiti formi, inicijativa da se podaci skladište može izgledati kao nemoguća misija. Nekada su kompanije morale da ulažu u opremu ukoliko su želele da prikupljaju više podataka. To je bilo skupo, vremenski zahtevno i nefleksibilno ali je tako funkcionisalo jer je to bila jedina opcija. Danas postoji klaud tehnologija pa nema razloga da se firma opredeli za strategiju držanja opreme u sopstvenim prostorijama. Agilne kompanije koriste multi-klaud ili hibridni klaud kao metodu skladištenja kako bi imale uredno posložene svoje podatke, smanjujući pritom  troškove.

Možemo li dovesti u vezu neke pozitivne poslovne rezultate sa podacima?

Ovo je teško ali nezaobilazno pitanje: Da li se trud uložen u analitiku na neki način isplatio do danas? Ako imate poteškoća da identifikujete slučajeve upotrebe analitike, niste u tome usamljeni. Prema izveštaju agencije Gartner, 87% organizacija ima nizak stepen razvijenosti upotrebe podataka i analitike. Umesto žaljenja za izgubljenim vremenom i novcem, posmatrajte ovo kao prekretnicu za vašu organizaciju. Sagledajte šta ste naučili o stanju programa svoje analitike na osnovu prethodnih pitanja i iskoristite to kao plan za promene.