Jedan od najzabavnijih apekata radnog mesta je prilika da sarađujete i komunicirate sa ljudima iz najrazličitijih sredina, ali to vrlo lako može postati i jedan od najvećih izazova kada morate da radite sa nekim ko ima umnogome različit stil od vašeg. Prvi i najvažniji korak u efektivnom sarađivanju sa svima jeste promena u načinu razmišljanja – stav pribranosti.

Pribranost, za razliku od apatije, jeste stanje u kome vam je na odgovarajuć način stalo do toga šta se oko vas dešava ali ovi spoljni događaju ne utiču na vas disproporcionalno. Evo kako da to pretvorite u svoju prednost na poslu.

Optimalan mentalni sklop

U kontekstu emocionalne inteligencije, pribranost posmatramo kao aspekt nezavisnosti. Ne želimo da budemo toliko emocionalno bliski sa drugima da oni mogu imati previše uticaja na nas, niti da budemo toliko distancirani od njih da nam više nije stalo.

Kada pronađemo zlatnu ravnotežu između ova dva stanja, mnogo nam bolje ide da razlučimo šta se dešava “spolja” od onoga što se dešava u našoj glavi.

Kada ste u bliskom odnosu, može vam biti previše stalo do toga kako se neko ponaša, šta radi, kakva su mu uverenja, čak i kada je njihov uticaj na vas zapravo minimalan. Distanciranje vodi suprotnom – uopšte vam nije stalo do druge osobe.

Distanciranje vam se može činiti kao sigurna opcija kada ste u kontaktu sa nekim ko vam se ne dopada, ali dvoje distanciranih ljudi nisu skloni saradnji. Ako sarađujete u timu, neki stepen saradnje se sasvim sigurno zahteva. Ukoliko ste na liderskoj poziciji, distanciranje tek onda nije rešenje.

Dakle, kako ovo razumevanje pribranosti i nezavisnosti može da vam pomogne da sarađujete efektivno sa drugima? Ono vam daje osnovu za najvažnije pravilo saradnje u radnom okruženju:

Ljudi sa kojima radite ne moraju da vam se dopadaju, ali morate da sarađujete sa njima.

Pratite sopstvene emocionalne reakcije

Verovatno najvažnija i prva stvar koju treba da prepoznate jeste da se vaše nedopadanje svodi na osećanja koja imate ka drugoj osobi. Ovo je rezultat onoga što o njoj znate kao i vaših iskustava sa tom osobom na poslu. Ako ovo sagledate na hladnokrvan način i prema činjenicama, to čini važan korak u napredovanju ka prethodno pomenutoj zlatnoj ravnoteži. Najzad, osoba je samo skup karakternih crta i ponašanja, isto kao i vi.

Različiti pogledi drugih na značajne teme kao što su politika ili religija mogu uticati na to kako ih vidite, što se neretko i dešava. To je jednostavno u ljudskoj prirodi i teško je tako nešto eliminisati. Ipak, možete upravljati svojim reakcijama.

Na primer, možda je osoba koja ima političke stavove oprečne vašim rekla nešto što se isto tako jako kosi sa vašim sistemom uverenja. Da li to znači da je ta osoba loša? Ne. To jednostavno znači da ima perspektivu drugačiju od vaše. Isto kao što je vaša perspektiva proizvod vašeg iskustva i psiholoških karakteristika, tako je i njihova. Zvuči jednostavno i većina ljudi bi rekla da oni to baš tako rade, ali sigurno ste videli situacije u kojima neko ne poštuje tuđe mišljenje – to je uobičajena pojava.

Kada poštujete tuđ pogled na stvari i perspektivu, možete li da sagledate druge ljude kao produktivne, inventivne i kreativne članove tima? Ako se dosete ideje za novi proizvod ili rešenja za neki problem, možete li da procenite tu ideju ili rešenje objektivno, a da vaša osećanja ka toj osobi ne oboje vaš sud?

Nažalost, nauka nam trenutno govori da je ovo jako teško. Usled predrasude poznate kao reaktivna devaluacija, težimo da manje vrednujemo, ili čak negativno vrednujemo, ideje i predloge od ljudi kojima ne verujemo ili nam se ne dopadaju. Ključ je u tome da upravljamo ili suspendujemo to nepoverenje i nedopadanje.