Kako će veštačka inteligencija promeniti svet? Da li će zameniti polovinu radne snage? A šta je sa vašim poslom?

Ranije ove godine na MIT Sloan Simpozijumu Izvršnih direktora IT, stručnjaci za automatizaciju Endru Mekafi i Erik Brinjolfsun, koautori knjige “Drugo mašinsko doba: Rad, napredak i prosperitet u vreme briljantnih tehnologija”, izjavljuju da smo, u najmanju ruku, potcenili moguć uticaj automatizacije na radnu snagu. Eksplozija podataka podstiče brzo napredovanje mašinskog učenja. Kao posledica, svi poslovi koji se zasnivaju na uočavanju poklapanja sa pravilnostima, kao što je patologija, mogu bi biti predmet velikih promena. Isto se odnosi i na poslove koji podrazumevaju fizički rad, kao što je vožnja kamiona.

S druge strane, poslovi koji zahtevaju kreativnost, višeslojno planiranje i ostvarivanje interpersonalnih veza (kao što je koučing) će i dalje ostati nedostižni za mašinsko obavljanje. Neće nedostajati poslova koje samo ljudi mogu da rade.

Kako će VI promeniti mogućnosti poslovanja vaše kompanije – u rekordnom vremenu? Neki sumnjaju da će VI dati bolji uvid u vašu organizaciju. Na drugom kraju spektra, treba li da se zabrinete da će VI jednoga dana nadvisiti svoje kreatore – ljudska bića – kao što to sugerišu Ilon Mask i Stiven Hoking?

Ako vas zanima da bolje upoznate potencijale VI i mašinskog učenja, možete početi od TED predavanja. Mnogi TED govornici su istražili pitanja VI i njenih mogućnosti da promeni naše živote.

1. Može li robot da položi prijemni ispit za Univerzitet?

VI stručnjak Noriko Arai i njen tim su kreirali robota pod imenom Todai, čija je jedina svrha da položi prijemni ispit za Univerzitet u Tokiju, najprestižniji univerzitet u Japanu. Do sada nije još uvek uspeo, iako ima bolje rezultate nego 80% svojih konkurenata – ljudi. To je veoma impresivno kada uzmete u obzir da robot može da radi pretrage i prilično pametno povezuje informacije koje pronađe, ali ne može uopšte da čita.

 

2. Era slepog poverenja u big data mora prestati

Data naučnik Kejti Onil preispituje uvreženu pretpostavku kako usled toga što su algoritmi matematičke prirode, samim tim su i objektivni. Ljudi koji kreiraju algoritme odlučuju koji podaci su bitni a koje treba zanemariti, objašnjava Kejti. Oni takođe definišu uspeh što najčešće znači jednostavno reprodukovanje onoga što bi ljudi uradili. Kao rezulat, kaže ona, “Algoritmi ne čine stvari pravednim. Oni podražavaju naše prethodne postupke, naše obrasce. Oni automatizuju status quo”.

 

3. Mašinska inteligencija podvlači važnost humanog morala

Pisac i akademik Zejnep Tufekci poznaje mašinsko učenje iz prve ruke, kroz prethodni rad na programerskim poslovima. Koliko god moćno bilo mašinsko učenje, ono nas takođe stavlja pred izvesne teške etičke izazove. VI se sada koristi za sve, od predviđanja koji kriminalci su skloniji da ponove prekršaj (i stoga dobijaju duže kazne), pa do odlučivanja kog kandidata kompanije treba da zaposle. Uz mašinsko učenje, VI sama sebe uči kako da donosi odluke, što znači da ljudi koji su je kreirali možda neće znati kako se te odluke donose.

 

4. Možemo li izgraditi VI a da ne izgubimo kontrolu nad njom?

Neuronaučnik i filozof Sem Heris izlaže pitanje zašto treba da brinemo o VI, koristeći jednostavne logičke korake. Sve dok se ne dešava ništa što bi sprečilo čovečanstvo da nastavi sa unapređivanjem mašina, neminovno je da ćemo sagraditi neke koje su pametnije od nas, a usto su i kadre da se same poboljšavaju, tvrdi on. Jednom kada to budu mogle, verovatno je da će postajati sve pametnije rastući eksponencijalno. Koliko će vremena proći dok se to ne dogodi? A šta se onda dešava?

 

5. Pripremnite se za hibridno mišljenje

Futurista i pronalazač Rej Kurcvejl ima nedvosmisleno optimističniji pogled na buduće veze između ljudske i veštačke inteligencije. Zamislite da iznenada dođe do situacije koja zahteva svu vašu pamet – i više. Bili biste u mogućnosti da umnogome poboljšate svoju inteligenciju za tih nekoliko momenata kada vam je potrebna, koristeći nanobote u svom mozgu kako biste pristupili dodatnom kapacitetu ramišljanja koji je zasnovan na klaudu. Kada će ovo biti moguće? Tokom tridesetih godina našeg veka, predviđa Kurcvejl. Ostaje nam da sačekamo.