Podrazumeva se da na teške saradnike i situacije nailazimo u brojnim različitim oblicima. Ukoliko ni jedan od ovih profila ne podseća na određenu osobu koja vam na poslu igra po živcima, nastavite sa čitanjem kako biste saznali proverene savete da uspete da sarađujete sa bilo kime.

1. Usredsredite se na ponašanje, ne na osobu

Da li su oni zaista teški ljudi? Dobra je navika fokusiati se na problematično ponašanje umesto na samu osobu.

Ljudi mogu reagovati i ponašati se na način koji otežava da se sa njima komunicira, da se u njih ima poverenja ili sarađuje kako bi se problemi rešili produktivno i efikasno. To ne znači da su oni loši ili teški.

Probleme možemo shvatiti kao zahtevne razgovore a ne kao teške ljude. Ne možete promeniti bazičnu prirodu druge osobe, ali možete i treba da se prilagodite i radite na menjanju svog i njihovog ponašanja, stilova komunikacije i reakcija u pozitivnije i efektivnije.

2. Izbalansirajte svoje stavove

Koncept pribranosti – apatheia (kako da sarađujete sa ljudima koji vam se ne dopadaju), stanje u kome vam je primereno stalo do onoga što se događa oko vas, može vam biti od pomoći u teškim situacijama.

U pogledu emocionalne inteligencije, pribranost posmatramo kao aspekt nezavisnosti. Ne želimo da budemo toliko emocionalno bliski drugima da na nas mogu imati preveliki uticaj, niti želimo da budemo toliko distancirani da prestaje da nam bude stalo.

Ukoliko uhvatite sebe da vam je previše stalo do toga šta je neko drugi rekao ili uradio, čak i kada je uticaj na vas zapravo minimalan, možete biti preopterećeni. Ali ako odete previše na drugu stranu i distancirate se, može izgledati kao da vam uopšte nije stalo do drugih ljudi.

Kada smo kadri da pronađemo ravnotežu između ta dva stanja, mnogo smo sposobniji da odvojimo ono što se dešava “tamo” kako ne bi uticalo na ono što se dešava u našoj glavi.

3. Isprobajte moć “pozitivnog NE”

Ako se vi i neko iz vašeg tima konstantno sučeljavate oko strategije, možete isprobati moć “pozitivnog NE” kako biste pronašli nešto zajedničko. Ovaj pristup je kreirao Vilijem Juti pre nekoliko godina kada je objavio svoju knjigu pod istim nazivom.

Uz ovu metodu svoje NE postavljate između dve instance “DA” a može se navesti i primer:

Ako lider poslovanja postavlja zahtev za karakteristiku proizvoda ili plan razvoja u rokovima koji nisu razumni, recite DA vrednostima koje imate zajedničke a sa kojima je njegov zahtev verovatno u neskladu:

Naša firma ja oduvek davala kvalitetu najviši prioritet i manje obećavala istovremeno premašujući očekivanja korisnika.

Zatim, demonstrirajte kako bi zahtev najverovatnije ugrozio te zajedničke vrednosti:

Imajući u vidu obim poboljšanja i vremenski okvir, ne bismo bili u mogućnosti da ih sveobuhvatno testiramo pre nego što ih isporučimo svojim klijentima.

Na kraju, recite DA alternativi koja bi delom odgovorila na zahtev a da je pritom više usklađena sa navedenim zajedničkim vrednostima:

Kako bi bilo da napravimo tri faze, gde prva predstavlja delimično rešenje u roku koji ste zahtevali, a da istovremeno obavestimo naše klijente da će željene dodatne funkcije biti dostupne u narednoj drugoj i zatim trećoj fazi nekoliko meseci kasnije?

4. Pauzirajte i kontrolišite sopstvene emocije

Kada imate posla sa saradnikom ili situacijom koja za vas predstavlja izazov, zaustavite se, dišite i obratite pažnju kako to utiče na vas. Da li imate potrebu da vičete? Trčite? Da se borite?

Tokom kritičnih razgovora izbegavajte pokretanje rekacije na pretnju tipa “bori se ili beži” tako što kreirate osećaj bezbednosti. Pobrinite se da je razgovor bude zasnovan na konstruktivnim namerama i to otvoreno komunicirajte.

Raditi ovo dosledno zahteva jako mnogo prakse i emocionalne inteligencije. Ključ da u kritičnim razgovorima ne reagujete emocionalno jeste da naučite da regulišete sopstvene emocije. Tri načina potvrđena naučnim istraživanjima kako da regulišete sopstvene emocije tokom kritičnih razgovora jesu imenovanje sopstvenih emocija, njihovo postavljanje na drugačiji način i tako što bivamo prisutni u sadašnjem trenutku isključivanjem unutrašnjeg “naratora” u našoj glavi.

5. Upoznajte svog neprijatelja

Ako ne možete da ih pobedite, pridružite im se – zapravo uradite zajedno test ličnosti. Ukoliko uradite test ličnosti sa svojim saradnicima, to vam može pružiti sjajan uvid u to na koji nači ljudi razmišljaju i rade.

Toplo preporučujemo da timovi urade profilisanje ličnosti kao što je Tilt, zaista može pomoći da imamo u vidu na koji način se i mi sami ponašamo u svojim najboljim i najlošijim izdanjima. Tilt vam takođe govori kako da pristupite ljudima koji su različiti od vas (ili čak isti kao vi), kako biste optimalno sarađivali.