Nakon održane konferencije Data Science 5.0, sa posetiocima smo razgovarali o istaknutim temama, predavanjima i diskusijama koje su ostavile najveće utiske i pokrenule ključna pitanja profesionalne zajednice. O praktičnom stanju stvari u korporativnom okruženju i savetima za mlade profesionalce koji počinju da razvijaju Data Science karijeru, za Wiso govori Miloš Došlov, Head of SAP BI & Reporting excellence, Nelt Grupa.

Miloš Došlov
Head of SAP BI & Reporting excellence, Nelt Grupa

Kao neko ko se podacima i poslovnom inteligencijom bavi proteklu deceniju, mogu reći da je ovogodišnja Data Science konferencija 5.0 bila odlično organizovana i ponudila koristan program Data Science tema i naročito upoznavanje sa iskustvima kompanija u tom domenu.

Tokom poslednjih nekoliko godina sa sigurnošću možemo reći da je jedna od najaktuelnijih tema trenutno u većini kompanija Digitalna transformacija. Danas kao gotovi proizvodi postoje brojna softverska rešenja koja olakšavaju najrazličitije poslovne procese kompanija. Jedan od rezultata je da se kao dodatna vrednost pribavljaju i generišu razni podaci koji Monetizacijom mogu potencijalno doneti veliku vrednost samim kompanijama.

Neke, po mom mišljenju, najzanimljivije panel diskusije jesu bile upravo one koje su potvrđivale stanje firmi koje se sve više okreću ka modelu Data-Driven kompanija. Neki od panelista konferencije su simbolično predstavili podatke kao novo gorivo. Samim tim shvatanjem i načinom sagledavanja resursa koje imamo u podacima svakako dolazi i inicijativa iz sve više korporacija za uvođenjem Data Science pristupa.

Data Science je buzzword, pompezni pomodni termin. Rekao bih da su sledeći koraci već i sada pristutni u nastojanju da se ostvari napredno iskorišćavanje podataka, što gledajući i većinu predavanja na konferenciji potvrđujuje da se kompanije oprobavaju u naprednom učenju, tj. mašinskom učenju i modelima koji sami uče iz svih raspoloživih podataka.

Svi smo svesni da kao pojedinici, upotrebom mobilnih telefona i sami već uveliko dobijamo servise najvećih svetskih kompanija na polju mašinskog učenja. Samim tim što se onog trenutka kada uđemo u svoj automobil, automatski povezujemo bluetooth konekcijom sa vozilom i dobijamo poruku za koliko vremena stižemo do svog doma i da li na tom putu imamo neke zastoje, te najbolju moguću putanju.

Stručna viđenja su da naporedo sa već ostvarenim razvojem, sasvim izvesno u velikom zamahu kao sledeća faza dolazi i primena veštačke inteligencije koja će pored učenja iz naših modela moći sama da zaključuje i donosi nam još veću vrednost.

Na osnovu dosadašnjeg uvida u trendove i iskustva koje sam stekao u poslovnom sektoru mogu slobodno reći da je vreme podataka već uveliko prisutno, da sve više nadolazi, te da možemo samo tumačiti segmente, pa bi bilo pretenciozno prognozirati buduće servise u ovako dinamičnom okruženju.

Nadovezao bih na ovo i temu potražnje Data Science veština u kompanijama. Poznato je da je potreba za ovakvim veštinama veća nego raspoloživa ponuda kompetenci koje imamo na tržištu. Još uvek su u kompanijama prisutna mišljenja da je Data Science stručnjak jedna osoba koja obuhvata sva potrebna znanja i iskustva. Istina je, po mom mišljenju, nešto drugačija – to je skup veština koje se po prirodi stvari pronalaze kod više osoba, naravno u zavisnosti od pojedinih projekata i potreba. Skup traženih kompetneci i njihova kompleksnost kojoj mladi profesionalac treba da se posveti dovodi do zaključka da je u realnosti to zapravo više stručnih Data Science profila:

Neki od stručnih profila koje slobodno možemo posmatrati u ovom domenu jesu:

  • Data Scientist
  • Machine Learning Engineer
  • Data Analyst
  • Data Engineer
  • Software Engineer
  • Machine Learning Researcher
  • Machine Learning Product Owner

Za nove talente koji počinju da razvijaju karijeru savetovao bih, iz svog ugla, da pored funkcionalnih kompetenci koje su trenutno aktuelne (programiranje u jezicima R, Python, svakako dobro poznavanje SQL-a i modela relacionih baza podataka, alata za poslovno izveštavanje i prezentovanje, alata za mašinsko učenje, neizostavno Microsoft Excel itd..) svakako posvete dužnu pažnju razvoju veština prenošenja i saradnje. Neki od aspekata rada na sebi koje bih preporučio mladim profesionalcima su: asertivna komunikacija, veštine prezentovanja, otvorenost za fidbek, kolaboracija

Od suštinske je važnosti pričati istim jezikom. Ne može se zanemariti činjenica da se ovaj posao ne radi u izolaciji od ostatka firme, već se rezultati analize i modeliranja moraju predstaviti u poslovnom kontekstu. Menadžment će retko ili nikada postavljati pitanje koji je algoritam korišćen, ili kolika je preciznost modela merena površinom ispod ROC krive. Takve tehničke aspekte će u potpunosti poveriti vama kao najvećim znalcima. Potrebno je uvek rezultate predstaviti na način koji je razumljiv i jasan sagovorniku koji nema, i ne treba da ima, jednako tehničko predznanje. U svakodnevnom poslovnom okruženju je o rezultatima stručnog rada neophodno razgovarati jezikom saradnje i zajedničkih ciljeva, gde svaki pojedinac doprinosi timu jedinstvenim ekspertskim znanjem kojim samo on raspolaže.


Fotografija sa panel diskusije: Digitalna transformacija: Priče o uspehu velikih korporacija, 20-ti Novembar 2019

© Sva prava zadržava Data Science Conference

Digitalna transformacija je postala često pominjana pomodna reč u savremenom poslovnom svetu. Svi govore o njoj, ali svaka kompanija ima različito razumevanje šta to tačno znači i koje je korake neophodno preduzeti u tom pravcu. Mnogo je prepreka i još više nesporazuma, nije svaka priča o digitlizaciji uspeh preko noći niti bezbolan proces. Stoga je važno razgovarati o primerima uspešne digitalne transformacije. U ovoj panel diskusiji posetioci su imali prilike da čuju kako ovaj proces izgleda iz perspektive velikih kompanija u Srbiji, zašto rukovodioci C nivoa veruju da je važno sprovesti digitalnu transformaciju i kako je ona uticala na suštinu njihovog poslovanja i prihode.

Učesnici panel diskusije:

Nikolay Zalevskiy – Chief Digital Officer NIS Gazprom Neft

Dmitar Dilov – Chief Risk Officer at Raiffeisen bank

Milan Bukorović – Chief Technology Officer Nelt Group

Tekst je objavljen ljubaznošću i saradnjom sa Korporativnim komunikacijama Nelt Grupe.