Okretanje lista u kalendaru je prilika da pritisnete lične dugmiće za reset. Ovo je godina u kojoj ćemo svi više čitati, putovati, jesti bolje, izgubiti 10 kilograma i pronaći novi posao…

1. Doživite stotu

Novogodišnja odluka: Odustanite od novogodišnje dijete. Okružite se zdravim prijateljima

Svetski istraživač Den Buetner govori o svetskim “Plavim zonama”, područjima sa najvećom koncentracijom ljudi koji žive duže od 90 godina. Među ovim mestima nalazi se Sardinija, gde pogotovo muškarci žive najduže; Okinava, gde se starim ljudima ukazuje najviše poštovanja; i Adventisti koji u Sjedinjenim Američkim Državama imaju najveći očekivani životni vek. Ljudsko telo je izgrađeno tako da dostigne više-manje 90 godina, ali naš očekivani životni vek je 78. Evo nekoliko smernica sakupljenih iz Plavih zona koje nam mogu vratiti tih 12 godina: Krećite se, ali nemojte aktivno vežbati, posvetite se duhovnosti, jedite i pijte umereno i pažljivo birajte prijatelje. Poslednje je najvažnije, kaže Buetner.

“Vaši prijatelji su dugoročni poduhvati — i najznačajnija stvar koju možete uraditi da dodate više godina svom životu i više života svojim godinama.”


2. Zadržite svoje ciljeve za sebe

Novogodišnja odluka: Držite jezik za zubima

Kada planirate svoje novogodišnje odluke, možda nije najbolja ideja da o tome svima ispričate. Kako nam pojašnjava govornik Derek Sivers:

“Kada nekome ispričate svoje ciljeve, manje je verovatno da ćete ih ostvariti”

Zvuči kontraproduktivno, ali to je osobenost našeg načina razmišljanja. Kada kažemo prijateljima da ćemo uraditi nešto što ima šansi da bude izuzetno (naučimo kineski, istrčimo maraton i sl.), pozitivan fidbek koji dobijamo navodi naš mozak da pomisli kako je cilj dostignut, pa onda ulažemo manje truda u ostvarivanje tog cilja.


3. Dođite do dobrih ideja

Novogodišnja odluka: Pustinjaci retko imaju “Eureka!” momente. Okružite se ljudima kako biste došli do svoje sledeće revolucionarne ideje

Na osnovu svoje knjige “Odakle dolaze dobre ideje,” novinar Stiven Džonson istražuje kako možemo doći do momenata u kojima nam se “pali sijalica”.

On izbegava opisivanje tradicionalnog genija kao usamljenog osobenjaka. Umesto toga, naše ideje dolaze u “haotičnim” okruženjima ili “fluidnim mrežama” gde se okuplja mnogo različitih ljudi otvarajući inovativne ideje. Kafeterije ili prostori u kojima “ideje imaju seks” su osnova za izgradnju novih ideja.


4. Kako biti srećniji . . .

Novogodišnja odluka: Gledajte na čašu kao polu-punu

Skloni smo da verujemo kako će sreća biti jedna od posledica uspeha. Ako dobijemo novi posao, bićemo srećni. Ali onda nam treba povišica. I unapređenje. Ako nastavimo ovako da razmišljamo, bez obzira na to koliko postignemo, finiš će zauvek ostajati zamagljen u daljini, kaže psiholog Šon Ejkor.

 “A ako je sreća sa suprotne strane uspeha, vaš um nikada neće stići do tamo.”

Naš spoljni svet na duge staze nosi svega 10% naše sreće. Ono što je zaista važno jeste naš stav.

“Otkrivamo kako nije realnost nužno ta koja nas oblikuje, već naočare kroz koje vaš um sagledava svet koji oblikuje vašu realnost. A ako možemo da promenimo naočare, ne samo da možemo da promenimo svoju sreću i zadovoljstvo, ujedno možemo promeniti doslovno svaki obrazovni i poslovni ishod.”

Ali ne možemo tek tako reći svom mozgu da bude srećan, zar ne? Ne, ali ga možemo utrenirati. Zahvaljivanje ljudima, pisanje dnevnika o pozitivnim iskustvima, vežbe, meditacija i ničim izazvani postupci ljubaznosti svi dokazano pomažu da se podstakne pozitivan pogled na svet. A to ima lančani efekat koji povećava produktivnost i veštine u radnom okruženju, da ne pominjemo to da i svi ostali bivaju srećniji.


5. Stojite iza svojih odluka

Novogodišnja odluka: Budite zadovoljni odlukom koju ste doneli. Jer, to je verovatno bila najbolja moguća.

Govornik Beri Švarc je izveo istraživanje u supermarketu i pronašao 285 vrsta keksa, 230 vrsta supe, 175 preliva za salatu i 40 različitih vrsta paste za zube.

Švarc tvrdi da ljudi koji su stavljeni pred previše izbora, mogu pronaći nešto što je savršeno baš za njih, ali ujedno mogu završiti manje zadovoljni svojim izborom. Previše izbora nameće brigu: budući da kupci ne mogu probati 285 vrsta keksa u prodavnici kako bi odlučili koji je najbolji za njih, oni odlaze sa osećajem da su najverovatnije napravili pogrešan izbor.

“ Lako je pomisliti da ste mogli napraviti drugačiji izbor koji bi bio bolji. A ono što se dešava jeste da ova zamišljena alternativa kod vas stvara žaljenje zbog odluke koju ste doneli, a ovo žaljenje vam oduzima zadovoljstvo koje dobijate donetom odlukom, čak i ako je ta odluka bila dobra.”