Diplo Fondacija je neprofitna organizacija prvobitno nastala kao projekat sa ciljem uvođenja alata informacionih i komunikacionih tehnologija u praksu diplomatije, koji je iniciran 1992-ge na Mediteranskoj Akademiji Diplomatskih Studija na Malti. U novembru 2002-ge, Diplo je osnovan kao nezavisna neprofitna fondacija od strane Vladi Malte i Švajcarske. Diplo radi na ojačavanju uloge malih i zemalja u razvoju, kao i poboljšavanju globalnog upravljanja i razvoju međunarodnih polisa.

Zajedno sa osnovnim aktivnostima razvoja kompetenci, kurseva, organizacije događaja, istraživanja i izdavaštva, Diplo konzistentno privlači i aktivira zajednicu: trenutno u okviru zajednice Internet upravljanje učestvuje preko 1600 članova putem 46 aktivnih diskusionih grupa. Članovi zajednice Internet upravljanje međusobno razmenjuju iskustva i pokreću svoje inicijative u skladu sa zajedničkim interesovanjima.

Početak 2020-te Diplo je obeležio godišnjim pregledom predviđanja u domenu digitalnih polisa. Autor Dr Jovan Kurbalija je ovogodišnje izdanje organizovao kao rečnik – skup 20 ključnih reči koje se ujedno odnose na duži vremenski period nego što je to prethodno bio slučaj: ovi pojmovi biće relevantni ne samo u godini pred nama, već tokom čitave predstojeće dekade.

U nastavku prenosimo pregled i prevod 20 ključnih reči, kako Jovan pojašnjava njihova značenja, dok izvorni dokument u celosti, na engleskom jeziku, možete pronaći na blogu Diplo Fondacije, zajedno sa iscrpnijim informacijama i referencama.

Ovaj pregled navodi centralne teme koje će se kristalisati i definisati u narednom periodu i čiji će uticaj takođe oblikovati, između ostalog, poslovanje na globalnom i lokalnim nivoima u gotovo svim industrijama i sektorima.

#1 Međuzavisnost

Iza prelaza od nezavisnosti u 1996-toj ka međuzavisnosti u 2020-toj leži evolucija Interneta od pionirske nove tehnologije u kritičnu infrastrukturu civilizacije 21-og veka. Gotovo sva društva danas umnogome zavise od šačice tehnoloških giganata koji usmeravaju lavovski deo globalnog Internet saobraćaja i vode onlajn platforme koje operišu širom sveta. Istovremeno, te kompanije zavise od vlada kako bi održale vladavinu zakona i omogućile stabilna tržišta, a sve više i više moraju uzimati u obzir društvene, kulturne i političke dinamike koje su specifične za države i zajednice širom planete. Ova digitalna međuzavisnost je fizički ovaploćena u Internet kablovima koji se prostiru preko višestrukih nacionalnih granica i u proizvodnim lancima koji povezuju data centre, kompanije i korisnike svuda u svetu.

#2 Suverenitet

Suverenitet se u digitalnom domenu odnosi na kontrolu koju sprovode (primarno) vlade nad tehničkom infrastrukturom, digitalnim platformama i prikupljanjem i obradom podataka na određenim teritorijama. Digitalni suverenitet se obavlja upotrebom niza alata, od zakonskih – sudski nalozi, na primer, te nacionalna regulativa – pa do tehničkih, uključujući isključivanje Interneta i filtriranje podataka. Pristupi se razlikuju od države do države.

#3 Upravljanje

Upravljanje obuhvata politiku, zakone i procese koji usmeravaju digitalni razvoj. Tokom 2020-ih, glavni kriterijum za procenjivanje efektivnosti digitalnog upravljanja će biti stepen do kog zakonski i mehanizmi polisa mogu zaštititi prava, imovinu i interese građana, kompanija i država u digitalnom domenu.

#4 Diplomatija

Diplomatija će igrati sve važniju ulogu u upravljanju odnosima i konfliktima u visoko međuzavisnom digitalnom svetu 2020-ih. Superiorna i etički i praktično u odnosu na neprijateljstvo, konflikt, pa čak i nedvosmislen rat, diplomatija je u svim svojim oblicima jedina zdrava opcija za razrešavanje neslaganja u digitalnom prostoru koji se razvija.

#5 Geopolitika

Geopolitikom u digitalnom domenu trenutno dominiraju ekonomska, strateška i vojna dešavanja u onlajn domenu između “digitalnog G2” Kine i SAD: područja nadmetanja obuhvataju podatke, infrastrukturu, standarde, platforme i e-trgovinu. U isto vreme, druge zemlje rade na tome da uspostave sopstvene uloge i uskoče u pozicije u novoj distribuciji političke i ekonomske moći. To je sajber-oružana trka koja će se samo ubrzavati tokom 2020-ih kako sve veći broj zemalja nastavlja da razvija štetne digitalne sposobnosti osmišljene za manipulaciju, osujećivanje ili uništavanje stranih informacionih sistema i mreža.

#6 Bezbednost

Sigurnost je dobro ustanovljeno polje polisa u sajber areni, sa sopstvenim rečnikom, nizom specifičnih političkih procesa i razumno stabilnim pozicijama na stranama glavnih igrača. Tokom 2020-te možemo očekivati dalji napredak kao rezultat paralelnog rada koji preduzimaju UN OEWG i GGE. Premda su očekivanja od obe grupe skromna, obe ipak ispunjavaju suštinsku svrhu pružajući nacijama prostor za saradnju u kome mogu razgovarati umesto da se međusobno bore.

#7 Standardi

Standardi će biti centralna tema u digitalnom svetu 2020-ih. “Rat standardizacije” između SAD i Kine nad standardizacijom 5G i prepoznavanja lica će se nastaviti; novi standardi će takođe biti neophodni u ovom i dalje neizvesnom području digitalnog identiteta; zatim, standardi će najverovatnije postati principijelni mehanizam za implementaciju etičkih kontrola nad inovacijama u veštačkoj inteligenciji. Štaviše, kako razvoj u preciznosti agrikulure, autonomnih vozila i povezanih predmeta sve više briše granice između digitalnih i tradicionalnih ne-digitalnih sektora, digitalni standardi ulaze u primenu u područjima gde ih prethodno nije bilo, uključujući transport, zdravstvo i bezbednost hrane. Kao posledica, oni će imati dalekosežni ekonomski i društveni uticaj i mogu doneti rizik da naginju u prilog jednih interesa nad drugima kao i da promene ravnotežu moći među konkurentskim igračima.

#8 Podaci

Podaci se često opisuju kao “novo gorivo” ili kao “nova krv” duštva 21-og veka, metafore koje svedoče o njihovom temeljitom uticaju na savremeni život. U 2020-oj, opšta javna svest o problematici podataka će se povećati s obzirom na to da taj uticaj postaje sve jasniji i kako države počinju da sagledavaju podatke kao nacionalnu imovinu koja zahteva pažljivu regulaciju i upravljanje.

#9 Ljudskost

Ljudski uticaj je sve više “mera svih stvari” u promišljanju veštačke inteligencije i digitalnog razvoja uopšteno. U najmanju ruku, tako proklamuju političke deklaracije i etički kodovi bezbrojnih nacija i kompanija, a u 2020-oj će centralni izazov biti kako osigurati da ove tvrdnje postanu i realnost.

#10 Etika

Etika, nekada tema rezervisana za odseke filozofije, sada biva opsežno infiltrirana u javni diskurs i kompanijske upravne odaje – do nivoa da se u krugovima donosioca odluka negodovalo zbog “ispiranja etike”. Odnedavno, diskusije su se usredsredile na odmeravanje potencijalnog uticaja veštačke inteligencije na društvo u celini, kao i na razvoj i implementaciju etičkih principa koji bi vodili onlajn ponašanje Internet korisnika, od pojedinaca privatno do vođa poslovanja i donosioca odluka.

#11 Identitet

Identitet je goruće pitanje brige u digitalnim diskusijama. Velike tehnološke firme, uglavnom Fejsbuk i Gugl, pružaju platforme za onlajn identitet dajući pristup uz kredencijale drugim digitalnim platformama i servisima, te u svojoj ulozi “brokera identiteta” stiču širok pristup ličnim podacima i širokom razumevanju individualnih ekonomskih, političkih i društvenih aktivnosti građanina. Upravo je ovaj pristup u osnovi poslovnih modela vodećih tehnoloških kompanija.

#12 Poverenje

Poverenje je žila kucavica u tkivu svakog društva: bilo onlajn ili oflajn, svi su naši odnosi, transakcije i dnevne rutine zasnovani na njemu. Ipak, kako su pitanja poverenja postala sveprisutna u diskusijama o digitalnom, jasnost o tome na šta se ona zapravo odnose se izgubila. Tokom 2020-ih, debate o digitalnom poverenju… će kristalisati odgovore na pitanja… kako bi omogućila smernice i transparentnost korisnicima digitalnih servisa kao što su aplikacije ili web sajtovi, kao i koristiti kompanijama i institucijama putem odobravanja njihovog statusa kao odgovornih figura u digitalnom prostoru.

#13 Sadržaj

Sadržaj je na dobrom putu da postane primarni fokus izrade politika za digitalno. U 2020-oj, pritisak na tehnološke kompanije da dovedu u red svoje polise sadržaja će samo nastaviti da raste, gotovo sigurno duž pravca putanje koja nam je poznata iz 2019-te.

#14 Održivost

Održivost, bilo životne sredine, društvena ili ekonomska, ne može biti ostvarena bez efektivne primene digitalne tehnologije. Prvobitno je postojala “digitalna stidljivost” u formulisanju ciljeva održivog razvoja (SGDs), koji su načinili samo jednu direktnu referencu na informacione i komunikacione tehnologije (ICTs). Ali to je sada otvorilo put prepoznavanju da će digitalna tehnologija biti ključni faktor ubrzavanja u borbi protiv gladi i klimatskih promena kao i u nastojanjima za rodnu jednakost. Postizanje svih ciljeva održivog razvoja će zavisiti od digitalnih tehnologija u nekoj meri a u 2020-oj podaci će odigrati središnju ulogu u nadgledanju i izveštavanju o njihovoj implementaciji.

#15 Inkluzija

Inkluzija je kamen temeljac Agende Održivog razvoja 2030-te, i to onaj koji bi trebalo da usmerava sva naša nastojanja da osiguramo da niko neće ostati isključen sa puta ka svetlijoj globalnoj budućnosti. Moramo se pobrinuti da svi građani, zajednice i nacije imaju dobrobit od istorijske tranzicije u digitalni svet, te da se dužna pažnja posveti onim grupama koje su istorijski bivale zanemarene ili zakinute tehnološkim napretkom, primerice žene i devojčice, osobe sa invaliditetom, omladina i deca, te autohtoni narodi.

#16 Javno dobro

Shvatanje Interneta kao deljenog prostora ili javnog dobra, skladišta za ljudsko nasleđe koje postoji za javnu dobrobit, bilo je osnova digitalnog diskursa gotovo od samog početka.

#17 Nejednakost

Nejednakost, bilo po bogatstvu, mogućnostima, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti ili fizičkoj infrastrukturi, nije umanjena putem novih digitalnih tehnologija. Naprotiv, ima dokaza da je, zajedno sa globalizacijom i deregulisanjem, tehnologija značajno doprinela osipanju jednakosti, pogotovo u razvijenom svetu. Izveštaj o razvoju Svetske banke je zaključio 2016-te da su digitalni dobici i dividende bivali nejednako distribuirani, nadalje učvršćujući postojeće društvene i ekonomske nejednakosti.

#18 Oporezivanje

Oporezivanje će biti dominantna tema globalnih diskusija digitalne ekonomije u 2020-oj, gde će pomaci verovatno uslediti nakon značajnog momentuma koji se dogodio u 2019-oj. Francuska je uvela 3% poreza za svakog od tehnoloških giganata u 2019-toj, dok su Austrija, Indonezija, Kenija, Malezija i Meksiko sledili primer uvodeći neki oblik digitalnog oporezivanja. Druge nacije su najavile da će digitalni porezi po svoj prilici biti uvedeni u 2020-oj: među njima su Belgija, Češka Republika, Italija, Slovenija, Španija, Velika Britanija, Kanada, Egipat, Turska i Uganda. Mnogi drugi igrači, uključujući EU, obustavili su nove mere digitalnog oporezivanja dok OEES sa svoje strane ne predloži nova pravila za digitalno oporezivanje, koja teži da implementira globalno preko udruženog OEES/G20 Programme of Work on digital taxation.

#19 Valuta

Valuta je ponovo okupirala pažnju kao pitanje digitalnog domena nakon što je Fejsbuk najavio svoju Libra kriptovalutu u Junu 2019-te. To je istog trenutka pokrenulo diskusije o politikama među vladama i međunarodnim organizacijama, kao i u finansijskim i akademskim zajednicama. Francuska i Nemačka su izrazile zabrinutost povodom uvođenja Libre a Banka za međunarodna poravnanja je pokrenula istraživački program i istragu.

#20 Platforme

Pružaoci usluga Platformi će biti suočeni sa intenzivnim ispitivanjima tokom 2020-ih po pitanju širokog spektra problematike politika, od privatnosti i podataka do zaštite korisnika i tržišne konkurentnosti. Fejsbuk, Gugl, Amazon, Epl i druge krupne tehnološke firme su ostvarile takvu dominantnost na globalnim tržištima da su već sada središte brojnih istraga o monopolu od strane međunarodnih institucija za konkurentnost. Aktuelna antitrust nastojanja će se izvesno nastaviti tokom 2020-ih, a pregled trenutno aktivnih istraga daje dobru ideju o tome šta možemo očekivati da viđamo sve češće.

Zvanične informacije Ministarstva zdravlja Republike Srbije