Mnogi ljudi se upuštaju u raspravljanje sa drugima na Internetu, pogotovo u današnje vreme puno političkih tenzija. Izuzetan alat, pa ipak, internet takođe pogoduje i raspravama. Ujedno je to odraz jedne šire realnosti, gde se podeljenost rasprostranila u našem društvu. Klasik među esejima, čiji je autor jedan od Internet pionira, sugeriše da postoji način da se takva negativna energija onlajn sveta iskoristi, te da izrazimo neslaganje sa ljudima a da pritom ne izazovemo gnev – znanje korisno ne samo na mreži.

Pol Grejem
Pol Grejem

Pol Grejem je programer rođen u Engleskoj, sa doktoratom sa Harvarda, ostvareni preduzetnik, investitor i pisac. Napravio je prvu aplikaciju za onlajn prodavnice koju je prodao kompaniji Yahoo. Bio je jedan od osnivača čuvenog Y Combinator – startap inkubatora koji je fundirao preko 1 500 startapa kao što su Dropbox, Airbnb, Reddit i Coinbase. Pravi renesansni čovek, Grejem je takođe studirao slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Firenci i Rod Ajlend Institutu za dizajn, kao i filozofiju na Univerzitetu Kornel.

Grejem je pisao o velikom broju tema na svom popularnom blogu. Jedan od njegovih najtrajnijih radova, sada već klasik, jeste esej “Kako izraziti neslaganje” u kome iznosi hijerarhiju neslaganja koja je danas podjednako relevantna kao što je bila 2008-e kada je prvobitno objavljena.

U svom eseju Grejem iznosi da “Internet pretvara pisanje u konverzaciju”, uočavajući da je internet postao medijum za komunikaciju. Ljudima omogućava da odgovore drugima u nizu komentara, na formumima i sličnim mestima. A kada odgovaramo na Internetu, uglavnom to radimo jer se ne slažemo, zaključuje Grejem.

On govori o tome kako je ova tendencija ka neslaganju strukturalno ugrađena u onlajn iskustvo stoga što u neslaganju ljudi uglavnom imaju da kažu mnogo više nego kada bi samo izrazili da se slažu. Interesantno je, ističe Grejem, da kada se zadubite u odeljke sa komentarima – iako možda tako izgleda, ne znači nužno da je svet postao gnevniji u celini. Ali bi to moglo da se desi ukoliko ne praktikujemo određenu uzdržanost u načinu na koji se ne slažemo. Da bismo neslaganje izrazili bolje, Grejem je osmislio ovih sedam nivoa hijerarhije neslaganja koji bi trebalo da vode ka boljim konverzacijama i srećnijim ishodima.

hijerarhija neslaganja

#1 Nazivanje pogrdnim imenima

Po Grejemu, ovo je najniži nivo rasprave. To se dešava kada ljude nazivate različitim pogrdnim imenima. To možete uraditi grubo kada kažete odbojne stvari kao “ti si glupan!!!!” ili čak pretenciozno (ali opet u istom stilu) poput “Autor je samozvani diletant”, piše ovaj kompjuterski naučnik.

#2 Ad hominem

Rasprava ove vrste napada osobu umesto tvrdnje koju iznosi – doslovni prevod latinske fraze je “ka osobi”. Sastoji se od nekakvog obezvređivanja mišljenja te osobe tako što se obezvređuje onaj koji je to mišljenje izrazio, bez direktnog adresiranja onoga što govori. “Pitanje je da li je autor u pravu ili ne” – istakao je Grejem.

#3 Reagovanje na ton

Ovo je nešto razvijeniji oblik neslaganja kada se debata izmesti sa ličnih napada na adresiranje sadržaja rasprave. Najniži oblik reagovanja na napisano je neslaganje sa tonom autora, prema Grejemu. Na primer, neko bi mogao istaći da je “šarlatanski” ili “neozbiljan” stav po kome je autor formulisao svoje mišljenje. Ali zašto je to uopšte važno, pogotovo kada ton može biti prilično subjektivan? Držite se teme, savetuje Grejem: “Mnogo je važnije da li je autor u pravu ili greši, nego kakvim se tonom izražava”.

#4 Kontradikcija

Ovo je viši oblik adresiranja samog sadržaja rasprave. U ovom obliku neslaganja, nudite suprotni primer ali veoma malo dokaza. Jednostavno navodite šta vi mislite da je istinito, kao kontrast stavu osobe sa kojom se raspravljate. Grejem navodi ovaj primer: “Ne mogu da verujem da autor odbacuje inteligentni dizajn na tako šarlatanski način. Inteligentni dizajn je legitimna naučna teorija”.

#5 Kontra-argument

Sledeći nivo nas postavlja na put vođenja produktivnijh rasprava. Kontra-argument je kontradikcija uz dokaz i obrazloženje. Kada “cilja isključivo na izvorni argument, može biti ubedljiv”, piše Grejem. Ali avaj, češće nego ređe, uzavrele rasprave mogu završiti tako što se oba učesnika zapravo raspravljaju oko potpuno različitih stvari. Samo što oni to jednostavno ne vide.

#6 Pobijanje

Ovo je najubedljiviji oblik neslaganja, tvrdi Grejem. Ali on zahteva rad pa zato ljudi ovo ne praktikuju onoliko često koliko bi trebalo. U opštem slučaju, što se na višem nivo nalazite na piramidi neslaganja, primetićete da ogovarajućih primera srećete sve manje.

Dobar način da nekoga pobijete jeste da ga citirate i ukažete na propust u tom citatu kako biste razotkrili njegovu manjkavost. Važno je naći taj citat sa kojim se nećete složiti – vaše oružje – i adresirati baš njega.

#7 Pobijanje suštinske poente

Ova taktika je “najmoćniji oblik neslaganja”, zaključuje Grejem. Zavisi o čemu pričate ali uglavnom podrazumeva pobijanje nečije centralne poente. Ovo je u suprotnosti sa pobijanjem samo sitnijih delova rasprave – oblik “namerne neiskrenosti” u debati. Primer za to bio bi ispravljanje nečijeg pravopisa (što vas spušta pravo na nivo #2) ili isticanje činjeničnih grešaka u imenima ili brojevima. Osim ako su to ključni detalji, napad na to služi jedino da diskredituje suparnika, a ne glavnu ideju.

Najbolji način da pobijete nekoga jeste da proniknete u to šta je njegova centralna poenta, ili jedna od njih, ukoliko se sastoji od nekoliko tema. Ovako je Grejem opisao “zaista efektivno pobijanje”:

Glavna poenta autora je, čini se, to i to. Kao što on tvrdi:

< citat >

Ali ovo je pogrešno iz sledećih razloga…

Kada imamo na raspolaganju ove alate kojima procenjujemo kako se raspravljamo jedni sa drugima, to nam može mnogo pomoći da povratimo nešto od civilizovanosti u svojim razgovorima – izbgavanjem neproduktivnih nižih oblika neslaganja. Bilo da je reč o “trolovima” drugih nacija ili naših domaće odgojenih trolova i zbunjenih duša, konverzacija na Internetu pokazuje da još mnogo možemo da naučimo. Teško je a ne posmatrati to kao društvenu bolest.

Grejem je takođe smatrao svoju hijerarhiju kao način da se iskorene nepošteni argumenti ili “lažne vesti” u savremenom izražavanju. Nametljive reči su tek “odredničko svojstvo demagogije”, istakao je. Razumevanjem različitih oblika neslaganja “dajemo kritičnim čitaocima čiodu da ispucaju takve balone”, piše Grejem.

Zvanične informacije Ministarstva zdravlja Republike Srbije