Ispostavilo se da, barem što se tiče veštačke inteligencije, 2001-a nije bila godina na koju je trebalo da se fokusiramo. A 2025-a bi mogla biti. To je godina za koju eksperti u istraživačkoj grupi IDC predviđaju da ćemo proizvoditi zapanjujućih 163 zetabajta podataka na godišnjem nivou. Jedan zetabajt je jedan trilion gigabajta, a da stavimo to u perspektivu, do sada nismo dostigli ni 35 zetabajta godišnje. Ipak, nekih 90% svih podataka na svetu bilo je generisano tokom protekle dve godine. To je veliki zamah u proizvodnji podataka.

Svaka internet pretraga, klik, deljenje, sviđanje ili prevlačenje doprinosi nekih 2.5 kvintiliona bajtova podataka koje svi mi kolektivno generišemo svakoga dana. Ovo dodatno pojačava pojava Internet Predmeta (IoT), do te mere da IDC predviđa kako nas očekuje desetostruko uvećanje u obimu podataka do 2025-te.

Takođe je interesantno razmotriti i kako će se razvijate tehnologija, poput veštačke inteligencije, te kako će se to odnositi na sve ove nove informacije. Sve navedeno je naročito važno za marketare, budući da ćemo na ovom ukrštanju masovnog generisanja informacija znati kako izgleda big data analitika u 2025-oj. Dalje u tekstu ćemo se osvrnuti na neka predviđanja kako će Big Data izgledati u tom trenutku, na koji način će do toga doći i šta to znači za marketare. Većina ovih zaključaka izneta je u istraživačkom radu kompanije IDC – Doba podataka 2025.

Mašine će se zaista uzdići

Štaviše, poslovanje će ih uzdići. IDC predviđa da će do 2025-te kompanije upravljati sa oko 60% svetskih podataka. Ovo nisu samo lične informacije – to su podaci ključni za život koji će se ticati svega što utiče na našu svakodnevnu egzistenciju, bilo da su to rešenja u zdravstvu, globalne inicijative za snabdevanje hranom ili čak stanje na putevima. Ovo će omogućiti unapređenja tehnologija kao što je IoT (internet predmeta), mašinsko učenje i integrisani sistemi.

Mašine i VI će omogućiti spremnost i operativnu strukturu koja će podržati tih 163 zetabajta informacija koje IDC predviđa da ćemo dostići. Očigledno, to znači da će Klaud narasti naporedo sa big data koji se proizvodi a mašinsko učenje će nadalje nositi teret interpretacije podataka. Što se tiče analitike, konačno predviđanje je da će globalni podaci koji su predmet analize narasti 50 puta a četvrtina njih će biti generisana u realnom vremenu.

Redukcija fizičke infrastrukture

Da se nadovežemo na već izneseno, rapidni uspon i evolucija Klaud tehnologija će nadalje igrati krucijalnu ulogu u upravljanju podacima do 2025-te. To će čak najverovatnije biti osovina oko koje se vrti upravljanje podacima. Imajte u vidu sve izvore koji se danas nalaze na Klaud tehnologiji. Oni obuhvataju:

  • Informacije o virtuelnim mrežama
  • Praćenje inventara i pošiljaka
  • Podaci o ponašanju kupaca
  • Informacije o bezbednosti
  • Geolokacijski podaci
  • Detekcija nepravilnosti
  • Podaci sa društvenih mreža
  • Informacije o saglasnosti sa zakonodastvom

I mnogo toga još. U ovom trenutku, čak i IT infrastruktura može postojati u virtuelnom stanju tako da je najvažnija stvar zauzeti holistički pristup upravljanju velikim količinama podataka. Skladištenje u Klaudu danas to omogućava i samo će se još više unapređivati kako svedočimo daljoj redukciji fizičke infrastrukture do trenutka u kome virtuelne tehnologijue gotovo u potpunosti kontrolišu podatke i ljudi postanu izuzetno zavisni od digitalnih alata koji se koriste da bi se njima upravljalo.

Računarstvo bez servera

Tokom relativno kratkog vremenskog perioda svedočili smo evoluciji od doba kada je upravljanje i obrada velikih količina podataka bila obavljana na samoj lokaciji pa sve do uspona platformi zasnovanih na Klaudu i mogućnosti da se upravljanje podacima poveri podizvođačima na masovnom nivou. Ipak, nedavno smo doživeli pojavu trenda poznatog kao “računarstvo bez servera” a ovo će se tek razvijati do 2025-te.

Pojava računarstva bez servera se prvi put dogodila u nekoj značajnijoj meri tokom 2014-te, kada je Amazon pokrenuo svoju AWS Lambda platformu. Mnogi dizajneri i inženjeri vole računarstvo bez servera zbog poboljšane skalabilnosti primene, unapređene efikasnosti razvoja eliminacijom problema sa infrastrukturom, i naravno prednosti u pogledu troškova ove platforme nasuprot grupama servera. U pogledu te poslednje stavke, arhitektura bez servera zahteva manje vremena za implementaciju nego sistemi servera kojima se upravlja a takođe omogućava toleranciju padova, pa tako nema potrebe za administratorima.

Sva je prilika da možemo računati na to da kako se razvija tehnologija bez servera, tako će se naporedo razvijati i nauka o podacima. To će adresirati neka od osnovnih pitanja koja savremeni biznisi imaju o upravljanju podacima:

  • Da li će računarstvo bez servera smanjiti moje troškove rešenja za velike količine podataka?
  • Da li će sniziti moje operativne troškove?
  • Koje veštine će biti neophodne da se ove platforme nadgledaju?

Biće zanimljivo posmatrati kako razvoj tehnologije odgovara na ova i mnoga druga pitanja. Jedno je sasvim iznvesno: baš kao što je računarstvo bez servera omogućilo radnicima u razvoju da bolje upravljaju kôdom, jednako tako će omogućiti biznisima da bolje upravljaju krupnim tokovima podataka. Već se sada krećemo u tom pravcu, tako da se do 2025-te može očekivati da za tokove podataka na tehnologiji bez servera bude uobičajeno dobro funkcionisanje uz značajno umanjene operativne troškove nego što je to sada slučaj sa trenutnom Klaud tehnologijom i grupama servera. Kada to uparite sa napretkom u mašinskom učenju, očekuje nas mogućnost da kontrolišemo neverovatne količine podataka jako jeftino i uspomoć moćnih VI mašina sve to analiziramo. U tom smislu, do 2025-te marketari mogu očekivati da iskoriste kapacitete analitike koja je izuzetnija i moćnija nego što smo ikada mogli da zamislimo.

Zaključak

Zabluda koja često prati Big Data jeste mišljenje da vrednost leži u prikupljanju masivnih količina informacija i njihovoj interpretaciji. Ovo zaista nije slučaj. Najveća vrednost proizilazi iz specifičnih akcija koje biznisi preduzimaju nakon što analiziraju takve podatke.

Ako gore navedeni pregled može da posluži bilo čemu – to bi bilo da naglasi kako će do 2025-te veštačka inteligencija igrati ključnu ulogu u prosejavanju ogromne količine podataka koji su sačuvani putem računara koji nisu na serverima, i to na mnogo efektivniji način.

Prema tome, budućnost nije toliko vezana za Big Data koliko za poslovnu inteligenciju i to kako se sve informacije mogu primeniti u cilju koristi neke organizacije.

Zvanične informacije Ministarstva zdravlja Republike Srbije