Dr. Nikolaos Dimitriadis je suosnivač i CEO firme Trizma Neuro, takođe i Menadžer za Srbiju pri Međunarodnom fakultetu “Siti Koledž” Univerziteta Šefild. Ko-autor je dve knjige – “Neuronauka za lidere: Pristup Liderstvu prilagođen mozgu” i “Napredni menadžment marketinga: Principi, veštine i alati” – obe u izdanju Kogan Page London. Često je viđen kao vodeći govornik na teme neuronauke, poslovanja i društva. 

Ako želite da predvidite šta će biti sledeći veliki trend za ljudske resurse i liderstvo, najbolje je da pratite marketing!

Mnoge inovativne ideje i tehnologije koje su marketari prihvatili među prvima, najpre su razvijene i primenjene na tržištu a zatim usvojene od strane izučavalaca liderstva i profesionalaca u ljudskim resursima koji ih koriste u kompanijama. Uzmite kao primer Marketing međuljudskih odnosa. Iako su ga marketari prihvatili još ranih 90-tih, u okviru liderstva je tek nedavno uveden pojam Liderstva u međuljudskim odnosima.

Slično tome, dok su u marketingu bili opsednuti onlajn marketingom od samih početaka interneta, a marketingom na društvenim medijima od prvog dana postojanja Fejsbuka, digitalna transformacija i interni društveni mediji su masovnije uvršteni u liderski žargon tek kasnije. A da ni ne počinjem o tome kako su programi korisničkog iskustva prethodili (predvideli?) one koji se odnose na iskustvo zaposlenih!

S neuronaukom neće biti ništa drugačije.

U maketingu se neuronauka primenjuje već više od 20 godina. U liderstvu naprotiv, iako su se prvi snažni glasovi za primenu neuronauke pojavili sredinom 2000-ih (videti kao primer članak iz 2006-te objavljen u Strategy+Business pod naslovom “Neuronauka liderstva”), ovo polje nije još uvek iskusilo šire usvajanje neurotehnologije kao u marketingu.

Činjenica je da su se pojavile mnoge knjige (poput “Neuronauka za lidere: Liderski pristup prilagođen mozgu” od autora ovog članka, uskoro u drugom izdanju), kao i kompanije koje se bave savetovanjem i obučavanjem (poput NeuroLeadership Institute u SAD) tokom poslednjih deset ili petnaest godina.

Ipak, konkretna primena direktnog neuro-merenja moždanih i telesnih aktivnosti kod menadžera i zaposlenih (nasuprot pukom testiranju intervjuima, anketama ili igrama) zaostaje, bez obzira na sve veći konsenzus da je za poslovanje neuronauka potrebna interno, jednako kao i eksterno (videti kao primer januarsko specijalno izdanje Harvard poslovne revije iz 2019-te: “Nauka o mozgu u osnovi poslovanja”).

Neuronauka Trizma Neuro Dimitriadis
Trizma Neuro: Očitavanja moždanih reakcija

Pravo vreme za korišćenje EEG, GSR, analize emocija lica i glasa, praćenja oka i drugih neuromarketinških metoda za potrebe kompanije je upravo sada. Trizma Neuro, neuromarketing i neuroHR kompanija sa sedištem u Beogradu, sarađuje sa ljudima iz preko 20 zemalja. Jedna je od malobrojnih kompanija u svetu koja je razvila sopstvene metode za primenu neuronauke u testiranju liderskih kompetenci. Tokom protekle tri godine, više od 600 menadžera širom sveta već je testiralo liderske kompetence i steklo značajne uvide u svoje liderske stilove automatskog mozga. Promenljive koje se testiraju su:

  • Empatija
  • Izdržljivost
  • Majndset
  • Kreativno rešavanje problema

Empatija je osnovna ljudska veština koja postaje sve prominentnija kao glavni odgovor na veoma zagovaranu buduću dominaciju robota i veštačke inteligencije (videti knjigu “Ljudi su potcenjeni” Džefa Kolvina). Naša sposobnost empatije je ključna za razumevanje drugih i ostvaruje emocionalno zbližavanje sa njima. Od tri glavna tipa empatije (Kognitivna/Analitička, Emocionalna/Odrazna i Bihevioralna/Saosećajna), trenutno merimo i upoređujemo prve dve. Ovo daje fascinantne uvide u to koji sistem učesnika, automatizovani ili prijavljeni, tačnije prepoznaje emocije kod drugih.

Izdržljivost se dovodi u vezu sa našom sposobnošću da se oporavimo nakon neuspeha. Kada se dogodi nešto negativno, koliko nam je potrebno da se vratimo u naše normalno/ uobičajeno stanje. Izdržljivost je važna u liderstvu usled nepredvidljive i promenljive prirode savremenog poslovnog okruženja: loše stvari se dešavaju, nekada svakodnevno, a lideri treba brzo da se povrate. U laboratoriji testiramo izdržljivost tako  što tražimo od učesnika da izvedu određeni test dok očitavamo njihove moždane reakcije. Zadatak postaje sve teži i frustrirajuć. Kako mozak reaguje na ovu situaciju?

Majndset se odnosi na popularni model Karol Duek – fiksni i majndset rasta. Obzirom da je neuspeh neizbežan, kako ljudi reaguju na neuspeh jeste od suštinskog značaja za njihov uspeh u ulozi lidera. Učenje, prilagođavanje, fleksibilnost i prioritizovani fokus na rešenja jesu ključni elementi modela. Mi testiramo moždane reakcije učesnika na različite ključne elemente modela. Da li se mozak upušta u koncepte fiksnog ili majndseta rasta? Fiksni majndset teži stabilnosti i kontinuitetu dok majndset rasta teži promeni i fleksibilnosti.

Kreativno rešavanje problema je povezano sa inovacijama i preokretanjem poslovanja. Novi problemi se svakodnevno pojavljuju a lideri treba da primenjuju različite načine razmišljanja i rešenja kako bi njihove kompanije preživljavale i napredovale. Učesnicima dajemo Testove alternativnih slučajeva kojima se od njih zahteva da generišu što je više moguće alternativnih rešenja. U isto vreme, u njihovim mozgovima merimo specifičnu neuralnu aktivnost u određenim delovima mozga koja ukazuje na prisustvo pojačanog konvergentnog kreativnog razmišljanja.

Takođe smo u procesu razvijanja protokola testiranja za druge ključne kompetence kao što su Preuzimanje rizika i Fokus.

Trenutno koristimo ove testove kao alate za lični razvoj. Merimo timove u okviru kompanija – top menadžment, određena odeljenja ili timove talenata – kako bi pomogli pojedincima da se razviju kao profesionalci. Učesnici dobijaju personalizovani izveštaj sa sopstvenim rezultatima upoređenim sa onima koje ima njihov referentni tim. Našim klijentima nudimo individualni koučing, timske obuke i savetovanje kako bismo pomogli učesnicima da poboljšaju svoje performanse na osnovu neuronaučnih testova.

Pored neuro-testiranja liderskih kompetenci, neuronauka će uskoro biti primenjena i na širi skup internih poslovnih pitanja:

  • Razvoj vrednosti i promena korporativne kulture
  • Regrutacija i Obuka uvođenja u kompaniju
  • Uparivanje kandidata sa poslovnom ulogom
  • Usklađivanje tima i timska dinamika
  • Efektivenost internih komunikacija
  • Dobrobit zaposlenih i prevencija premora
  • Angažovanost i produktivnost zaposlenih
  • Optimizacija donošenja odluka
  • Osmišljavanje radnih okruženja koja pogoduju načinu rada mozga

U svom članku, objavljenom na proleće 2018-te u MIT Sloun Menadžment Reviji, pod naslovom “Kako tehnologija za detektovanje emocija može preoblikovati radno okruženje”, Vilan i saradnici su ukazali na određeni broj tehnoloških i etičkih pitanja koja proizilaze iz činjenice da tehnologija za detektovanje neuro i bio pojava dolazi u poslovna okruženja. Zaista, još uvek postoje otvorena etička i zakonska pitanja koja se tiču saglasnosti i privatnosti zaposlenih, kao i transparentnosti sa strane korporacija o tome kako će se rezultati koristiti. Preokretačke inovacije su često praćene takvim brigama, koje su ujedno ključ za šire usvajanje.

Naša vizija je da koristimo neuronaučne metode, ne samo u povremenim istraživanjima, već svakodnevno i u realnom vremenu unutar kompanija.

Živimo u Ekonomiji emocija gde, po prvi put u ljudskoj istoriji, imamo mogućnost da kreiramo radna okruženja koja reaguju na emocije, pa mere i svakodnevno izveštavaju ljude i menadžment o emocijama i drugim neuralnim stanjima. Premor je upravo prepoznat od strane Svetske zdravstvene organizacije kao validni medicinski poremećaj.

Štaviše, prema članku iz marta 2019-te u Gardijanu, svi živimo u Eri anksioznosti, gde više od 30% ljudi u Velikoj Britaniji doživljava anksioznost tokom svog života. Kreiranje radnih okruženja koja su zasnovana i pogodna za načine na koje mozak funksioniše je daleko važnije nego ikada ranije.

Kina već sada eksperimentiše sa EEG uređajima u profesijama visokog stresa i visokog rizika, poput vozača brzih vozova i radnika u teškoj industriji, kao i među učenicima u školama. Cilj je bolje razumevanje kako se mogu optimizovati radni rasporedi, moždane reakcije i uslovi učenja (testovi u školama su obustavljeni).

Marketing više nije usamljen u primeni neuronauke u poslovanju. Naše iskustvo pokazuje da su lideri i profesionalci u ljudskim resursima više nego spremni da usvoje metode direktnog očitavanja mozga i tela (kao dopunu postojećim anketama, intervjuima i igrama kojima se ispituje mozak) u svojim nastojanjima da povećaju angažovanost zaposlenih i liderski potencijal širom organizacija.

Da li ste spremni da otkrijete šta vaš mozak ima da pokaže o vašem liderskom potencijalu i da li je vaša kompanija spremna da kreira radno okruženje koje više pogoduje načinima rada mozga? Neuronauka jeste!