Kako se eksperimenti sa blokčejnom sve više šire, rani uspesi se nižu među studijama upotrebe najpre u oblastima finansija i lanca nabavke. Blokčejn realnost 2020 ukazuje da aktuelni izazovi obuhvataju ekososteme, poverenje i upravaljanje.

Događaj Hyperledger Global Forum, održan početkom marta ove godine, u Feniksu, Arizona, daje koristan pregled stanja blokčejna u organizacijama. Hyperledger projekat otvorenog koda ne pokriva u potpunosti sve mogućnosti u ovoj oblasti; Corda je, na primer, još jedan blokčejn projekat otvorenog koda koji se primarno fokusira na finansijski sektor. Ipak, Hyperglider projekti čine najveći procenat ozbiljnih izvođenja blokčejna.

Tokom prethodnih nekoliko godina, često smo sretali termin “u produkciji” kojim su objašnjavani radni dokazi koncepta i pilot projekti. Sada, kada je sve više pravih primera u produkciji, premda su često još uvek u procesu izgradnje, lakše je zaključiti koliko su zaista projekti odmakli.

Izazov blokčejn ekosistema

Između ostalog, ovo nam olakšava da se fokusiramo na stvarne izazove.

Jedan koji se često pominje na konferencijama: Ubediti sve relevantne strane da učestvuju u poslovnoj mreži blokčejna. To može biti teško jer po prirodi blokčejn mreža, poverenje i kontrola su više raspodeljeni među učesnicima nego kada postoji jedna centralna stranka u središtu svih ostalih. Odricanje od takve vrste kontrole predstavlja izazov za mnoge organizacije, ali je to neophodno uraditi ne bi li blokčejn funkcionisao. “Uticaj menjanja arhitekture ekosistema je merljiv proces,” izjavio je Dejvid Trit, viši upravni direktor kompanije Accenture.

Vrednost može postojati u manjim mrežama u kojima je, recimo, jedna kompanija povezana sa sopstvenim dobavljačima. I zaista, Trit tvrdi kako “možete napraviti ostrva implementacije, ali svako ostrvo mora da ima vrednost samo po sebi”.

Imajući to u vidu, opšta vrednost teži da se uvećava sa većom mrežom koja uključuje i konkurente. To znači pažljivo određivanje arhitekture ko ima pristup kojim podacima, ali ujedno zavisi od industrije i interesa učesnika. Na primer, brojni lanci maloprodaja su se pridružili u IBM Food Trust Network zbog raširene zabrinutosti za bezbednost hrane i značaj  brzog identifikovanja i ukazivanja na probleme.

Rušenje prepreka do poverenja

Tema poverenja se često pominje kada se definiše blokčejn realnost 2020. To ne bi trebalo da iznenađuje imajući u vidu da je blokčejn krenuo u mrežama koje nisu raspolagale dozvolama, kao što su kripto valute. Poverenje među različitim stranama se nije podrazumevalo. Poverenje ostaje relevantno za blokčejn biznise koji podrazumevaju dozvole. Rob Palatnik, upravni direktor i globalni upravnik tehnoloških istraživanja i inovacija u DTCC, ukazuje kako je “mogućnost poverenje-ali-potvrđivanje već ugrađena.”

Ipak, Palatnik je takođe govorio o vrednosti blokčejna u eliminisanju “potrebe da se konstantno usaglašavaju višestruki izvori istine”. Aspekt blokčejna kao nosioca zajedničke poruke, čak i kada se različitim biznis enitetima relativno veruje, bio je verovatno unekoliko zanemaren tokom ranog razvoja blokčejna. Usaglašavanje čak i među jako digitalizovanim i vrlo regulisanim entitetima kao što su finansijske institucije može zahtevati jako mnogo vremena.

Trit je dodao da “mnogo različitih domena ima različite procese jedne iste transakcije” i oskudeva u “zajedničkim putevima plaćanja”. Zapravo, Trit tvrdi da je Accenture krenuo da se odvaja od termina blokčejn i umesto toga pokrenuo razgovor o “multi-zainteresovanim sistemima” kako bi bolje “uvažio raznolikost arhitektonskih šema koje se mogu kombinovati”.

Upravljanje digitalnim identitetom: Rađanje slučaja upotrebe blokčejna

Rane prezentacije blokčejn poslovanja obično su sadržale slajd koji predstavlja gotovo neograničene oblasti u kojima blokčejn ima potencijal. A danas vidimo barem dokaz koncepta koji pokriva iznenađujuće bogatstvo slučaja upotrebe.

Ipak, dve su opšte oblasti u kojima svedočimo najvećem zamahu blokčejna danas: finansije i lanac nabavke. Ova dva sektora mogu biti dalje podeljena na granularnije slučajeve upotrebe sa manjim ili većim potencijalom blokčejna. Na primer, prezentacija Džejmsa Vestera, direktora istraživanja svetskih blokčejn strategija u IDC, odvaja trgovinske finansije i post-trgovinske transakcije.

Digitalni identitet je treća oblast koja izaziva izuzetno zanimanje, iako je u ranom nastanku.

Sa tehnološke tačke gledišta, unekoliko se razlikuje od drugih slučajeva upotrebe, iako se jednako zasniva na blokčejnu. Najčešće korišćen blokčejn projekat za takve slučajeve upotrebe je Hyperledger Fabric (iako skup Hyperledger projekata takođe ima alternative kao što su SawtoothBurrow). Digitalni identitet se, s druge strane, oslanja na Hyperledger Indy, zajedno sa povezanim projektima AriesUrsa.

Digitalni identitet se može zapetljati u ideologiju koja se odnosti na kontrolu identiteta. Ali, kao u slučaju projekta poput University of British Columbia’s OrgBook BC, može ujedno biti i mnogo prozaičniji i više se odnositi na rušenje silosa među disparatnim bazama podataka na različitim nivoima upravljanja nego što se fokusira na indvidualnu kontrolu davanja informacija. Na primer, osvežavanje poslovng upisa na federalnom nivou može automatski pokrenuti istu promenu da se obavi na provincijalnom nivou; danas izvori podataka često prestaju da budu sinhronizovani.

Ima i drugih prednosti arhitekture koja je zasnovana na konceptu trougla poverenja. Izdavači od poverenja izdaju pojedincu ili organizaciji sertifikat i upisuju informacije u blokčejn. To omogućava nekome (“potvrđivaču”) da potvrdi digitalni identitet i relevantne karakteristike nosioca sertifikata putem iščitavanja iz blokčejna. Na ovaj način, ne moraju da interaguju direktno sa izdavačem.

Sve ovo pomaže da se reše problemi skaliranja koji se javljaju kada ima mnogo izdavača kredencijala i mnogo potvrđivača. Dodatno, ovaj sistem može omogućiti potvrđivanje bez direktne razmene podataka. Ovde se ne pokušava sa eliminacijom potrebe za sistem beleženja; umesto toga, ima za cilj da vremenom umanji širenje individualnih podataka po drugim bazama podataka.

Trenutno stanje stvari: blokčejn realnost 2020

Bilska i srednje daleka budućnost blokčejna se bar malo kristalisala. Širenje eksperimentisanje se nastavlja, ali se sve više javljaju primarne studije slučaja upotrebe u poslovanju – kao i zahtevi poput izgradnje ekosistema i uspostavljanje dobrih upravljačkih modela, kako bi blokčejn projekti bili uspešni.

Dugoročno? Ima još mnogo posla koji je potrebno odraditi ne bi li napravili, a samim tim i dobili više vrednosti od studija upotrebe u finansijama i lancima nabavke. Ipak, tu su i eksperimenti koji se odvijaju u raznovrsnim oblastima i imaju potencijal da transformišu postojeće industrijske prakse. Još uvek je jako rano.

Zvanične informacije Ministarstva zdravlja Republike Srbije