Kada se povede razgovor o strategiji, mnogi ljudi u sebi tiho pretposte da mogu da se isključei ne obraćaju pažnju. Strategija ima reputaciju da je uskraćena velikoj većini zaposlenih, da je to nešto što jedino članovi višeg rukovodstva mogu da osmisle, kreiraju, sprovedu i izmere. Da li pristup “S vrha naniže” kreira dobru strategiju?

Zapravo, mnoge kompanije zaista rade na ovakav način. Ali, ako omoguće samo nekolicini odabranih pojedinaca da utiču na strateški pravac, ove kompanije olako previde širok i neiskorišćen resurs: zaposlene koji su na prvim linijama i svakodnevno rade na tome da kompaniju načine uspešnom.

Premda je istina da viši rukovodioci svakako moraju imati značajan uticaj u kreiranju dugoročne kompanijske strategije, kao i viziju neophodnu da anticipiraju šta je verovatno u budućnosti, zapostavljanje i nedovoljno korišćenje intelektualne snage koja je prisutna širom organizacije jednostavno nije pametna upotreba resursa.

Izdvojene grupe pojedinaca koje sačinjavaju organizaciju sagledavaju poslovanje svaka na svoj način, budući da su njihove perspektive veoma raznolike, svaka grupa će prići problemima na različit način. Neke grupe mogu takođe raspolagati informacijama koje druge grupe nemaju, što im pruža unikatan uvid u najbolji pristup za rešavanje određenih vrsta problema. Na primer:

Ljudi koji rade u nabavci verovatno imaju direktan kontakt sa dobavljačima, što im daje jasno razumevanje lanca nabavke i potencijalnih nedostataka koji bi mogli da utiču na produktivnost kompanije.

Osoblje u odeljenju istraživanja i razvoja će u potpunosti biti svesno novih proizvoda na kojima se trenutno radi, kao i novih proizvoda koji će se tek razvijati usled promenljive potražnje na tržištu.

Radnici u službi korisničke podrške su vešti u razvijanju odnosa sa korisnicima pa će oni imati blisko razumevanje frustracija i zahteva od strane ljudi koje vaša firma uslužuje.

Lideri, supervizori i članovi odeljenja ljudskih resursa će imati bolju predstavu o vrstama kvalifikacija koje će kompaniji biti potrebne u budućnosti kao i o raspoloživim talentima koji bi mogli preuzeti potrebne uloge.

Informacije određuju pojedini strateški pravac za koji se kompanija odluči da sledi, pa tako logika kaže da što više informacija kompanija ima na raspolaganju, bolja će biti i strategija.

Kako bi kompanije kreirale sveobuhvatne, inteligentne i zaokružene strategije, imperativ bi bio da ohrabruju zaposlene na komunikaciju bez obzira na unutrašnje organizacione podele i saslušaju ideje ljudi koji rade na svim nivoima.

Različite oblasti poslovanja će se najverovatnije baviti veoma različitim problemima, ali imati bolje razumevanje realnosti radnog okruženja u svakoj poslovnoj jedinici će biti od pomoći svim članovima organizacije da sagledaju poslovanje kao celinu, umesto da se prema njemu odnose kao skupu nepovezanih delova.

Imati ukupnu sliku poslovanja omogućava svakom članu tima da razume svoju ulogu u odnosu na ostale i da pronađe načine na koje može da se usaglasi i pruži podršku strateškim aktivnostima na koijma se radi svuda u kompaniji.

Svako ima mogućnost da preduzima strateške aktivnosti i verujemo da je strategija posao svakoga od nas. Strategija ne mora da uzdrma poslovanje iz korena. Ne mora se sve spaliti do temelja. I svakako ne mora da okupira sve vreme koje imate na raspolaganju.

Biti arhitekta zaista revolucionarne poslovne strategije može započeti preduzimanjem sitnih, promišljenih koraka u pravcu kreiranja bolje realnosti. Moć da to sprovedemo u delo leži u kreiranju kulture koja zahteva dublji nivo strateškog razmišljanja od svih zaposlenih.

Snaga jedne organizacije u kojoj svaki zaposleni lično preuzima odgovornost za dugoročni uspeh poslovanja je prednost sa kojom se malo konkurenata može meriti.

Vrednost posvećenosti, lične odgovornosti i lojalnosti zaposlenih u organizaciji je nemerljiva. Iako je teško kvantifikovati u tradicionalnom smislu, svakako ćete videti njihov uticaj u pogledu zadržavanja zaposlenih, njihove angažovanosti i morala – i ništa manje u uvek važnim kompanijskim finansijskim rezultatima.

Nekada najjednostavnije ideje podstaknu sitne akcije koje imaju kolektivnu snagu da promene budućnost na izuzetan način.