Da, epidemija je nepredvidiva, preteća i treba da zabrine svako ljudsko biće na planeti. Možda deluje nepojmljivo da virus može da doprinese pozitivnim promenama. Ipak, nije nepoznato da katastrofe ukazuju na načine kako nešto može da se poboljša, jednom kada se inicijalni problem zauzda.

Na kraju ovog teksta pronaćićete korisne kontakte inicijativa za pomoć građanima. Njima se možete obratiti za psihološka savetovanja usled aktuelne situacije.

Šta bi uopšte mogla da bude pozitivna posledica ove bolesti koja je u određenoj meri i pretnja za život? Ima barem 5 razloga zašto pesimističko medijsko izveštavanje o virusu može biti transformisano u psihološke koristi za pojedince. Za razliku od mnogih medijskih objava koje se zasnivaju na ograničenoj količini i razumevanju informacija, preporuke koje navodimo su zasnovane na naučnim dokazima i istraživanjima iz oblasti psihologije, obrazovanja i bihevioralne ekonomije.

Kritički procenjujte verodostojnost informacija

Šta smatrate pouzdanim informacijama?

Incident širenja infekcije u Kini je mnogo većih razmera nego što se može očekivati igde drugde jer je Kina, osim neočekivanog starta, imala nesrećni splet okolnosti koje pogoduju respiratornim infekcijama. Zemlja je među najzagađenijima na planeti u pogledu kvaliteta vazduha. Osim toga, broj pušača u odnosu na nepušače takođe je među najvećim u svetu. Kada se u obzir uzmu i ovi faktori, slika može izgledati nešto drugačije.

Zemlje koje imaju bolji kvalitet vazduha i manje pušača će vrlo verovatno imati i niže stope smrtnosti, prema statistikama institucije Centers for Disease Control (CDC). Iako je bilo koja stopa smrtnosti sama po sebi uznemiravajuća, verovatnoća smrtnog ishoda aktuelnog virusa je oko 1000 % niža od verovatnoće umiranja u saobraćajnoj nesreći, prema navodima CDC. Prava lekcija je što su medijske senzacije idealna prilika da naučite kako da procenjujete tačnost i verodostojnost medijskih izvora.

Odolite principu nestašice

Da li ste vi, ili neko koga poznajete, nedavno izašli samo da bi kupili još više vode, sredstava za higijenu i dezinfekciju, iako već imate dovoljne zalihe? Gotovo da nijedne od ovih stvari nema po prodavnicama. Kada ljudi veruju da su resursi ograničeni, žele da poseduju još više onoga za šta smatraju da bi potencijalno moglo biti u nestašici, čak iako im nije potrebno. Percepcija nestašice često vodi u emocionalnu potrebu da osiguramo resurse koji se osipaju i eliminišemo pritisak psihološkog straha od gubitka kontrole.

Prema socijalnom psihologu dr Robertu Ćaldiniju, mi imamo ukorenjen strah da ćemo nešto propustiti, a kada postoji percepcija nestašice, jako smo motivisani da se vodimo svojim pogrešno izvedenim psihološkim reakcijama. Nepobitna histerija javnog mnjenja je dovela princip nestašice u sam centar našeg razmišljanja. Poznavanje ovog fenomena nam može pomoći da poboljšamo sopstvene svakodnevne interakcije. Sada možemo naučiti da prepoznamo reklamne ponude koje su osmišljene tako da se brzo odvojimo od svog novca. Obratite pažnju na poruke koje impliciraju nestašicu , poput “do isteka zaliha”, “samo za prvih 100 kupaca” ili “kupite odmah”. Ovo su poruke koje promišljeno koristi princip nestašice, ali da li su tačne?

Iskoristite vreme da izgradite međuljudske odnose

Biti okružen u svom domu porodicom i prijateljima je nešto za čime često čeznemo ali retko dobijemo zbog različitih rasporeda i zauzetog načina života. Mnogi od nas samo sanjaju o tome da mogu provoditi neograničeno vreme sa sebi bliskim ljudima. Imajući u vidu da je jedna od najosnovnijih psiholoških potreba sposobnost da ostvarujemo pozitivne i dugotrajne međuljudske odnose (Ryan & Deci, 2000), najmanje što možemo je da iskoristimo šansu i budemo sa onima do kojih nam je najviše stalo.

Karantin ne treba posmatrati kao osudu na tamnicu, već kao vreme da obnovimo pozitivne odnose sa drugima ili poradimo na ugroženim vezama prevazilaženjem zajedničkog neprijatelja – krize. U nepovoljnim vremenima možemo ojačati postojeće veze koje smo možda uzimali zdravo za gotovo u vremenima kada smo bili zauzetiji. Umesto žalopojki zbog neugodnosti i uticaja fizičkog distanciranja, možemo odvojiti nešto vremena i promisliti o tome šta nam je najvrednije i to verbalizovati onima koji se oslanjaju na nas za pozitivnu podršku kroz teška vremena.

Živite u sadašnjosti

Psihološka istraživanja dosledno otkrivaju da subjektivno blagostanje (odnosno kako mi doživljavamo kvalitet svog svakodnevnog života) znači živeti u sadašnjosti.

Da, ovo nisu najbolja vremena, ali je vreme da promislimo o tome ko smo i šta nam je najvažnije u životu. Umesto da se obuzimamo mislima šta bi moglo da se dogodi, preporučuje se da se fokusiramo na sadašnjost, vodeći računa primarno o ovde i sada, nalazeći načina da uživamo u pozitivnim trenucima koji ne zavise od aktuelne krize. ili onoga što bi moglo dalje da se desi. Iako je perspektiva budućeg vremena takođe od velike pomoći za ljudsku motivaciju i blagostanje, balansirana perspektiva i percepcija vremena koja umanjuje fiksiranost isključivo na budućnost ili opterećenost prošlošću naučno je dovedena u vezu sa zadovoljstvom životom, opštom svrhom i ukupnim zadovoljstvom i srećom (Sobol-Kwapińska & Jankowski, 2015).

Postavite i ostvarujte ciljeve u kojima vas obično koči nedostatak vremena

Jedno sigurno znamo – usled preporuka o fizičkom distanciranju i sveopšteg otkazivanja u svetu zabave, sporta i politike, treba da ispunimo svoje slobodno vreme na neki drugačiji način. Setite se svih projekata koje ste odlagali, svih knjiga koje niste imali vremena da pročitate, i svih stvari na svom spisku koje ste želeli da uradite ali ste ih uvek ostavljali sa strane. Ako ste među onima koji zaista imaju višak slobodnog vremena, sada je idealan trenutak za lični razvoj.

Faktor koji je doveden u vezu sa srećom jeste sticanje mudrosti (Bergsma & Ardelt, 2012). Kada preduzimamo merljive korake u pravcu unapređivanja svojih veština, osećamo se bolje i imamo bolje mišljenje o sebi. Uz mnoštvo dostupnih onlajn kurseva i instrukcija, usto mnogo više neiskorišćenog vremena nego inače, možete iz krize izaći nešto pametniji i srećniji.

Raditi u vreme neizvesnosti

Studenti za studente

Studenti četvrte godine i masteri kliničke psihologije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu su napravili onlajn savetovalište sa željom da ponude studentima psihološku podršku i kratke intervencije u stanjima krize u vanrednoj situaciji u kojoj smo se svi našli. Onlajn savetovalište je organizovano pod mentorstvom profesora i besplatno je.

https://www.instagram.com/psiholoskapodrskastudentima/

https://m.facebook.com/psiholoskapodrskastudentima/

Image may contain: text that says 'PSIHOLOŠKA PODRŠKA STUDENTIMA Ψ Mental Besplatno online za studente ente organizaciji studenatai profesora psihologije FF Beogradu. SVAKOG RADNOG DANA OD 10:00H DO 22:00H PIŠITE NAM PUTEM MEJLA: PSIHOLOSKAPODRSKASTUDENTIMA'

Terapeuti volonteri pružaju pomoć građanima

Kolege psihoterapeuti samoorganizovano i na svoju inicijativu zele da pomognu građanima i građankama koje se u ovoj situaciji osecaju uplašeno, izolovano, usamljeno – dajući im psihološku podršku i pomoć.

Molimo vas da imate u vidu da je podrška namenjena onima koji prolaze kroz ova stanja zbog krize sa korona virusom. Samim tim, za sve ostalo koristite dosadasnje izvore podrške (projekte poput Pričajmo o tome i druge, klinike, privatna savetovališta, SOS telefone).

Podrška nije povezana sa institucijama, već je lični volonterski čin pojedinaca (imajte u vidu to ako vam ne odgovore odmah – možda su prezauzeti). Tamo gde nije drugačije naznačeno, pisati u inbox podrazumeva odlazak na Facebook stranicu ili profil osobe i obraćanje porukom.

  • Gordana Marčetić-Radunović, psihodramska psihoterapeutkinja, Centar za podrsku; info@centarzapodrsku.rs ili inbox

  • Bojana Vukovic – porodični savetnik na završnom nivou edukacije iz sistemske porodične psihoterapije, Kontakt: vukovic.bojana89@gmail.com

  • Aleksandra Jevtić – Diplomirani psiholog, u edukaciji iz Grupne analitičke psihoterapije, pod supervizijom. Kontakt: 069 45 44 584 email: ana.jevtic94@hotmail.com

  • Gordana Marčetić-Radunović, psihodramska psihoterapeutkinja, Centar za podrsku; info@centarzapodrsku.rs ili inbox

  • Bojana Vukovic – porodični savetnik na završnom nivou edukacije iz sistemske porodične psihoterapije, Kontakt: vukovic.bojana89@gmail.com

  • Aleksandra Jevtić – Diplomirani psiholog, u edukaciji iz Grupne analitičke psihoterapije, pod supervizijom. Kontakt: 069 45 44 584 email: ana.jevtic94@hotmail.com

  • Ana Popovicki Capin – Dipl psih., REKBT psihoterapeutkinja,0641671800

  • Aleksandra Ada Barbieri – 33.barbieri@gmail.com Centar Antares

  • Ksenija Roganovic – ksenija.roganovic90@gmail.com, centar.ancora@gmail.com Centar Ancora

  • Jelena Jovkovic – psiholog, na edukaciji iz rebta bila 2 godine i iz ACT-a, kontakt telefon 0656623746 i mail jovkovicjelena@gmail.com i preko fejsa

  • Branka Baza – branka.milicic@gmail.com Baza Centar

  • Dragana Djukic – dragana.d.djukic@gmail.com

  • Aurelija Djan – aurelija.djan@gmail.com Terapija sa Aureli

  • Tanja Senic – vacuumns@gmail.com

  • Sofija Borojevic – sofijaborojevic@gmail.com Mindfulness Flow

  • Ksenija Babić – sistemski porodični psihoterapeut, pišite joj u inbox

  • Dafina Perovic – perovic.dafina@gmail.com ; Integrativni psihoterapijski savetnik, Integrativni psihoterapeut pod supervizijom

  • Jelena Barbulj – jelenabarbulj@gmail.com, Psihodramski i transakciono-analiticki psihoterapeut u edukaciji

  • Boris Telecki – telecki@gmail.com, psihodrama, Centar za savetovanje i podrsku porodici

  • Tatjana Jočić Velimirović – Psihodramski savetnik, inbox

  • Tanja Adamovic, dipl. psiholog, u edukaciji iz psihodrame, radi pod supervizijom. Pisite joj u inbox ili na mejl tanja.psychology@gmail.com

  • Goran Tomin – inbox, Psihoterapijski studio Agora

  • Teodora – zavrsila psihologiju (master), stažirala, završila obuku iz pružanja PPP i na edukaciji iz psihodrame. Kontakt: 062787657, mejl teodoradora994@gmail.com

  • Ivana Stevanović – Savetnik u sistemskoj porodicnoj terapiji, u edukaciji za Porodicnog terapeuta i u edukaciji za Psihodramskog terapeuta. Inbox

  • Gordana Marić Lalović – psiholoskinja, psihodramska psihoterapeutkinja i trener- edukatorka u okviru Centra za razvoj psihodrame psihoterapije, grupna analiticarka; maricgordana21@yahoo.com

  • Nataša Oparnica – natasaoparnica@gmail.com, Psihološkinja i Geštalt psihoterapeutkinja (savetnica) pod supervizijom, Psihološko savetovanje i psihoterapija-Nataša Oparnica

  • Ivana Perić – Psihološkinja, transakciona savetnica (od 2016 godine) , iskustvo u radu sa traumama i životnim krizama, licenca u socijalnoj zaštiti, vodi stranicu Život kao psihoterapija a mejl je ivanaperic021@gmail.com

  • Marijana Radulović – Psihodramska terapeutkinja ALTERO – Asocijacija za lični trening, edukaciju, razvoj i osnaživanje altero.psihodrama@gmail.com

  • Neda Ostojić – diplomirani psiholog na završnom nivou REBT edukacije, mail je nedaost777@gmail.com, a ljudi mogu pisati i u inbox Nedi.

  • Lidija Gavrilović Bandjur– transakciona savetnica pod supervizijom, radi privatno i u Nshc savetovalistu psihoterapiju. Bivsi volonter Centra “Srce”. Možete joj pisati na mail: gavriloviclidija@gmail.com

  • Nikola D. Mironija – Diplomirani psiholog, završna godina edukacije iz konstruktivističke psihoterapije, kontakt na nikola.mironija@gmail.com

  • Mina Hagen -Psihološkinja i sistemsko-porodična savetnica.
    Pružala sam psihološku prvu pomoć tokom poplava 2014.e & vodila grupe podrške za osobe koji imaju dijabetes, Kontakt: fb inbox ili mail mina.hagen@gmail.com

  • Aleksandra Filipovic – psihologijaimi@gmail.com, Dipl. Psiholog, zdravstveni saradnik, bazicni nivo edukacije iz Gestalt psihoterapije, Volonter psiholog savetnik u NSHumanitarnomCentru, edukant za psihoterapijski tim – dog therapy

  • Jelena Samardžija, psihoterapeut pod supervizijom konstruktivizam, jecasam@gmail.com

  • mr Ana Vlajković, psiholog (Psihološki krugovi, Savetovalište “Nisi sama”) – više od 20 godina iskustva u savetovanju u kriznim situacijama, uključujući individualno i partnersko savetovanje. Klijentom usmerena terapija, više edukacija iz savetodavnog rada sa rizičnim grupama i savetovanju putem SOS telefona, psihološka prva pomoć, itd.
    Kontakt: psiholosko.savetovanje.beograd@gmail.com


  • Marija Kostadinovic, sistemski terapeut bolesti zavisnosti – marija.kostadinovic@gmail.com

  • Zoran Crnjin – diplomirani psiholog, REBT praktičar (napredni nivo) i porodični savetnik na završnom nivou edukacije iz sistemske porodične psihoterapije.Moja profesionalna stranica se nalazi na Zoran Crnjin – Psihoterapija , mogu me kontaktirati putem nje ili na mail info@zorancrnjin.com

  • Jelena Aleksic, diplomirani psiholog-master, nacionalni transakcioni psihoterapeut, 0692211086

  • Sofija Ćirić – Gestalt psihoterapeut pod supervizijom, zdravstveni saradnik, psiholog, 0637292000

  • Ana Kusturic – psiholog po struci, psihološka savetnica pod supervizijom i ima iskustva u pružanju prve psihološke pomoći. Usmerenje je integrativna psihodinamska terapija, koju je završila u Novom Sadu. Psihološku pomoć je pružala nakon poplava u Bijeljini u maju 2014. godine. Mozete je kontaktirati putem stranice, mejla ili telefonom.
    Mejl: psihologanakusturic@gmail.com
    Br. telefona: 061/2069 214
    https://www.facebook.com/vaspsiholognovisad/


  • Stevan Stanojević, diplomirani psiholog, sertifikovani instruktor asertivnosti i psihoterapeut pod supervizijom (kognitivno-bihejvioralne orijentacije). Kontakt
    na Viber 0694681292 ili preko stranice Centar Psihonega.


  • Silvija Blagojević diplomirani defektolog, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom za decu i odrasle.
    Kontakt: silvija.psihoterapija@gmail.com
    +381 69 3355 715


  • Gordana Belocić – psihoterapijska savetnica Transakcione Analize. Na fejsbuk stranici Čaj sa Gocom objavljuje tekstove vezane za mentalno zdravlje i možete je kontaktirati preko stranice Čaj sa Gocom

  • Svetlana Puretić, diplomirani psiholog, edukant završnog nivoa REBT edukacije, kontakt može preko stranice PsihoPuls – Psihoterapija, savetovanje, edukacija ili na puretics@gmail.com

  • Jelka Dragičević – dipl. psiholog, relacioni integrativni psihoterapeut pod supervizijom i ACT savetnik. jelka4@gmail.com, 0656556351

  • Dragana Stojanović, Dragojla, psihoterapijska savetnica na modalitetu Integrativne art psihoterapije (IAP) i edukantkinja na trećoj godini istog modalieteta, članica grupe za dubinsko-psihološku analizu snova dr Ivan Nastović, višegodišnja volonterka u sos centru u borbi protiv nasilja nad ženama, iskustvo rada na sos telefonu sa ženama sa iskustvom nasilja. Svoje profesionalno iskustvo delim na stranici https://www.facebook.com/Psihoterapijaiart/ gde joj možete pisati za podršku ili na mail dragojlas@gmail.com

  • Za gradjane opstine Stara Pazova, besplatna psiholoska podrska za vreme epidemije u savetovalistu CSR. Danica Radakovic Serdar – psiholog i psihoterapeut i Sandra Marijanovic psiholog i psihoterapeut pod spv. Svaki radni dan od 8-15. Tel. 022-310-353 i 062_481-753. Za sve uzraste

  • Sandra Činčurak, završna godina RE&KBT, Kontakt:spsihoterapija@gmail.com

  • Kristina Karanović – dipl.psiholog, završavam master Psihoterapija, dipl. vaspitač i specijalista za rad sa decom sa posebnim potrebama, instruktor meditacije, TA 101. Vodim stranicu Psiholog u šumi. 0643704674 krisstinakaranovic@gmail.com

  • Milena Ugljesic, konstruktivisticki psihoterapeut, Kontakt: svrhai3p@gmail.com

  • Ana Radević – Psiholog, TA psihoterapeut pod supervizijom. Prvi kontakt moze u inbox stranice Praktika

  • Aleksandra Manojlović – master psihološkinja, praktičarka TA, omladinska radnica u edukaciji, iskustvo u radu sa traumama i životnim krizama: rad sa osobama bez smeštaja, sa osobama zavisnim od alkohola/narkotika, obolelim od psihoze, starijim osobama sa demencijom… Kontakt inbox ili email ivalsana@gmail.com

  • Jasmina Nikolić Beogradski Terapeut – psihoterapeut pod supervizijom, BWRT® napredni prakticar, hipnoterapeut, hipnoanalitičar, praktičar i zvanični trener duboke hipnoze, osnivački i registrovani član BBRS (British BrainWorking Research Society).
    e-mail: jasmina@bwrt-srbija.com; broj telefona: 060/3474-333, javiti se putem poruke ili maila.