Edvard Snouden tvrdi da bi COVID-19 mogao dati vladama invazivne nove moći i nadzor prikupljanja podataka čiji bi efekti trajali i dugo nakon okončanja pandemije.

Snouden je nedavno u intervjuu izjavio kako bi pojačani nadzor usred širenja korona virusa mogo dovesti da dugoročne erozije građanskih prava i sloboda.

Konkretno, teoretisao je da bi države mogle zahtevati pristup podacima o zdravlju ljudi – kao što je puls – sa nosivih uređaja koji mere ove pojave.

Razne zemlje rapidno pojačavaju nadziranje građana kako bi proučavale i zauzdavale širenje virusa, koristeći razne taktike, od mapiranja anonimizovanih podataka o lokacijama telefona pa sve do visoko invazivnih kao što su omogućavanje službama bezbednosti da prate telefone bez izdavanja odgovarajućih zakonskih naloga.

Snouden skreće pažnju na teoretske mogućnosti

Edvard Snouden, čovek koji je razotkrio opsežno špijuniranje u SAD Nacionalnoj Agenciji za bezbednost, upozorio je da porast nadzor tokom korona virus krizne pandemije može dovesti da dugoročnih efekata na slobode u civilnom društvu.

Tokom video-konferencijskog intervjua za Festival dokumentarnog filma u Kopenhagenu, Snouden je izneo da bi nove snage koje su uvele države kako bi se izborile sa pandemijom, teoretski mogle ostati na snazi i nakon što se kriza savlada.

Strah od virusa i njegovog širenja bi mogao da znači da vlade “pošalju nalog svakom fitnes uređaju koji snima nešto poput pulsa ili srčanog ritma” i zahtevaju pristup tim podacima, izjavio je Snouden.

“Pet godina nakon što korona virus nestane, ovi podaci bi im i dalje mogli biti dostupni – oni počinju da traže nove stvari”, rekao je Snouden. “Oni već znaju šta gledate na Internetu, oni već znaju kuda se kreće vaš telefon, sada znaju kakav je vaš srčani ritam. Šta se dešava kada počnu da ukrštaju ove stvari i na njih primenjuju veštačku inteligenciju?”

Stvarni nadzor tokom pandemije

Iako do sada još uvek nema nikakvih informacija o tome da države zahtevaju pristup podacima o zdravlju sa nosivih uređaja kao što je Epl Sat, mnoge zemlje ubrzano uvode nove metode nadzora kako bi bolje razumele i zaustavile širenje pandemije.

Brojne evropske zemlje, uključujući Italiju, Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačku sklopile su dogovore sa telekomunikacionim kompanijama. Prema sporazumima, mogu da koriste anonimizovane agregirane podatke kako bi napravile virtuelne mape ljudskih kretanja.

Izrael je dozvolio svojim špijunskim službama hitna ovlaščenja da hakuju telefone građana bez sudskih naloga. Južna Koreja je slala tekstualna obaveštenja da upozori ljude u slučajevima kada su mogli biti izloženi kontaktu sa pacijentom kome je dijagnostikovan korona virus, uključujući tu i privatne detalje kao što su uzrast i pol. Singapur koristi aplikaciju za pametne telefone kako bi nadzirao širenje virusa praćenjem ljudi koji su mu mogli biti izloženi.

U Poljskoj, građani u karantinu su u obavezi da preuzmu vladinu aplikaciju koja nalaže da odgovaraju na povremene zahteve za slanjem selfija. Tajvan je uveo sistem “elektronske ograde” koja uzbunjuje policiju ukoliko se pacijenti kojima je određen karantin kreću izvan svojih domova.

Svakodnevni život neće biti isti uz ove tehnološke inovacije