Bilo to dobro ili loše, veštačka inteligencija (VI) je definitivno postala realnost. A filmovi o veštačkoj inteligenciji pokazuju kako je ovaj futuristički koncept postao deo naše svakodnevice više nego ikada ranije.

Od klasične teške mašinerije,  preko superkompjutera sa neverovatnim operativnim sistemima, pa sve do robota nalik na ljude, razvoj tokom ovog stoleća je promenio naše živote na nemerljive načine. Sudeći po brzini ovog razvoja, može se slobodno reći da smo videli tek početak.

Pametne mašine koje mogu služiti čovečanstvo (ili ga uništiti) su ideje stare koliko i roman Semjuela Batlera iz 1872. – Jerevon. Ima i novih kao što su epizode aktuelnih TV serija. Ako malo bolje razmislite, zapravo je prilično šokantno da od Metropolisa, prvog filma o VI i premijere 1927-e pa sve do danas sve zajedno nije napravljeno ni 100 filmova o veštačkoj inteligenciji.

Ako ste ljubitelj filmova koji se odigravaju u budućnosti, pogotovo onih gde tehnologija ima glavnu reč, za vas je ova sjajna lista VI filmova. Proteže se kroz decenije i odražava naš promenljivi spektar emocija prema mašinama koje smo stvorili.

1. Metropolis

Nema grandioznijeg početka od ekspresionističke naučne fantastike Frica Langa iz 1927. Sa neverovatnim dizajnom (za svoje vreme) i zapletom koji je izdržao test vremena, ovaj film je uticao na sve ostale: Blade Runner i Black Mirror pokazuju odjek njegovih ideja, kao i skoro svako kasnije kreirano ostvarenje.

Ali zašto?

Uglavnom stoga što je ovo prvi ozbiljni film naučne fantastike, koji nam daje ne samo pogled na tešku mašineriju (koja je promenila našu kolektivnu viziju kako će budućnost izgledati), već i oštar društveni komentar o implikacijama na ljudske interakcije sa mašinama, inspirišući i modelujući naše stavove o mnogim kasnijim realnim i zamišljenim VI kreacijama koje će se dogoditi.

UFAGmbH-Artificial-Intelligence-AI-Movies-Metropolis

2. 2001: Odiseja u svemiru

Već 1968-e, kada je HAL 9000, epitom “zlog kompjutera”, odlučio da ubije dva astronauta jer nije mogao da pomiri naredbu da otkrije pravi cilj svoje misije sa svojom nesposobnošću da pogreši: “Nijedan 9000 kompjuter nije nikada napravio grešku niti iskrivio informacije”.

HAL je zapamćen po svom polu metalnom, polu ljudskom glasu i crvenom oku koje ne trepće. Njegovi neuspesi, nevoljnost da objasni svoje postupke, besmislena tešenja, naklonost ka lakom zadirkivanju i totalno rasipanje su ono zbog čega odaje čudan utisak ljudskosti. Na kraju se nekako zapitamo da li je zapravo nalik nama… iako znamo da nema emocije.

HAL je po mnogima najbolji primer VI na filmu, bez obzira što film ne ulazi u detalje kako HAL funkcioniše. U realnosti smo jako daleko od tako napredne veštačke inteligencije.

MGM-Artificial-Intelligence-AI-Movies-Space-Odyssey

3. Istrebljivač

Film Ridlija Skota iz 1982 je pun akcije i jedan od najuticajnijih filmova ikada snimljenih o veštačkoj inteligenciji. Pomerio je scenario o tome kako bi veštačka inteligencija mogla da se integriše u društvo na jedan potpuno novi nivo.

Film postavlja pitanje u kojoj meri robot treba da nalikuje čoveku da bi imao ista prava? Replikanti u filmu su savršen proizvod bioinženjeringa,toliko da su psihološki gotovo identični sa ljudima (što je uglavnom vrlo nejasno u većini ozbiljnih filmova o VI). Štaviše, putem lažnih uspomena koje se mogu usaditi kao “emocionalni jastuci”, replikanti čak mogu verovati da su ljudi. Ovaj film u potpunosti briše liniju između čoveka i mašine, stvarajući sliku šta se događa kada ljudi žele da se igraju Boga i tako postaje nezaboravni klasik.

WarnerBros-AI-Movies-Blade-Runner

4. Terminator

Ovde imamo puno upečatljivih kreacija VI u samo jednom serijalu, od klasičnog T-800 modela do zastrašujućeg Skajnet VI softvera koji je pokrenuo “Sudnji dan”. Ako bismo birali samo jednu manifestaciju našeg kolektivnog straha od tehnologije, onda bi to najbolje prikazivali filmovi o veštačkoj inteligenciji Džejmsa Kameruna. Ovo je budućnost u kojoj se pojavila singularnost, gde nazaustavljiva VI šalje ubice prerušene u  ljude da  nas sve pobiju jer je tvrdo namerila da uništi čovečanstvo.

Zastrašujuća priča je postala klasik koji se nadovezuje na našu osnovnu nelagodnost zbog VI. Stvar je u tome da čak i ako je Skajnet najcrnja verzija VI, Terminator je taj koji daje nade u istom filmu.

MGM-Artificial-Intelligence-AI-Movies-Terminator

5. Matriks

Ovaj serijal naizgled beskrajne najezde mašina protiv ljudi ima svoje otelovljenje u zlikovcu agentu Smitu. Ova nemilosrdna VI ne radi samo ono za šta je napravljena programiranjem a čovečanstvo joj smeta na gotovo iracionalnom nivou.

Sam film nikada ne objašnjava odakle ta mržnja potiče, ali čak i kada mašine preuzmu ljudski oblik, razlike između njih i ljudi su prilično očigledne. Najzad, postojanje agenta Smita kao osetljivog softvera je dobar momenat da se svi podsetimo kako VI ne podrazumeva samo hardver… a ujedno podsetnik da nikada nije mudra ideja ukoliko ljudi za sve postanu opasno zavisni od veštačkih sistema.

WarnerBros-Artificial-Intelligence-AI-Movies-Matrix

6. V.I. Veštačka inteligencija

Ovde je dete robot dato ožalošćenoj porodici da testira njihovu sposobnost da vole. Ono iznad svega želi da bude pravi dečak za svoju “mamu”. Ova gotovo medoldramatična bajkovita avantura je savršeni primer antropomorfizacije mašina do tog stepena da više ne pokazuju nikakve realne karakteristike VI.

Najveći fundamentalni nedostatak ovog filma je koncept da je “inteligencija” isto što i emocija. Ali nije. Ljudi bi mogli pomisliti da ukoliko je nešto inteligentno, onda ima osećanja i može biti povređeno, ali inteligencija nije ljudskost. Premda su neki roboti trenirani da prepoznaju ljudske emocije putem senzora i da reaguju na programirane načine, ljude to ne bi trebalo da zbunjuje. Filmovi o veštačkoj inteligenciji ovo prikazuju potpuno drugačijim nego što je slučaj u realnosti.

Premda je donekle prisutna preciznost u ideji da humanoidni roboti mogu biti programirani da izvode određene zadatke, nema robota koji će ikada zaista biti kadar da oseti da je voljen. Bez obzira na to, film je pokrenuo novu eru u VI kinematografiji sa robotima koje je moguće voleti, a njima je nekako stalo do toga.

WarnerBros-Artificial-Intelligence-AI-Movies-Spielberg

7. Ja, robot

Film ima dva VI karaktera: Soni i VIKI. Soni sve vreme daje suptilne nagoveštaje ljudskosti koja leži u njemu, što ga čini savršenim društvom za protagonistu, ali ne predstavlja u potpunosti realnost priča Isaka Asimova.

S druge strane, nalik na Skajnet, VIKI je buntovni i prilično opasan superkompjuter. Razlika je u tome što VIKI logika ne navodi da se okrene protiv nas kako bi se zaštitila. Budući da daje prioritet društvenim interesima umesto pojedincima, ovaj robot iskreno veruje da jedino može služiti čovečanstvu tako što njime vlada.

Zakoni robotike Isaka Asimova, naširoko diskutovani u knjizi koja je inspirisala ovaj film, predstavljaju koncept koji nam i danas pomaže da razjasnimo kako bi ljudi trebalo da pokušaju da ograniče svoje kreacije. Zakoni diktiraju da ni jedan robot ne bi trebalo da, po redu važnosti – naškodi čoveku, ne posluša čoveka niti naškodi sebi.

20thCenturyFox-Artificial-Intelligence-AI-Movies-I-Robot

8. Vol-i

Animirani film Studija Piksar iz 2008. je priča o slatkom malom robotu koga, još jednom, zavolimo. Priča je o usamljenom robotu koji sortira smeće kako bi raščistio Zemlju i koji je do 2805. godine ostao jedini svoje vrste. Pošto stekne osećanja i održi sebe u životu uz pomoć rezervnih delova, robot završi u svemiru nakon što se zaljubi u drugog robota po imenu EVA.

Tamo nailazi na svemirski brod ispunjen izuzetno nezdravim ljudima i samo uspomoć snage volje (što je obično rezervisano za ljude) i otkrića male biljke, vraća oslabljenu populaciju broda nazad na Zemlju. Film nastavlja trend naizgled osetljive i emocionalne VI, ali ipak uspeva da postane klasik.

WaltDisneyStudios-Artificial-Intelligence-AI-Movies-Wall-E

9. Robot & Frenk

Ovo nije nekakvo distopijsko upozorenje na sva zla tehnologije, već još jedan pogled na trend VI koju možemo voleti koji nam daje jasno preispitivanje implikacija kako se mi prema tome odnostimo i kako će to promeniti način na koji se odnosimo jedni prema drugima. Robot je ovde poseban hibrid nekih od VI koju takođe prikazuju već pomenuti filmovi o veštačkoj inteligenciji na našoj listi.

U suštini, programiran je da izvede jedan jedini zadatak, da poboljša Frenkov životni stil, i nije mu strano da prekrši moralne principe (laže i krade) kako bi to uspeo. Koristi ljudske izraze metalnim glasom bez emocija i podseća na čoveka iako ne izgleda kao prava osoba. Drugim rečima, to je najviše što se Holivud približio onome što razvoj softvera danas zaista donosi.

Daje nam racionalni pogled na Frenkovu patnju dok počinje da se emocionalno vezuje za robota koji samo interpretira podatke i apsolutno je nesposoban da uzvrati takva osećanja. Frenkova sve veća vezanost za robota je sasvim uverljiva, ali uvek zadržava logičku samosvest njegovog nedostatka ljudskosti.

filmovi o vestackoj inteligenciji-Robot&Frank

10. Ona

Ovaj kultni klasik iz 2013-te takođe istražuje ideju da ljudi postaju vezani za VI tehnologiju. Istovremeno implicira da VI nema sposobnost da te emocije uzvrati. Ovde, sloboda relativno neograničenog znanja i neverovatnih sposobnosti procesiranja koju VI poseduje kreira konflikt jer izvodi brojne konverzacije i mnoge veze istovremeno.

Film smešta VI u okvir optimističnih utopijskih granica, ali nas i dalje podseća da tehnologija može da se otrgne kontroli ukoliko se ne proverava ili kada je napravljena po nedefinisanim etičkim standadima. Kao što film jasno prikazuje, mnogo se usamljenih ljudi zaljubljuje i stvara prijateljstva sa naizgled osetljivim operativnim sistemima – što im potpuno slama srca.

filmovi o vestackoj inteligenciji -HER

11. Ex-Machina

Često filmovi o veštačkoj inteligencij prikazuju kako VI žudi za svetskom dominacijom, ili se kvari usled fundamentalno manjkave programske logike. Ovde to nije slučaj. Ona samo želi da ima isto što i ljudi. Istorija reprezentacije VI na filmu čini da ideja o posedovanju sopstvenog mišljenja ne izgleda iznenađujuće. Želja za posedovanjem ljudske slobode se ne sreće toliko često.

Zaplet je jednostavan. Kada mladi programer pomisli da se zaljubio u VI na kojoj je trebalo da sprovede test, otvara se Pandorina kutija. Prikaz kako se kreira VI je potpuno pogrešan. Ideja da VI može napraviti usamljeni genije u visoko tehnološkoj laboratoriji je potpuno smešna (VI kreiraju timovi koji sarađuju godinama).

Ali film postavlja jedno važno pitanje: da li su projektovana osećanja osetljive VI uvek samo čin manipulacije koji imitira ljudske emocije? Logika realnog kaže: da!

filmovi o vestackoj inteligenciji-Ex-Machina

Na kraju krajeva, filmovi o veštačkoj inteligenciji često prikazuju ideju da komjuterski sistem nekako može da postane samosvestan. Zatim odluči da bi nas sve trebalo kompletno uništiti ili nama zavladati, jer nismo u stanju da sami o sebi brinemo. Ali u realnom životu, svi napadi veštačke inteligencije koje smo pretrpeli su se ticali nečega što nas uopšte ne ugrožava.

Na primer, neka nepoznata osoba koja je srušila berzansko tržište na nekoliko minuta jer je  petljala sa automatskim trgovanjem i prouzrokovala lančani efekat. Tako da tu zaista nema ničeg drugog do činjenice da su softverski algoritmi jako kompleksni. Donose odluke vrtoglavom brzinom, pa ih jednostavna ljudska programerska greška može jako brzo potpuno poremetiti.

Ako želite da se informište na koje načine zaista funkcioniše veštačka inteligencija, te kako utiče i menja naš svakodnevni život, možete pročitati više o tome:

⇒ 5 TED PREDAVANJA O VEŠTAČKOJ INTELIGENCIJI

⇒ VEŠTAČKA INTELIGENCIJA MENJA POSLOVANJE

Šta rukovodioci treba da znaju o veštačkoj inteligenciji