Svet bi uskoro mogao da prevaziđe “vrhunac virusa”. Ali pravi oporavak će trajati godinama – a koncentrični efekti će biti seizmički za novi svetski poredak.

Efekat leptira korona virusa

U teoriji haosa, efekat leptira opisuje malu promenu koja može imati masivne, nepredvidljive posledice. Insekt maše krilima i nedeljama kasnije prouzrokuje tornado.

Korona virus je više nalik zemljotresu, sa posledicama koje će permanentno preoblikovati novi svetski poredak. Budemo li imali sreće, svet će proći “vrhunac virusa” tokom narednih šest meseci. Ali ekonomija, vlade i institucije društva će se oporavljati godinama, u najboljem slučaju. I zaista, umesto da uopšte govorimo o “oporavku” koji podrazumeva povratak na staro, pre bi bilo mudro razmisliti kojim će novim pravcem civilizacija krenuti u perspektivi. To će takođe biti put sa poteškoćama. Narednih 3 do 5 godina ćemo se podsećati da je COVID-19 bio munja pred grom.

Naravno, teško je povući prave linije između uzroka i posledice. Možemo pratiti kako su Versajski mir i Velika depresija omogućili uzdizanje Hitlera. Ali u današnjem hiper-povezanom svetu, guste globalne mreže omogućavaju da se efekti leptira prenose i pojačavaju daleko brže.

Možemo li se pripremiti za buduće scenarije i novi svetski poredak koji proizilazi iz posledica današnje pandemije? Imajući u vidu koliko je naporno svetskim institucijama da izlaze na kraj sa trenutnom krizom, neke akcije bi mogle biti hitnije da se pripremimo za budućnost. Lako je predvideti buduću katastrofu nakon razornog fenomena kao što je korona virus. Realnost će verovatno izgledati potpuno drugačije – i definitvno može biti.

Produženo stanje uzbune

Najočigledniji scenario rizika koji treba razmotriti jeste da brojni postojeći nizovi COVID-19 kruže svetom i nastavljaju da ugrožavaju društva a potraga za vakcinom se ispostavlja kao sve nejasnija, produžavajući stanje i preko trenutnih predviđanja od 12 do 18 meseci. Države koje su prihvatile ritmove politike sklanjanja i primene tehnologija za praćenje kontakta bi mogle biti sposobne da izoluju izložene delove populacije putem strogih karantina. Ali siromašne i gusto naseljene zemlje će ostati naročito nepripremljene i ranjive. Kumulativna smrtnost prelazi sa manje od 100 000 trenutno na gotovo jedan milion ili više. Trenutno, sve zemlje su u samo-izolaciji, ali ovom putanjom, neke države bi neograničeno bile odvojene od fizičke razmene sa drugima. One se suočavaju sa teškim izborom između ponovnog otvaranja svojih ekonomija i izlaganja svojih populacija daljoj infekciji.

Stoga bi trebalo da budemo oprezni prilikom predviđanja koja sugerišu da ćemo biti suočeni samo sa recesijama U ili V oblika. Brojni faktori idu u prilog protiv ovog optimističnog zaključka. Najvažnije, lanci nabavke i tržišta su više integrisana nego što se na prvi pogled uočava, a transfer poslovnih operacija u obližnje zemlje je teži. Aktuelni američki debakl sa hirurškim maskama i ventilatorima je slučaj koji to dokazuje. Rastuća tržišta i zemlje u razvoju su važne ujedno kao dobavljači i tržišta. Njihova propast slabi svetsku ekonomiju u celini.

Štaviše, nezaposlenost unutar države raste do nivoa iz doba Depresije, a trenutni paketi pomoći još uvek ne dostižu iznose stimulansa koji su potrebni mnogim zapadnim zajednicama, i to u godinama koje dolaze. Preventivna štednja i smanjeno konzumiranje će određivati potrošačke odluke domaćinstava a poslovne investicije će popustiti. Produženi oblik W recesije će stoga biti najverovatniji ekonomski scenario za godine pred nama.

Na nivou pojednica, trenutni ekonomski pad je tako strm da su cifre BDP-a poslednja stvar o kojoj većina ljudi razmišlja. Za vlade i korporacije, ipak, sprialni dug je predmet izuzetne zabrinutosti. Kada se revolving kreditne linije iscrpe, brojne velike firme će se urušiti ili biti konsolidovane. Industrije od komercijalnih nekretnina do avijacije će pretrpeti enormna otpisivanja na poslovne zgrade i šoping centre, avio kompanije i aerodrome. Dok evropska socijalna politika pomaže domaćinstvima daleko više nego američka simbolična socijalna pomoć, američko jedinstveno tržište je daleko efikasnije nego evrozona, gde lideri ne mogu da se slože oko dovoljno širokog plana uzajamnih dugovanja. Kako se urušavaju kompanije koje zapošljavaju veliki broj ljudi (a države zavise od prihoda njihovog poreza), može doći do padanja vlada.

Suecki scenario

Izravni državni kolaps nije neverovatan scenario za države čiji prihod zavisi od prodaje nafte, poput Ekvadora ili Irana. Poslednje godine hiper inflacije i gladovanja u Venecueli će biti pogoršane sporim dostavljanem pomoći i cena nafte koje padaju na dno. Kao i nafta osamdesetih ubrzana dezintergacijom Sovjetske Unije, kombinacija kolapsa cena nafte i verovatnog otkazivanja islamskog godišnjeg hodočašća do Meke lišavaju Saudijsku Arabiju njena dva najveća izvora prohida. Visoka stopa infekcije virusom u Iranu je pogoršana ojačavanjem američkih sankcija. Petro-države i zemlje u razvoju su pohrlile ka MMF-u kako bi dobile pristup fondovima za hitne pozajmice. Smanjile su i svoje rezerve američkih dolara kako bi poduprle svoje finansiranje i predupredile odliv kapitala. Države u Zalivu će možda morati da odustanu od fiksiranja vrednosti svoje valute za američki dolar.

Bilo previše uprošćeno sugerisati da će Kina ispuniti prazninu. Imajući u vidu sopstvene teškoće sa kojima se suočava, poput zombi firmi, visokim zaduženjima za finasiranje kapitalnih investicija, i prelaz u deficit, Peking se uzdržao od proširivanja izdašnih kredita svojim uobičajenim državama klijentima kao što su Iran i Pakistan. Ipak, “Suecki scenario” je i dalje moguć, uz podsećanje na epizodu iz 1965. u kojoj je Ajzenhauerova administracija pretila da uskrati podršku Britanskoj funti postavljajući uslov da Britanija povuče svoje snage iz Sueckog kanala. Budući da trgovina između Amerike i Kine pokazuje jake silazne trendove a Kina teži da postavlja cene nafte u sopstvenoj valuti, fragmentacija globalnog monetarnog poretka je mogućnost za koju treba da se pripreme sve države.

Još jedna migrantska kriza

Globalna ekonomska fragmentacija i smanjena međunarodna pomoć će navoditi ljude da nastave sa napuštanjem zemalja koje propadaju. Turska je jasno stavila do znanja da ne želi da primi četiri miliona izbeglica iz Sirije niti toleriše masovno širenje virusa. Opadanje podrške Zaliva za Egipat i Sudan moglo bi takođe da podstakne egzodus u tim državama. Stoga treba da ponovo očekujemo porast migrantske krize iz Centralne Amerike u Meksiko i sa Bliskog Istoka u Evropu.

Još šire gledano, ako i kada se podignu pandemijske restrikcije kretanja preko granica, milioni drugih ljudi će težiti da pobegnu iz geografija “crvene zone” sa neadekvatnim zdravstvom preferirajući “zelene zone” sa boljom zdravstvenom zaštitom. U sadašnjosti, skoro sve države koje nude opštu medicinsku zaštitu nalaze se u Evropi. Oni koji poseduju veštine i “pasoše sa imunitetom” bi mogli da dobiju dozvolu za ulazak jer će neke imućnije zemlje tražiti migrante da doprinesu oporavku potrošnje i popune nedostatak radne snage. Unutar zemalja, beg iz skupih gradova prvog reda u povoljnije provincijske krajeve će verovatno porasti. U Americi, to bi mogli biti gradovi kao što su Denver i Šarlot; u Evropi, Lisabon i Atina.

Porast nacionalizma

Pre nego što mnoge države razmisle o pokretanu imigracije, verovatno je da će najpre preduzeti ozbiljno ispitivanje svojih zaliha hrane i medicinske opreme, a možda se upustiti u neku vrstu nagomilavanja ili “prehrambenog nacionalizma” koji je Rusija izvela ograničavanjem izvoza žitarica, a Vijetnam ograničavanjem izvoza pirinča. Deceniju ranije, nestabilnost cena u poljoprivredi pogoršana ruskom zabranom izvoza pšenice doprinela je da Egipat i Tunis pređu s druge strane ivice. Ne bi trebalo da nas iznenađuje da se ova nedavna istorija ponovi u velikom broju zemalja.

Bilo bi previše optimistično predviđati ili se nadati da će multilateralne institucije biti unapređene velikim mogućnostima da se bolje snalaze u budućim šokovima. Kineska nedavna manipulacija SZO i prijem u Savet ljudskih prava, kao i potpuna marginalizacija Saveta bezbednosti UN, sugerišu da će UN nastaviti u pravcu krajnjeg pada. Dok je MMF privremeno povratio svoj značaj, makroprudencijalni nadzor će prestati da postoji. Svetska banka je žalosno spora i sa nedostatkom resursa.

Najoptimističniji scenario za novi svetski poredak, stoga, jeste oživljavanje regionalnih organizacija. EU ima šansu da ostvari fiskalnu uniju koja je potrebna više nego ikada, ali ostaje nejasno da li će se to dogoditi. Azijske zemlje su nedavno usvojile Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (Regional Comprehensive Economic Partnership – RCEP) i biće potrebno da prodube svoju unutrašnju trgovinu kako bi izašle na kraj sa globalnim šokom u potražnji. Tri države Severne Amerike već sada više trguju međusobno nego sa Kinom ili Evropom. Regionalizacija će biti nova globalizacija.

Grafikon krive linije tehnologije nasuprot troška

Koje investicije možemo napraviti ili povećati danas da umanjimo uticaj pandemije Korona virusa i usmerimo budućnost u stabilnijem i održivijem pravcu?

Veće investicije u biotehnologiju i zdravstvo su očigledne tačke od kojih treba početi – ali ne u njihovoj trenutnoj formi. Zdravstvo je definisano širom sveta kao javno dobro, ali njegovi troškovi se strogo preispituju. Troškovno efektivna univerzalna davanja mogu biti ostvarena jedino kroz model koji naglašava telemedicinu i lokalizovane klinike i centre za lečenje. Pomak načinjen u ovom pravcu čak i u siromašnim zemljama kao što su Indija i Indonezija može biti nacrt za većinu sveta. Fragmentacija regulacije nauka o životu takođe mora biti prevaziđena ako  želimo da održimo “naučnu diplomatiju” koja je iznikla usred ove pandemije. Potrebno je preokrenuti višedecenijski trend gde se trošak proizvodnje novog medikamenta udvostručavao sa svakom proteklom decenijom.

Slično tome, privatno obrazovanje će doživeti značajno više investicija obzirom na izuzetne rezultate tokom krize, ali sa fokusom na digitalno isporučivanje. Ovo zauzvrat treba da pokaže kako široke inovacije u javnom obrazovanju mogu takođe biti postignute efikasno u pogledu troškova. Digitalizacija finansijskih servisa, koja je već bila u povoju pre pandemije, trebalo bi da podstakne svaku osobu. Ni rastuća nejednakost niti anemična potrošnja ne može biti prevaziđena bez toga.

Civilizacijske pretnje

Korona virus se pokazao kao veći test za liderstvo nego 11. septembar i finansijska kriza zajedno, otrežnjujući šok koji je rasturio nesuvisle pretpostavke da napredak uvek ide “na gore i desno”. Evolucija, i biološka i civilizacijska, je mnogo nasumičniji i neodređeniji proces. Dalje, lideri javnog i privatnog sektora će morati da prihvate daleko veći zadatak definisanja dugoročnih prioriteta kao što je borba sa klimatskim promenama i komuniciranja kratkoročnih žrtvi koje su neophodne da bi se to postiglo. Podsticaji će morati da budu preorijentisani, gde vlade daju subvencije za investicije u održivost, a tržišta nagrađuju one kompanije koje ostvaruju prihode uz izdržljivost. Ukoliko smo “u ratu” protiv pandemije ili budućih civilizacijskih pretnji, trebalo bi tako i da se postavimo.

Što se dalje zagledamo u budućnost, bolje možemo da zamislimo kako globalno društvo može biti ponovo osmišljeno nakon pandemije korona virusa. Crna smrt 14-tog veka prouzrokovala je milione smrtnih slučajeva širom Evroazije, raskomadala najveće teritorijalno carstvo ikada (Mongole), nametula značajan rast nadnica u Evropi i podstakla pomorska istraživanja koja su dovela do evropskog kolonijalizma. Ovi fenomeni nedvosmisleno imaju veze sa kugom iako su se odigravali vekovima. Posledice današnje pandemije će isplivati daleko brže, a koristeći se predviđanjima, možemo pokušati da ih nadomestimo, kapitalizujemo na njima i napravimo izdržljiviji globalni sistem i novi svetski poredak tokom tog procesa.