Šta je dizajnersko razmišljanje? To je nelinearni, iterativni proces koji teži tome da razume korisnike, postavi izazove u odnosu na pretpostavke, redefiniše probleme i kreira inovativna rešenja za koja će biti napravljen prototip i sprovedeno testiranje. Metod se sastoji od 5 faza – Razumevanje kroz empatiju, Definisanje, Generisanje ideja, Izrada prototipa i Testiranje. Najkorisniji je kada želite da se upustite u rešavanje problema koji su slabo definisani ili nepoznati.

 

Šta je dizajnersko razmišljanje i zašto je toliko važno u današnjem svetu?

Tokom poslednjih decenija, postalo je važno razviti i usavršiti veštine koje nam omogućavaju da razumemo i reagujemo na rapidne promene u našem okruženju i ponašanju. Svet postaje sve više međusobno uvezan i kompleksan, a dizajnersko razmišljanje nudi metode i sredstva da držimo korak sa svim ovim promenama na takav način gde je sve usredsređeno na čoveka i ljudsko iskustvo.

Timovi dizajnera koriste dizajnersko razmišljanje kako bi se pozabavili nedovoljno definisanim ili nepoznatim problemima jer ovaj proces uokviruje takve probleme i omogućava da se fokusiramo na ono što je najvažnije za korisnike. Dizajnersko razmišljanje nam omogućava da stvaramo neuobičajene ideje i takođe se bolje udubimo u rešavanje problema. Pomaže dizajnerima da izvedu odgovarajuću vrstu istraživanja, naprave prototipe i testiraju proizvode i usluge kako bi otkrili nove načine da odgovore na potrebe korisnika.

Proces dizajnerskog razmišljanja je postao izuzetno popularan tokom poslednjih nekoliko decenija jer je bio ključan za uspeh mnogih eminentnih globalnih organizacija. Kompanije kao što su Google, Apple i Airbnb su ga usvojile i uveliko iskoristile, na primer. Ovo kreativno razmišljanje se danas podučava na vodećim univerzitetima širom sveta i podstiče se na svim nivoima poslovanja.

Dizajnersko razmišljanje poboljšava svet oko nas svakoga dana zahvaljujući mogućnosti da generiše nesvakidašnja rešenja na inovativan način. Kada govorimo o tome šta je dizajnersko razmišljanje, možemo reći da je to više od samog procesa, ono pokreće jedan potpuno novi način razmišljanja i nudi skup praktičnih metoda koji vam mogu pomoći da primenite ovaj novi pogled na svet.

U svom TED govoru iz 2009-te, pionir dizajnerskog razmišljanja Tim Braun diskutuje vrednost ovog metoda u rešavanju izuzetno kompleksnih izazova.

Pet faza Dizajnerskog razmišljanja

Hasso Plattner Institut za dizajn pri Stenfordu, poznat još i kao d.school, opisuje dizajnersko razmišljanje kao proces od pet faza. Važno je napomenuti da ove faze ne idu obavezno u nizu jedna za drugom a dizajneri često mogu pokretati faze paralelno, bez reda i ponavljati ih iterativno.

Različite faze dizajnerskog razmišljanja trebalo bi razumeti kao različite pristupe koji doprinose čitavom dizajnu projekta, pre nego korake u nizu. Konačni cilj je steći što dublje razumevanje proizvoda i njegovih korisnika.

Šta je dizajnersko razmišljanje - faze

Faza 1: Razumevanje — Istraživanje potreba vaših korisnika

Prva faza procesa dizajnerskog razmišljanja vam omogućava da empatijom ostvarite razumevanje problema koji pokušavate da rešite, obično istraživanjem korisnika. Empatija je ključna za humano-centrični proces kreiranja poput dizajnerskog razmišljanja jer vam omogućava da ostavite po strani sopstvene pretpostavke o svetu i steknete realistični uvid u korisnike i njihove potrebe.

Faza 2: Definicija — Izrazite potrebe i probleme vaših korisnika

U fazi definicije, akumulirate informacije koje ste kreirali i prikupili tokom faze Empatije. Analizirate ono što ste primetili i sumirate zaključke kako biste definisali osnovne probleme koje ste vi i vaš tim do sada identifikovali. Uvek treba da težite tome da definišete opis problema na humano-centričan način.

Faza 3: Generisanje ideja — Preispitajte pretpostavke i kreirajte ideje

Dizajneri su spremni da generišu ideje čim stignu do treće faze dizajnerskog razmišljanja. Solidno poznavanje koje je stečeno u prve dve faze znači da možete početi sa kreativnim razmišljanjem. Potražite alternativne načine da sagledate problem i identifikujete inovativna rešenja u odnosu na opis problema koji ste definisali.

Faza 4: Prototip — Počnite da pravite rešenja

Ovo je eksperimentalna faza, a cilj je identifikovati najbolje moguće rešenje za svaki od problema ustanovljenih tokom prve tri faze. Timovi će proizvesti određeni broj verzija prozvoda u malom, uz niske troškove (ili određenih karakteristika koje čine proizvod) kako bi ispitali rešenja koja su generisana u prethodnoj fazi.

Faza 5: Testiranje — Isprobajte vaša rešenja

Dizajneri ili procenjivači rigorozno testiraju ukupni proizvod upotrebom najboljih rešenja koja su identifikovana u fazi Prototipa. Ovo je poslednja faza metodologije. Međutim, u iterativnom procesu kao što je dizajnersko razmišljanje, rezultati koje dobijemo se često koriste kako bi se redefinisao jedan ili više budućih problema. Dizajneri zatim mogu odlučiti da se vrate na neku od prethodnih faza procesa kako bi radili na novim iteracijama, preinačavanjima i rafiniranju ne bi li eliminisali neka rešenja.

Poreklo dizajnerskog razmišljanja

I industrijska revolucija i Drugi svetski rat su pomerili granice svega što smo smatrali tehnološki mogućim. Inženjeri, arhitekte i industrijski dizajneri, kao i kognitivni naučnici, su tada počeli da sarađuju na pitanjima kolektivnog rešavanja problema. To je bilo uslovljeno značajnim društvenim promenama koje su se u to vreme odigravale. Dizajnersko razmišljanje se pojavilo iz neizdiferenciranog haosa počev od 50-ih i 60-tih godina naovamo.

Kognitivni naučnik i dobitnik Nobelove nagrade, Herbert A. Simon je bio prvi koji je pomenuo dizajnersko razmišljanje kao način mišljenja u svojoj knjizi The Sciences of the Artificial objavljenoj 1969-te. Nakon toga je nastavio da daje svoj doprinos mnogim idejama tokom 70-ih. One se danas smatraju principima dizajnerskog razmišljanja.

Od 1970-te pa nadalje, dizajnersko razmišljanje je počelo da kombinuje ljudske, tehnološke i strateške potrebe našeg doba i progresivno se razvijalo tokom decenija. Danas je to vodeća inovaciona metodologija. Dizajnersko razmišljanje se i dalje usvaja u sve širem nizu industrija. Odgovor na pitanje “Šta je dizajnersko razmišljanje?” još uvek istražuju i usavršavaju svi koji se aktivno bave tom praksom.

Dizajnom do promene