U našim turbulentnim vremenima, prilagodljivost je karakterna crta definisana kao “koliko dobro osoba reaguje na neizbežnost promene”. Prema investitoru i piscu Natali Frato i njenom TED govoru, predstavlja karakterstiku koju morate imati. Organizacije žele ljude u timovima koji mogu da preuzimaju nove odgovornosti i stiču nove veštine kako nalaže svet neizvesnosti. To nije samo  kvalitet koji treba da naučite da uočavate kako biste mogli da zapošljavate i zadržavate odgovarajuće ljude. Ujedno, treba i sami da je izgradite kako biste ostali nezamenljivi profesionalac koga kompanije žele da zaposle.

Kako izlazite na kraj sa promenama velikih razmera?

Budite iskreni prema sebi: Da li ste osoba koja ih prihvata i razvija se sa njima? Ili ste pak skloni da se povučete i držite se onoga što vam je poznato?

Tokom godine, Frato se obično sreće sa stotinama osnivača startapa i mora tokom kratkog razgovora da odredi da li želi da investira u njih i njihovu kompaniju. Prilagodljivost je karakterna crta koja ističe one ljude koji tokom vremena postaju uspešni, tvrdi Frato.

Prilagodljivost je karakterna crta koja nije korisna samo u svetu tehnologije, već takođe i za sve ostale. “Svako od nas, kao pojedinac, grupa, korporacije i čak vlade, primoran je da se rve sa više promena nego ikada ranije u ljudskoj istoriji”, ističe ona. A pred nama su dobre vesti: “Prilagodljivost nije fiksna”, dodaje ona, podvlačeći da svako ima kapacitet da meri, testira i unapređuje svoju sposobnost da se prilagođava u odnosu na novonastale okolnosti.

Evo njenih saveta kako proceniti prilagodljivost kod drugih i kako je možete ojačati kod sebe.

Kada intervjuišete ljude, pokušajte sa pitanjima “Šta ako?”

Frato kaže da to dovodi osobu u situaciju da zamišlja moguće verzije budućnosti i shodno tome donosi odluke. Neki primeri ovih pitanja bi mogli biti: “Šta ako bi vaš glavni izvor prihoda presušio preko noći?” ili “Šta ako bi toplotni talas sprečio kupce da posete vašu prodavnicu?” Frato stiče utisak o prilagodljivosti kandidata na osnovu toga koliko scenarija su kadri da osmisle i koliko je snažna njihova vizija.

“Ljudi često postavljaju previše pitanja na intervjuima”, kaže Frato u intervjuu za TED, “ali je bolje pitati četiri pitanja a zatim ići u dubinu” sa propratnim pitanjima. Jedan primer pitanja mogao bi biti “Opišite tešku promenu kroz koju ste nedavno prošli na poslu” i prirodni nastavak bi mogao uslediti: “Šta bi se desilo da se umesto toga pojavila [ta i ta druga promena]?”. Ovo nameće intervjuisanom da razmotri alternativnu prošlost i budućnost.

“Ispričajte mi neki primer kada niste bili u pravu” je još jedno pitanje za intervju koje vam može dati razne uvide. Možete se nadovezati sa “Koji je bio najubedljiviji argument onih koji se nisu slagali sa vama?”. Frato kaže da često možete razlučiti da li su ljudi spremni da promene mišljenje – a samim tim su i prilagodljiviji – pitajući ih da iskreno podele primer kada su pogrešili, a ne kada su ih drugi tako percipirali.

Umesto učenja, potražite znake “odučavanja”

“Odučavanje” je još jedan važan znak prilagodljivosti, prema Frato. “Ljudi koji aktivno odučavaju teže da preispituju ono što misle da već znaju i zatim te podatke zamene novim informacijama” kaže ona.

Jedan fizički primer odučavanja može se pronaći na ski stazama, gde početnike skijaše podučavaju “pizza” metod. Kada ste na vrhu padine, usmeravate skije jednu ka drugoj – poput vrha parčeta pice – a zadržavanje tog oblika će sprečiti da isklizate nadole. Ali kako se navikavate na skijanje, ne možete postati dobar skijaš sa pica metodom; morate se odučiti od njega. Neophodno je koristiti ga samo jedno kratko  vreme dok se ne osetite dovoljno komforno da preuzimate rizike.

Premda je teško odučiti se od izvesnih veština koje su vremenom ugravirane u naš mozak, to je ipak moguće izvesti, i usvojiti promenu. “Osoba takođe može da se oduči zauzimanjem nove strateške pozicije ili okretanjem drugačijoj perspektivi”, kaže Frato.

Ovaj majndset je pogotovo koristan za ljude koji traže novi posao. Ukoliko želite da promenite industriju, možete usvojiti odučavanje ili dodatno učenje kako biste pronašli novu poziciju u drugoj oblasti. Sagledavajući pojedinačne komponente i delove svog posla – umesto titule ili naziva pozicije – možete razmisliti gde bi vaše veštine mogle biti primenjene u drugačijem okruženju. Zatim, zapitajte se “U kojoj industriji se ova jedna veština ne koristi dovoljno?” i možete nastaviti u drugačijem smeru, donoseći vaše individualne delove stručnosti sa sobom.

Tražite znake istraživanja

Istraživački majndset može doneti jasne prednosti. Kao primer, Frato navodi da joj je nakon preseljenja u novi kraj bilo potrebno da pronađe novu prodavnicu namirnica. Izašla je iz svog stana, nasumično skrenula levo i pronašla prodavnicu nekoliko blokova dalje i počela da je posećuje. Nekoliko meseci kasnije, skrenula je desno i nabasala na prodavnicu koja nije mnogo udaljenija a ima veći izbor proizvoda. U nastojanju da bude efikasna, zaglavila se na jednom izboru i propustila nešto bolje.

Koliko često to radite u sopstvenom životu?

“Put postaje mnogo interesantniji kada lutate,” kaže Frato. “Bolje je istraživati i pronalaziti načine da se razbiju navike koje već imate, bilo da je to pokušaj da gledate film na različitom jeziku, kuvate jelo iz različite kuhinje ili se prošetate alternativnom stazom,” kaže ona. Ove naizgled male promene omogućavaju suštinske strateške tačke preokreta i stvaraju mogućnost da se dogodi odučavanje.

Prilagodljivost osobe nije fiksna – uvek možete da je poboljšate

“Verujem da svako od nas ima snažnu usađenu sposobnost da reaguje na promenu drugačije,” kaže Frato. “Kako bilo, prilagodljivost mora biti proaktivna umesto reaktivna. Moramo joj težiti, praktikovati i vežbati je kao mišiće.”

Kako možemo postati prilagodljivji?

Prvo, bavite se ukrštanjima. Recimo da ste stručnjak za marketing, na primer. Ukoliko možete da steknete znanja o podkastima, možete postati prevodilac između ovih timova. Tražite prilike da premostite postojeće nedostatke u vašoj organizaciji.

Drugo, povremeno preuzmite ulogu đavoljeg advokata na poslu. U nekim situacijama – ostavite se onih gde su veliki ulozi – mogli biste uz poštovanje izražavati neslaganje. To će omogućiti vama, vašem nadređenom i vašim kolegama u timu da sagledate situaciju iz drugačije perspektive. Ova strategija vam takođe može pomoći da se ne vezujete previše za svoje lične ideje i viđenja.

Frato kaže da se u svetu tehnologije često ponavlja moto “Dopadaju mi se lideri sa snažnim mišljenima kojih se ne drže previše čvrsto”. Važna komponenta prilagodljivosti je imati sposobnost da formirate jako mišljenje, ali znati ga se osloboditi kada se pojave nove informacije i načine ga zastarelim.

Treće, vodite evidenciju, dnevnik ili čak biografiju neuspeha. “Od pomoći je da zapišete situacije u kojima niste bili u pravu, predomislili ste se ili pravili greške”, kaže Frato. Premda mnogi od nas doživljajaju ove stvari kao nešto čega se treba stideti ili što će nas osramotiti, možete početi da ih sagledavte u pozitivnom svetlu – kao korake koje ste preduzeli na svom profesionalnom putu – a zatim učiti iz njih.

Rad na sebi – prvi preduslov za uspeh | Lidija M Rosati