Pandemija ne samo da je ugrozila naše populacije, njeno širenje je takođe napalo samu prirodu istine i uskomešalo tenzije među mnogim različitim grupama ljudi, kao na lokalnom tako i na međunarodnom nivou. Množenjem raširenih teorija zavere i zamagljivanjem od strane vlada, virus je takođe bio i živopisna demonstracija potrebe za podučavanjem veštinama kritičkog razmišljanja neophodnih da se preživi 21. vek. Kritičko mišljenje u šet nivoa po teoriji razvoja koju su predstavili psiholozi Linda Elder i Ričard Pol može nam pomoći da sagledamo sofisticiranost naših trenutnih mentalnih pristupa i obezbedi nam put ka razmišljanju drugih ljudi.

Istraživači su identifikovali šest predvidljivih nivoa kritičkih mislilaca, od onih sa manjim udubljivanjem i uloženim trudom, do naprednih umnih majstora, koji su uvek nekoliko koraka ispred.

Kako naučnici pišu, kretanje uz ovu lestvicu razmišljanja “zavisi od neophodnog stepena posvećenosti od strane pojednica da se razvije kao kritički mislilac”. Korišćenje našeg uma efektivnije nije automatsko i nije verovatno da će se desiti “podsvesno”. Drugim rečima – morate da uložite trud i nastavite da se time bavite, ili ćete izgubiti tu veštinu.

Kritičko mišljenje po nivoima intelektualnog razvoja:

Prvi nivo: Nereflektivni mislilac

Ovo su ljudi koji ne promišljaju sam proces razmišljenja i efekte koje on ima na njihove živote. Kao takvi, oni formiraju mišljenja i donose odluke zasnovane na predrasudama i pogrešnim predstavama a njihovo razmišljanje se ne unapređuje.

Nereflektivnim misliocima nedostaju suštinske veštine koje bi im omogućile da razlože svoj misaoni proces. Oni takođe ne primenjuju standarde kao što su tačnost, relevantnost, preciznost i logika na konzistentan način.

Koliko je takvih ljudi? Verovatno možete da pogodite na osnovu komentara na društvenim medijima. Kako pišu Elder i Pol, “savršeno je moguće da studenti diplomiraju, pa ipak u najvećoj meri ostanu nereflektivni mislioci”.

Drugi nivo: Mislilac s poteškoćama

Ovaj mislilac sledećeg nivoa ima svest o važnosti razmišljanja za njegovu egzistenciju i zna da manjkavosti u razmišljanju mogu izazvati velike probleme. Kao što psiholozi objašnjavaju, da biste rešili problem, morate prvo priznati da ga imate.

Ljudi na ovom intelektualnom nivou mogu da razumeju da “razmišljanje visokog kvaliteta zahteva namerno reflektivno razmišljanje o mišljenu”, i mogu da prihvate da njihovi mentalni procesi mogu imati brojne nedostatke. Ipak, moguće je da nisu kadri da identifikuju sve mane.

Mislilac može imati predstavu da solidno razmišljanje podrazumeva navigaciju kroz pretpostavke, dokaze i tačke gledišta, ali samo na inicijalnom nivou. Takođe može da uoči neke instance sopstvene samoobmane. Najveća poteškoća za mislioce ove kategorije je u tome da “veruju da je njihovo razmišljanje bolje nego što zapravo jeste, što im otežava da prepoznaju probleme koji su sastavni deo slabog mišljenja” pojašnjavaju istraživači.

Treći nivo: Mislilac početnik

Mislioci na ovom nivou mogu prevazići početnu intelektualnu skromnost i aktivno pokušavati da preuzmu kontrolu nad svojim razmišljanjem u svim oblastima svojih života. Oni znaju da njihovo sopstveno mišljenje može imati slepe mrlje i druge probleme, a zatim preduzeti korake da to adresiraju, ali ograničenim kapacitetom.

Mislioci u povoju polažu više vrednosti u razum, postajući samosvesni u svojim mislima. Mogu takođe biti sposobni da počnu da sagledavaju koncepte i predrasude koji leže u osnovi njihovih ideja. Pored toga, takvi mislioci razviju više unutrašnje standarde za jasnoću, tačnost i logiku, shvatajući da njihov ego igra ključnu ulogu u njihovim odlukama.

Još jedan krupan aspekt koji izdvaja ovog jačeg mislioca – određena sposobnost da prihvati kritiku sopstvenog mentalnog pristupa, premda i dalje treba da radi na sebi i mogu mu nedostajati dovoljo jasna rešenja za nedostatke koje uoči.

Četvrti nivo: Mislilac praktičar

Ovaj iskusniji tip mislioca ne samo da uočava sopstvene nedostatke, već ima i veštine da sa njima izlazi na kraj. Mislilac ovog nivoa će praktikovati bolje navike razmišljanja i analiziraće redovno svoje mentalne procese.

Iako mogu biti sposobni da izraze jake i slabe strane svojih umova, negativno je to što mislioci praktičari ipak nemaju sistematičan način sticanja uvida u svoje misli i mogu postati žrtve egocentričnog i samoobmanjujućeg rezonovanja.

Kako se dolazi na ovaj nivo? Važna karakteristika koju treba steći, kažu psiholozi, jeste “intelektualna istrajnost“. Ovaj kvalitet može obezbediti “ubrzanje za razvijanje realističnog plana za sistematičnu praksu (sa idejom da se preuzme bolja kontrola nad sopstvenim mišljenjem).”

Moramo podučavati na takav način da studenti uspeju da razumeju moć saznanja da svaki put kada ljudi razmišljaju, nemaju drugog izbora osim korišćenja određenih predvidljivih struktura misli: da je mišljenje nezaobilazno pokrenuto pitanjima, da mi tražimo odgovore na pitanja iz nekog razloga, da su nam za svrhu odgovaranja na pitanja potrebne informacije, da korišćenje informacija ne ide bez njihove interpretacije (donošenjem zaključaka) i da su naši zaključci, s druge strane, zasnovani na pretpostavkama i imaju posledice, što sve zajedno obuhvata ideje ili koncepte unutar neke tačke gledišta, pojašnjavaju Elder i Pol.

Peti nivo: Napredni mislilac

Čovek obično ne dospeva do ovog nivoa pre fakulteta ili kasnije, procenjuju naučnici. Ovaj mislilac višeg nivoa obično ima jake navike koje mu omogućavaju da analizira svoje razmišljanje uz razumevanje različitih oblasti života. Obično su fer i sposobni da uoče akpekte predrasuda u tačkama gledišta drugih kao i u sopstvenom razumevanju.

Premda imaju dobru kontrolu nad ulogom svog ega u toku ideja, takvi mislioci ipak ne mogu da sagledaju sve uticaje koji ostavljaju trag na njihovom mentalitetu.

Napredni mislilac je opušten oko samokritičnosti i sprovodi je sistematično, težeći da se unapredi. Među ključnim odlikama potrebnim za ovaj nivo su “intelektualni uvid” da se razviju nove navike mišljenja, “intelektualni integritet” da se “prepoznaju oblasti nedoslednosti i kontradikcije u sopstvenom životu”, “intelektualna empatija” da se postavi u tuđu kožu kako bi iskreno razumeli druge i “intelektualna hrabrost” da se suoči sa idejama i verovanjima u koja možda zapravo ne veruje i ka kojima ima negativne emocije.

Šesti nivo: Majstor mislilac

Ovo je super-mislilac, onaj koji ima potpunu kontrolu nad time kako obrađuje informacije i donosi odluke. Takvi ljudi konstantno teže da unaprede svoje veštine razmišljanja i kroz iskustvo “redovno podižu svoje razmišljanje na nivo svesnog shvatanja”.

Majstor mislilac ostvaruje široke uvide u duboke mentalne nivoe, izuzetni je posvećen tome da bude fer i stiče kontrolu nad sopstvenim egocentrizmom.

Takav mislilac visokog nivoa takođe pokazuje superiorno praktično znanje i uvide, uvek preispitujući svoje pretpostavke tražeći slabosti, logiku i predrasude.

I, naravno, majstor mislilac se ne bi naljutio kada mu se intelektualno suprotstavlja i ulaže značajnu količinu vremena analizirajući sopstvene reakcije.

Zašto je ovo toliko važno? Upravo zato što ljudski um, prepušten sam sebi, teži onome što je momentano lako, što je komforno i što služi njegovim ličnim interesima. Istovremeno, prirodno se opire onome što je teško razumeti, što podrazumeva kompleksnost i što zahteva ulazak u razmišljanja i predstave drugih, pišu istraživači.

Pa kako se postaje majstor za kritičko mišljenje?

Psiholozi smatraju da većina studenata nikada neće dospeti do nivoa majstorstva za kritičko mišljenje. Ali život pun praktikovanja najboljih intelektualnih veština vas može dovesti do tačke u kojoj “ljudi zdravog razuma teže misliocima majstorima, jer prepoznaju i vrednuju sposobnost majstora mislilaca da razmišljaju o kompleksnim problemima uz rasuđivanje i razumevanje”.

Značaj koji kritičko mišljenje ima u našim svakodnevnim životima, pogotovo u ovim konfuznim vremenima, toliko krcatim ishitrenim informacijama koje često navode na pogrešne zaključke, ne može biti dovoljno naglašen. Odluke koje donosimo danas mogu doslovno biti pitanje života i smrti.

Neuronauka u procenjivanju liderskih kompetenci