Postoji premor, a povrh toga postoji i premor uzrokovan brojnim promenama u načinu na koji živimo i radimo. Za mnoge zaposlene, profesionalno okruženje se radikalno promenilo, ali intenzitet kojim rade nije. Usled balansiranja odgovornosti sa punim radnim vremenom, porodičnog života i stresa, pitanje kako izbeći premor je važnije nego ikada.

Vreme odmora je ključ za inovacije i dobre rezultate, tvrdi digitalni antropolog Rahaf Harfuš. Njena knjiga Hustle & Float: Reclaim Your Creativity and Thrive in a World Obsessed With Work istražuje epidemiju premora i kaže da rešenja moraju biti bolja od tretiranja simptoma kao što su iscrpljenost i anksioznost. Umesto da samo preporučujemo odmor, vežbanje i zdravu ishranu, ona tvrdi da je vreme da dekonstruišemo kulturne izvore koji leže u osnovi premora, te uradimo nešto radikalno: Da radimo manje! Ovde objašnjava i kako izbeći premor.

U svojoj knjizi istražujete poreklo premora na poslu. O čemu je reč?

Još od Industrijske revolucije, dominantna filozofija rada se vrti oko produktivnosti kao jedine mere koja je bitna za uspeh. Kako se kultura rada razvijala, mi smo usvojili  ideju da je bilo koji trenutak koji nije proveden u poslu isto što i izgubljeno vreme. Još gore, počeli smo da verujemo da ako se ne mučimo, ne zaslužujemo svoj uspeh. A danas, naš odnos prema poslu je postao vezan za naš pojam sebe i sopstvene vrednosti. Međutim, ova ideologija se kosi sa naučnim istraživanjima koja kažu da postoji preduslov za kvalifikovane radnike da obavljaju svoj posao najbolje što mogu. Potreban im je prostor i nestruktuirano vreme.

Kako naša aktuelna zdravstvena kriza komplikuje tu dinamiku?

Struktura na kojoj smo izgradili svoja poslovna očekivanja nam šteti već duže vreme. Kada kombinujete našu kulturu hronične prezaposlenosti sa distrakcijama koje dolaze od tehnologije i društvenih medija, u vreme kada su ljudi prinuđeni da većinom ostaju kod kuće, imate recept za prenaglašenu anksioznost i stid. To ljude stavlja na ubrzani put do premora.

Ako  radimo manje, kako to može da razbije ovaj začarani krug?

Moramo izgraditi radni sistem koji odražava način na koji naši mozgovi zapravo funkcionišu i ono što je potrebno za našu kreativnost. To počinje od uključivanja odmora u proces rada. Ne možete biti inovativni ako niste kreativni, a ne možete biti kreativni ukoliko ste pod stresom, iscrpljeni, rasute pažnje ili neispavani. Odmaranje ne znači da se udaljavate od svojih ciljeva, već pre omogućavate da ih postignete. Ne kažem da ne treba da se trudite. Kažem, bilo da je kriza ili ne, od suštinske je važnosti da se puno odmarate kada puno radite.

Šta je konkretna opasnost usled nedostatka odmora tokom perioda rada na daljinu?

Ovo nije normalno vreme, pa ga i ne treba tretirati kao normalnu situaciju rada od kuće. Granice između doma i posla, ličnog i profesionalnog su zamagljene dodatnim pritiskom da se bude produktivan. Opšte je mišljenje da svi odjednom imamo više vremena na raspolaganju. To uopšte nije slučaj, štaviše, raditi bez prestanka jednostavno ne funkcioniše. Pretvorili smo zauzetost u mehanizam odbrane. Sada ljudi to primenjuju na svoje lično vreme kada su sklonjeni po kućama, ispunjavajući ga video pozivima jednim za drugim, kuvanjem, vežbanjem i drugim aktivnostima. Važno je iskoristiti deo ovog vremena da obradimo sopstvene emocije i osvrnemo se na nelagodnost usled sve ove propagande produktivnosti. Ako radite kao i obično, to ne samo što će negativno uticati na vaš posao, već bi moglo ugroziti i vaše zdravlje.

Kako da izbegnemo da radimo kao i obično? I kako šefovi da prihvate ovu ideju?

Kako izbeći premor? Postoje koraci koje svako od nas može preduzeti. Na primer, odvojite 30 minuta da ručate bez stimulacija: nema mejlova, poruka, nema distrakcija. Možete čak početi od 15 minuta! Na nama je da pronađemo intervale vremena u kojima ćemo dati našim kognitivnim sposobnostima šansu da se oporave. Zatim razmislite o tome da se obratite nadređenima: Radnici mogu biti nedvosmisleni kada pitaju svoje menadžere kakva su im očekivanja. Pređite sa neizrečenih pravila na pisane smernice tako da svi razumeju kako da se ponašaju prilikom rada od kuće.

Menjanje radne kulture se neće desiti preko noći. Šta preporučujete za one koji sada osećaju premor?

Počnite da obraćate pažnju na nelagodnost. Ako se osećate anksiozno, nervozni ste ili vas muči osećaj krivice, udubite se kako biste razumeli šta stoji iza toga. Moramo sebi dati vremena da pređemo sa pristupa “više je bolje” na usvajanje ideje da je oporavak jednako vredan kao i rad. Niko to ne može uraditi umesto nas. Stavite vreme za odmor u svoj kalendar i držite se toga. Ako to ne uradite, naterajte se da zapišete zašto niste. Prava veština prevazilaženja posvećenosti poslu i premora leži u razumevanju razloga zašto sebi ne dozvoljavamo to vreme. To svakako nije usled nedostatka znanja.

Takođe bih predložila da merite vreme obavljanja zadataka kako biste razumeli koliko vremena vam je zaista potrebno. Ovo će vam omogućiti da pravite realistične liste zadataka koje treba da obavite i izbegnete da se osećate preopterećeno. Zapamtite: Mi smo ograničeni vremenom, pa ipak konstantno precenjujemo očekivanja koja imamo od sebe. To je nešto što se može ispraviti.

Koju neprijatnu istinu radnici treba da upamte?

Ako puno radite, a odmaranje nije namerni i strateški deo vaše radne rutine, samo nanosite štetu svojim rezultatima i učinku na duže staze.

Izađite iz začaranog kruga stresa i distrakcija