Uz rad na daljinu i automatizaciju u najavi, društvene veštine, poput efektivne komunikacije, fleksibilnosti, prilagodljivosti i rešavanju konflikata, sve više dobijaju na važnosti. Da li je moguće naučiti društvene veštine?

Ljudi danas komuniciraju putem emotikona, tekstualnih poruka, mejlova i drugih medijuma, što znači da smo usvojili nove navike komunikacije, pa čak i naučili novi (premda simbolički) jezik.

Jasno je da ljudi mogu naučiti društvene veštine, ali postavlja se pitanje zašto to ne rade? Zašto su standardi liderstva, na globalnom nivou, tako niski? Ljudi mogu sve naučiti ukoliko su dovoljno motivisani – pa zašto onda ljudi nisu motivisani da unapređuju liderstvo, komunikaciju, koučing, mentorstvo i druge društvene veštine? Možda zato što ih često nazivamo “mekim” veštinama? Ko bi jedva dočekao da nauči nešto “meko”?

Dublji razlog bi mogao biti što smo već razvili uverenja i identitet vezano za liderstvo tokom naših ranih uloga.

Prva liderska pozicija je tim lider. Zaposleni bivaju promovisani u ovu ulogu jer su bili najbolji radnici, a ove pozicije postoje kako bi naučile sve ostale radnike da budu podjednako dobri. Oni daju instrukcije (pre nego molbe), proveravaju kvalitet, rešavaju probleme i postaju tehnički stručnjaci. U ovoj ulozi, nauče da izjednačavaju liderstvo sa komandama i kontrolom, nalozima, mikroupravljanjem i sa izuzetnim izvršavanjem zadataka i tehnika. Uverenja i identitet koji oni razvijaju oko liderstva vremenom postaju veoma teška za menjanje u njihovim kasnijim ulogama, gde isti takav stil može biti katastrofalan.

Liderima je potrebna podrška kako bi razumeli da kako prolaze kroz svoje liderske uloge, uverenja o liderstvu i njihovom identitetu kao lidera, treba da se promene – to je jedini način na koji možemo dobiti kontinuiranu bihevioralnu promenu, unaprediti standarde liderstva i naučiti društvene veštine.

Verovatno je da postavljamo pogrešna pitanja. Možete naučiti društvene veštine, a ljudi najbolje uče kada su motivisani, imaju obimnu praksu i dobijaju fidbek. Analiza iz 2018-te, objavljena u Emotion Review journal, otkrila je da su interaktivne radionice fokusirane na određene emocionalne sposobnosti najbolje funkcionisale.

Dva još važnija pitanja glase: Zašto organizacije ne investiraju u razvoj društvenih veština i zašto ih ne nagrađuju?

Rast, inovacije i promena se sve više pojavljuju kao faktor u budućnosti rada. Mekinzi istraživanje pokazuje da bi gotovo 50% posla moglo biti automatizovano do 2055-te. Društvene veštine su te koje neće biti automatizovane i biće nam sve potrebnije. Veštine poput ljubaznosti, velikodušnosti i poverenja pokreću angažovanost i produktivnost. Što znači da je od suštinske važnosti fokusirati se na njih. One podupiru uspeh u budućnosti.

Problem je kako odrediti prioritete. Društvene veštine su izuzetno kompleksne, potrebne su godine da se nauče i konstantno se menjaju. Nemoguće ih je jednom naučiti i ne ostvrtati se više na to, što je upravo način na koji im mnoge organizacije pristupaju. Nije reč o tome da li ih je moguće razviti, već da li ćemo investirati u njihov neprekidni razvoj.

Kako je COVID-19 primorao mnogo ljudi da radi na daljinu, društvene veštine će biti stavljene na test; one bi mogle dati jedan od najvećih doprinosa u kadrosti organizacija da prežive.

Organizacije dobro plaćaju za stručne pre nego za društvene veštine – duplo više (i razlika raste), prema nedavnoj Mekinzi studiji o veštinama i platama na osnovu 10.2 miliona oglasa za posao.

Previše organizacija ne odvaja vremena da se pobrine da njihovi zaposleni razvijaju društvene veštine, a premalo organizacija ih nagrađuje.

One se mogu razviti, ali na organizacijama je da im daju prioritet koji zavređuju.

Ukoliko ljudi ne mogu da vladaju svojim emocijama, skloniji su da posegnu za manje prihvatljivim ponašanjima. Ovome smo nedavno bili svedoci – neizvesnost usled COVID-19 je stvorila osećaj anksioznosti i straha kod mnogih ljudi, što je dovelo do panične kupovine i gomilanja zaliha.

Društvene, odnosno esencijalne veštine se mogu naučiti. Prvo, potrebno je da percipirate svoje emocije i razumete kako utiču na vaše ponašanje. Emocije su temelj svega što radimo. One rukovode našim odlukama, ponašanjem i učinkom. Prilikom izučavanja ovih veština, saznajemo o nauci koja stoji iza emocija. Važno je razumeti da se emocije ne javljau nasumično.

Emocije se mogu sagledavati kao podaci – što su tačniji vaši podaci, više ćete biti u mogućnosti da pravite bolje izbore. Ako analizirate podatke, to će vam reći nešto o vama i vašem ponašanju.

Kada osetite žmarce kako vam prolaze niz kičmu ili srce počne da kuca brže, zaustavite se na momenat, obratite pažnju na te podatke i šta pokušavaju da vam kažu. Što bolji postanete u prepoznavanju svojih emocija, donosićete bolje odluke.

Vladanje sopstvenim emocijama i razumevanje njihovog uticaja su ključ za razvoj društvenih veština. Da li vas vaše emocije čine više kritičnim, direktnijim, impuslivnijim? Da li pokazujete bes kada zapravo osećate strah?

Emocije su u osnovi svega i iza toga stoji nauka. Ako možete da razumete svoje emocije i na koji način su vezane za vaše ponašanje, sigurno je da možete naučiti društvene veštine.

5 testova samoprocene emocionalne inteligencije za Lidere