Loša vest: Svi se mi suočavamo sa 3 mentalne blokade koje nas zaustavljaju kada pokušavamo da postignemo svoje ciljeve.

Dobra vest: Možemo da ih nadmudrimo. Evo kako, zahvaljujući kognitivnom psihologu Amandi Krauel.

Setite se kada ste prošli put rekli da želite nešto da uradite. Možda ste želeli da jedete zdravije, vodite dnevnik svakoga dana ili sredite svoj dom. Ali uprkos vašoj iskrenoj želji da ostvarite taj cilj, niste odmakli dalje od nekoliko koraka na tom putu. Zašto niste?

Premda biste mogli biti pred iskušenjem da kažete da je to zbog lenjosti ili nedostatka snage volje, kognitivni psiholog i kouč iz Nju Jorka, Amanda Krauel ima drugi naziv za ovaj fenomen koji nastaje usled 3 mentalne blokade: defanzivni promašaj.

Krauel daje primer iz sopstvenog života kako bi nam ovo dočarala. Dok je odrastala, prezirala je vežbanje; imala je običaj da kaže “Potrčaću kada me bude jurio medved i nikada pre toga.” Ova odbojnost “se nastavila naredne 34 godine”, kaže u svom TED govoru, “sve dok se nisam probudila jednog dana sa malim detetom… i leđima koja su me bolela sve vreme”. Ako je mislila da bude onakva mama kakva je želela da bude – “majka koja može naokolo da trči za svojom decom po parku ili podigne svoju decu uvis i nosa ih”, kako je to formulisala, – trebalo je da se vrati u formu.

Jedno nedeljno jutro, rekla je svom suprugu da će, počev od te sedmice, redovno ići u teretanu. Došao je i prošao ponedeljak a da ona tamo nije dospela. Zatim su proleteli dani, nedelje i meseci, a Krauel nije nogom kročila u tu zgradu. Ona kaže “Mislila sam da odem do teretane, nameravala sam da odem do teretane, pa zašto ne idem u teretanu!?”

Da bi odgovorila na ovo pitanje, Krauel je tri godine radila na istraživanjima. “Defanzivni promašaj” je termin koji je osmislila kako bi dočarala šta se događa kada želimo da postignemo nešto i o tome stalno razmišljamo, ali to nikada ne uradimo. Ona kaže, “Otkrila sam da postoje snažne 3 mentalne blokade koje vas drže zaključane u ciklusu defanzivnog promašaja”. U nastavku, ona pojašnjava šta je to i kako pobediti sebe.

Blokada #1: “Prosto mislim da ja ovo ne mogu da izvedem”

Nakon svog prosvetljenja sa “treba da vežbam”, Krauel je odlučila da počne s trčanjem. Jednoga dana, obula je svoje patike za trčanje i otišla na džoging. Ali, to je uradila obučena u vrećasti donji deo trenerke koji nije imao džepove u koje bi mogla staviti svoj telefon – a on joj je bio potreban zbog aplikacije koju je koristila da prati trčanje. “Bila sam u haosu”, priseća se. “Trčim pridržavajući trenerku jednom rukom, a telefon drugom”.

Za mnoge od nas, prolazak kroz tako trapav početak bio bi dovoljan da nas odvrati od nastavka. “Negde duboko u sebi mislite da to jednostavno ne možete da izvedete”, kaže ona. “Mislite da neki ljudi imaju talenta ili genetiku da ovo urade, a vi nemate”. Kako ona kaže, “Ako verujete da u srži uspeha leži talenat i genetika, onda ova početnička greška ima veliki značaj; ona je dokaz koji vam je potreban da ne posedujete ono što je potrebno”. (Krauel nije dozvolila da je njen nespretni početak sputava – u nekom trenutku je završila triatlon i polumaraton).

Kako je nadmudriti:

Pokušajte da gledate na svaki promašaj kao na samo još jedan korak na putu ka napredovanju  – razvijanjem onoga što Karol Duek sa Stenford univerziteta i drugi psiholozi istraživači nazivaju “majndset rasta“. Kada kultivišete ovu vrstu majndseta, kaže Krauel, “ove početničke greške gube na važnosti. One više nisu dokaz da nikada nije ni trebalo da pokušavate. One su prilike da naučite, jer znate da u osnovi uspeha ne leži talenat; trud uložen tokom vremena je taj koji pravi rezultate”. Sledeći put kada osetite da ste posrnuli, recite sebi: “Ovo je jedan mali korak koji me približava mom cilju”.

Blokada #2: “Ljudi kao ja nisu dobri u ovome”

Tokom godina aktivnosti, eksperimentisanja i intenzivnog razmišljanja o tome ko smo mi, odakle potičemo i ko želimo da budemo, mi isklešemo sopstvene identitete. Za mnoge od nas, to je mukotrpno obavljen proces. I premda nam naši identiteti mogu dati osećaj smisla i mesta u svetu, nekada se mogu isprečiti na našem putu kada pokušavamo nove stvari.

Kada je Krauel po prvi put sertifikovana kao kouč, imala je poteškoća da sebe proda i pronađe klijente. Kovala je planove da pohađa različite događaje upoznavanja, ali kada bi se datum približio, ona bi svaki put odlučila da je previše zauzeta. Nakon istraživanja “defanzivnog promašaja“, shvatila je da se opirala hvaljenju same sebe jer to nije bilo u skladu sa njenim identitetom. Ovo je čest osećaj; mnogi od nas će izbegavati da rade bilo šta što preti našem poimanju samog sebe, kaže Krauel. U njenom slučaju, mislila je o sebi kao “tip pomagač od srca” i, kako kaže, “promovisanje sebe i prodaju svojih usluga sam doživljavala krajnje neautentično – imala sam osećaj da je to jako napadno.”

Kako je nadmudriti:

Odgovor je jednostavan. “Pronađite ljude kao što ste vi koji rade takve stvari i podelite sa njima svoje brige”, kaže Krauel. “Ja sam morala da pronađem tip osobe pomagač od srca koja je bila sjajna u promovisanju svog biznisa, i da naučim od nje.” Ova osoba joj je pokazala načine na koje može prodavati svoje usluge a da se pritom ne oseća kao prodana duša. Što bliže možete da dovedete svoj cilj ili aktivnost svom identitetu, lakše će vam biti da nastavite napred.

Blokada #3: “Imam osećaj kao da moram, ali zapravo ne želim ovo da radim”

Ili, kako to Krauel formuliše, “Potajno, vi ne želite to da uradite, samo mislite da biste trebali da želite da to uradite. U suštini, vrednujete to iz pogrešnih razoga”. Ona kaže da u opštem slučaju postoje dva razloga zašto nešto želimo. “S jedne strane, možete vrednovati nešto usled onoga što nazivamo unutrašnjim razlozima – razlozima koji potiču od vas iznutra, vaših interesovanja, vaše radoznalosti, ili…vaših dugoročnih nada i snova”. S druge strane, dodaje ona, postoje “spoljašnji razlozi poput ‘Svi cool ljudi to rade’ ili ‘Moja mama bi bila ponosna’ ili ‘O, koliko bih volela da mi se svi dive”.

Recimo da pokušavate da se pridržavate budžeta, kaže Krauel. Uvideli ste da je ručak vaš najveći trošak, pa se zaklinjete da ćete ga nositi sa sobom. Jednoga dana, zaboravite svoj ručak i saradnik vas pozove da izađete na ručak zajedno. Suočeni ste sa izborom: Da li izlazite na ručak i trošite veliku količinu novca na taj obrok ili kupujete pristupačnu proteinsku štanglicu iz automata? Pa, ako štedite iz unutrašnjih razloga – upravo ste se verili i čuvate novac za kuću i decu – skloniji ste da se pridržavate svojih odluka, kaže Krauel. Ali ako to radite iz spoljašnjih razloga – želite da prestignete sestru sa visinom ušteđevine – verovatnije je da ćete ipak izaći na ručak, kaže ona. “Nije dovoljno da imate protivtežu momentalnoj želji da da odete u restoran. A ovo važi za sve sa čime imate poteškoća”.

Kako je nadmudriti:

Gledajte na svoj unutrašnji razlog – motivaciju koja stoji iza toga zašto radite to što kažete da želite da radite – kao na svoj lični izvor energije. On je tu za vas da biste posegnuli za njim kada god vam je potreban. A trebaće vam. Krauel kaže “Ako je posao koji želite da radite težak, javljaće se na momente potreba da odustanete, a unutrašnji razlog je taj koji vas drži fokusiranim na korake koje treba da preduzmete”.

Ako imate samo spoljašnje razloge za svoju aktivnost ili cilj, moguće je da ćete odlučiti kako to ne vredi truda. Ali ako osećate svim svojim bićem da vredi, ona kaže da “morate povući jasnu vezu između onoga što želite da uradite i vaših dugoročnih nada i snova”. Nakon što razlučite tu inspiraciju u pozadini, zapišite je na parčetu papira i ušuškajte je u svoj novčanik. Krauel preporučuje: “Kada naiđe momenat da poželite da izađete ili odustanete, morate se uhvatiti za taj komad papira”. Pročitajte ga, i on će vam napuniti baterije i prevazići vaše 3 mentalne blokade.

Rad na sebi – prvi preduslov za uspeh | Lidija M Rosati