Pre svega 5 hiljada godina ljudski mozak je dostigao neverovatnu tačku razvoja: Nadovezujući se na neuronska kola koja su već mogla da interpretiraju izgrebotine na glinenim tablicama i simbole na pećinskim crtežima, razvio je kapacitet da povezuje zvukove govornog jezika sa apstraktnim vizuelnim oznakama koje zovemo reči. Drugim rečima, ljudi su naučili da čitaju. 5 hiljada godina kasnije, naučite kako da zapamtite više dok čitate!

Čin čitanja aktivira simfoniju moždane aktivnosti, uključujući ne samo vizuelne i auditorne sisteme već i neuronska kola koja daju značenje, prizivaju emocije i formiraju memoriju. Kada čitate, vaš mozak radi mnogo više od prostog spajanja reči koje su pred vama: Omogućava vam da osetite empatiju prema ljudima koje niste nikada upoznali, da se udubite u ideje koje vas mogu inspirisati i zamišljate drugačije svetove.

To jest, ako možete da se setite onoga što čitate.

Dok ovo čitate, upravo sada, možete primetiti da iako vaše oči prelaze s leva nadesno, jedva da upijate značenje reči. Možete doći do kraja ovog pasusa i shvatiti da zapravo ne možete da se prisetite niti jedne prethodne reči. U tom slučaju, barem ste u dobrom društvu. Tokom 2012 istraživački rad Ziming Liu, profesora informacione nauke na Državnom univerzitetu San Hoze koji proučava čitalačko ponašanje, otkrio je da dok čitamo digitalni tekst, nasuprot rečima na papiru, skloni smo da pređemo na letimično pregledanje umesto pažljivijeg čitanja. A kako ekrani zauzimaju sve izraženije prisustvo u našim životima, ova vrsta rasejanog pregledanja je postala nova norma čitanja, prema kognitivnoj neuronaučnici Merijen Uolf, autorki knjiga Proust and the Squid: The Story and Science of the Reading Brain, i Reader, Come Home: The Reading Brain in a Digital World.

Na osnovu njenih istraživanja o neuronauci čitanja, ona smatra da ovaj užurbani oblik čitanja poništava većinu pogodnosti (i zadovoljstva) jednog od najvećih evolucionih napredaka čovečanstva. Takođe objašnjava zašto tako mnogo ljudi ima poteškoća da se priseti šta su pročitali, čak i nakon samo nekoliko trenutaka, kaže ona.

Kako bismo razumeli zašto tako često zaboravljamo šta smo pročitali, treba da razumemo šta se događa u mozgovima pažljivih i letimičnih čitalaca, pojašnjava Uolf. Angažovani čitaoci konstantno prave asocijacije između onoga što čitaju i što već znaju, procenjujući kako se materijal uklapa sa njihovim prethodnim iskustvima, pokušavajući da odluče da li veruju ili se slažu sa onim što su pročitali, ili preuzimaju perspektivu druge osobe. “Događa se stvaranje mnoštva hipoteza u vašem frontalnom režnju: ‘O, ovo je tačno. Znam šta ovo znači. O, čekaj malo, da li je to zaista tačno?’” kaže ona.

Ali kada ljudi pokušaju da prelete preko teksta ili se polovično usredsrede na reči pred sobom, oni tekst ne obrađuju na nivou koji im omogućava ovu kritičku analizu. Ako nam je pažnja rasuta ili žurimo, to takođe umanjuje našu sposobnost da formiramo asocijacije koje moramo napraviti da bi se informacije zadržale, kaže Uolf. “Imaćete nekakvo sećanje. Ali na dubljem nivou, niste imali vremena za konsolidaciju” — neurološki proces graviranja iskustva u memoriju.

To nije nužno loša stvar. Zaboravljanje dela onoga što upijemo je suštinsko za funkcionisanje u kompleksnom svetu. “Ima toliko informacija u svetu, ne postoji mogućnost da ih sve obradimo”, tvrdi Monika Rozenberg, kognitivna neuronaučnica sa Univerziteta u Čikagu. Pažnja je važan alat za filtriranje tih informacija, odvajanjem stvari koje će dospeti u našu memoriju od onih koje to ne uspevaju. Trik je navesti pažnju i memoriju da funkcionišu kao jedno dok čitamo, omogućavajući nam da pažljivo odabremo stvari kojih želimo da se sećamo i ignorišemo (ili zaboravimo) sve ostalo. Zapamtite više dok čitate – promišljajući štivo, prirodno ćete razdvojiti bitne od nebitnih informacija.

Rozenberg je u svojoj laboratoriji posmatrala značaj pažnje za pamćenje onoga što čitamo. U studiji iz 2018, na primer, pronašla je da su prilikom čitanja pasusa grčke istorije, oni ljudi čiji su obrasci moždane aktivnosti odražavali fokusiraniju pažnju bili bolji u kasnijem prisećanju onoga što su pročitali.

Praktičan zaključak je veoma jednostavan: Ukoliko želite da zapamtite više dok čitate, dajte sve od sebe da eliminišete distrakcije pre nego što se udubite u svoj materijal za čitanje. “Često uhvatim sebe kako pokušavam da pročitam naučni rad”, kaže Rozenberg, “ali onda se dohvatim telefona ili možda student uđe i ćaskamo o istraživačkim projektima, a ja ću zapamtiti manje onoga što sam pročitala.”

Za Uolf, eliminisanje distrakcija znači da budete oflajn, daleko od mejlova i svih drugih iskušenja interneta. “Ako bi trebalo čitaocima da dam jedan savet, to bi bilo da započnu svoj dan štampanim materijalom, nečim što zahteva sporije, dublje čitanje, i to svega 20 minuta” kaže ona. Pogotovo uz stalno prisutne zahteve modernog života, pokušati da izdvojite sat ili dva da se izolujete i čitate nije realistično za većinu nas. Pronalaženje kraćeg vremenskog intervala, kao što to radi Uolf, može biti lakše uklopiti u prenatrpani raspored, a usto i manje mentalno isrpljujuće.

Aktivno čitanje – pisanje beležaka, skiciranje i razgovor sa prijateljima o tekstu – sve vam to može pomoći da podstaknete mentalne veze između informacija koje usvajate i onih koje već znate, povećavajući njihovo zadržavanje. To ne znači pasivno podvlačenje, ponovno čitanje ili prekucavanje onoga što čitate, već ulaganje truda da se udubite u tekst: beležeći sopstvene misli, pitanja i veze koje vam padnu na pamet, bilo da to radite na marginama ili beležite negde drugde. Sve će vam ovo pomoći da zapamtite više dok čitate.

Ne postoje, na žalost, trikovi ni prečice za čitanje na ovako dubokom nivou. Ali nagrade su itekako vredne truda, kaže Uolf. Putem sopstvene prakse čitanja tokom samo 20 minuta dnevno, ona kaže da je uspela da ponovo oseti zadovoljstvo čitanja koje vas obuzima – onaj osećaj kada se izgubite u knjizi.

Uolf zaključuje: “Pravi čitalac prevazilazi znanje, emocije i zauzimanje perspektive i stupa u svet gde mogu biti ostvareni najveći dometi naših misli”. Krajnji cilj čitanja ne bi trebalo da bude samo memorisanje, već promišljanje i sticanje uvida.

Pročitajte 100 knjiga godišnje