Ako postoji jedna stvar koja spaja filozofe, pisce, političare i naučnike, uprkos udaljenosti u vremenu i prostoru, to je uverenje da čitanje može proširiti naš pogled na svet i ojačati naš intelekt bolje nego bilo koja druga aktivnost. Ipak, kada je reč o izboru šta čitati i kako tome pristupiti, mišljenja se razlikuju. Od afiniteta Virdžinije Vulf za lutanjem knjižarama sa starim knjigama do odbijanja konačne liste “najboljih knjiga” Teodora Ruzvelta, u nastavku je sedam saveta za čitaoce koji će vam pomoći da napravite impresivan spisak svega što želite da pročitate.

1. Čitajte knjige iz prošlosti – Albert Ajnštajn

Biti u toku sa aktuelnim događajima i poslednjom listom najprodavanijih knjiga o kojima se priča nije mala stvar, ali Albert Ajnštajn je smatrao da je od suštinske važnosti ostaviti nešto mesta i za starija dela. U suprotnom, bili biste “potpuno u zavisnosti od predrasuda i mode (svog) doba”, napisao je 1952. u novinskom članku.

“Onaj ko čita samo novine, i u najboljem slučaju savremene autore, meni deluje kao ekstremno kratkovida osoba koja prezire naočare”, napisao je.

2. Ne prelazite previše brzo sa jedne knjige na drugu – Seneka

Seneka Mlađi, rimski filozof stoik iz 1 veka n.e., savetnik od poverenja Imperatora Nerona, verovao je da bi čitanje previše raznovrsnih knjiga u previše kratkom vremenskom intervalu sprečilo da pouke ostave dugotrajan utisak na vas. “Morate se kretati u okviru ograničenog broja vrhunskih mislilaca i svariti njihova dela, ako biste hteli da izvedete ideje koje će se čvrsto usaditi u vaš um”, napisao je u pismu rimskom piscu Luciliju.

Ako želite dobru metaforu koja ilustruje ovaj koncept, odaberite neku među ovim draguljima koje je pisao sam Seneka:

“Hrana nema nikakve koristi i nije usvojena u telu ukoliko napušta stomak čim je pojedemo; ništa ne podriva izlečenje više od česte promene medikamenata; niti jedna rana neće zaceliti ako se isprobava jedan lek za drugim; biljka koja se često pomera nikada neće moći da izraste u snažnu. Ništa nije toliko efikasno da bi moglo biti od pomoći dok se menja. A u čitanju mnoštva knjiga leži rasutost pažnje.”

3. Kupujte u knjižarama korišćenih knjiga – Virdžinija Vulf

U svom eseju “Ulična lutanja”, Virdžinija Vulf opisuje zadovoljstvo kupovanja u knjižarama sa korišćenim knjigama, gde su se dela “okupila u širokim jatima šarolikog perja i poseduju šarm koji nedostaje domaćim bibliotekama”.

Prema Vulf, pregledanje korišćenih knjiga vam daje šansu da naiđete na nešto što ne bi zapalo za oko bibliotekara i prodavaca knjiga, koji su obično mnogo izbirljiviji u sastavljanju svojih kolekcija nego vlasnici knjižara “iz druge ruke”. Kako bi nam dala primer, zamislila je kako nailazi na neugledno, samostalno objavljeno izdanje “čoveka koji se pre više od stotinu godina na sedlu otisnuo u istraživanje tržišta vune u Srednoj Zemlji i Velsu; nepoznati putnik, koji je odsedao u krčmama, pio svoje pivo, primećivao lepe devojke i ozbiljne običaje, sve to zapisivao odlučno i vredno iz čiste ljubavi prema pisanju.”

“U ovom nasumičnom raznolikom društvu”, pisala je, “mogli bismo se dotaći nekog potpunog stranca koji će se, uz malo sreće, pretvoriti u najboljeg prijatelja koga imamo na celom svetu”.

4. Možete preskočiti zastarele naučne radove, ali ne i staru literaturu – Edvard Balver Liton

Premda su njegovi romani bili neverovatno popularni za njegovog života, britanski romanopisac i parlamentarac iz 19. veka, Edvard Balver Liton je sada mahom poznat po tome što je skovao frazu Bila je tamna i olujna noć, rečenicu kojom počinje njegov roman Pol Kliford iz 1830. Malo je ironično što njegove knjige danas nisu tako naširoko čitane, jer je on sam bio čvrsto uveren u vrednost čitanja stare literature.

“U nauci čitajte, po izboru, najnovije radove; u literaturi, najstarije”, napisao je u svojoj kolekciji eseja iz 1863. “Klasična literatura je uvek moderna. Nove knjige oživljavaju i iznova ukrašavaju stare ideje; stare knjige sugerišu i podstiču nove ideje”.

Za Balver Litona, beletristika nikada ne zastareva jer obuhvata večne teme o ljudskoj prirodi i društvu koje se ponovo pojavljuju u savremenim delima; drugim rečima, ne možete protivrečiti beletristici. Za razliku od toga, možete dokazati da ne važe naučne teorije, pa je Balver Liton mislio da je najbolje držati se poslednjih radova na tom polju. Imajući to u vidu, budući da naučnici koriste ranije studije da potkrepe svoj rad, ipak možete mnogo naučiti o određenim školama mišljena udubljujući se u osporene ideje – osim toga, često je jako zabavno videti u šta su ljudi nekada verovali.

5. Pogledajte šta je pisac čitao ako tražite knjige za svoju listu – Mortimer Džej Adler

U svom vodiču iz 1940. Kako čitati knjigu, američki filozof Mortimer Džej Adler je govorio o značaju biranja knjiga koje drugi pisci smatraju vrednim čitanja. “Veliki pisci su bili veliki čitaoci”, objašnjava, “a jedan od načina da ih razumete je da čitate knjge koje su oni čitali”.

Adler je dalje pojasnio da bi ovo verovatno bilo najvažnije u oblasti filozofije “jer filozofi izuzetno čitaju jedni druge”, a lakše je steći sliku o konceptu ukoliko znate i šta ga je tačno inspirisalo. Premda ne morate nužno da pročitate sve što i romanopisac da biste u potpunosti  razumeli njegova dela, ipak je to dobar način da dobijete kvalitetne preporuke knjiga iz pouzdanog izvora. Ako vaš omiljeni pisac pomene određeni roman koji je zaista ostavio utisak na njega, sva je prilika da ćete i vi uživati u njemu.

6. Čitati takozvanu “slatki greh” literaturu je bolje nego ne čitati ništa – Meri Volstonkraft

Za pisca, filozofa i ranu feministkinju 18. veka, Meri Volstonkraft, gotovo svi romani su ulazili u kategoriju “slatkog greha” (iako ih nije tako nazivala). U svom delu Odbrana ženskih prava omalovažila je “glupe romanopisce koji, znajući premalo o ljudskoj prirodi, prave ustajale priče i opisuju isprazne scene, sve upakovano u sentimentalni žargon, koji podjednako teži da iskvari ukus i odvuče srce od njegovih svakodnevnih dužnosti”.

Ukoliko njen sud zvuči previše grubo, to je verovatno jer je istrgnut iz svog istorijskog konteksta. Volstonkraft definitivno nije bila jedina koja je smartala da su romani materijal za čitanje niskog kvaliteta u poređenju sa delima iz istorije i filozofije, a takođe je indirektno kritikovala društvo koje sprečava žene da traže intelektualnije poduhvate. Da su žene 21-og veka osuđene da gledaju nerealistične, izuzetno režirane ljubavne emisije i osuđivane ako pokušavaju da gledaju film Parazit iz 2019. ili najnovije dokumentarce, i mi bismo zvučali ogorčeno kao i ona.

U svakom slučaju, Volstonkraft je ipak priznala da čak i slatki greh može pomoći da proširite svoj pogled na svet. “Ikakvo čitanje je, mislim, bolje nego ostaviti prazninu prazninom, jer um mora dobiti izvesni stepen proširenja i steći nešto snage uz malo upotrebe svojih moći razmišljanja”, pisala je. Drugim rečima, samo nastavite i uživajte u vašoj literaturi za plažu.

7. Sami donosite konačnu odluku o tome kako, šta i kada čitate – Teodor Ruzvelt

Teodor Ruzvelt je možda proživeo svoj život na izuzetno striktno organizovan način, ali njegov pogled na čitanje je bio izuzetno slobodnog duha. Osim što je bio čvrsti zagovornik pronalaženja barem nekoliko minuta za čitanje svakoga dana – i počinjanja u mladosti – smatrao je da većinu detalja treba prepustiti pojednicu.

“Čitalac, ljubitelj knjige, mora zadovoljiti sopstvene potrebe pritom ne obraćajući previše pažnje na to šta njegovi susedi kažu da bi te potrebe trebalo da budu”, napisao je u svojoj autobiografiji. Odbacio je ideju da postoji konačni spisak “najboljih knjiga” kojeg bi svi trebalo da se pridržavaju. Umesto toga, Ruzvelt je preporučio da biramo knjige o temama koje nas zanimaju i pustimo svoje raspoloženje da nas vodi do našeg sledećeg sjajnog štiva. On usto nije bio jedan od onih koji prevrću oči na srećan kraj, objašnjavajući da “ima dovoljno užasa, zastrašivanja i nemoralnih prljavština u pravom životu sa kojima aktivno ljudsko biće mora da se rve”.

Ukratko, Ruzvelt bi vam verovatno savetovao da pogledate šta Seneka, Albert Ajnštajn, Meri Volstonkraft i drugi veliki umovi imaju da kažu o čitanju, a zatim na kraju doneste sopstvene odluke.

Pročitajte 100 knjiga godišnje