Izvitopereni impulsi

Džon Oliver je jednom prilikom opisao Internet kao “mračni karneval najnižih ljudskih impulsa”. Čin trolovanja je najbolje opisan poreklom svog naziva — vrstom pecanja prilikom kojeg se mamac zabacuje sa čamca u pokretu.

Trol zabacuje svoj mamac (uvredljivi komentar) u vode Interneta. Riba koja ništa ne sumnja (ciljani korisnik) vidi mamac i oseća potrebu da ide za njime (defanzivni komentar). Ubrzo je zakačena i uvučena bez milosti. Ali za razliku od pecanja ribe, što rezultira jasnom i jestivom nagradom, trolova nagrada  nije baš najjasnija.

Trolovanje je koncept koji je teško definisati jer postoje raznovrsne metode trolovanja i različiti stepeni zlonamernosti. Neki izazivaju gnušanje, poput “suicidnog mamljenja” gde trolovi podstiču ranjive korisnike da se ubiju, ili “RIP trolovi” koji vandalizuju memorijalne stranice nedavno preminulih. Ali drugi, poput “grifera” koji igraju onlajn igre na takav način koji namerno remeti ostale igrače, poseduju više nijansiranosti.

Ko su ovi trolovi i šta ih pokreće?

Mračna tetrada

Psiholozi su ustanovili vezu između trolovskog ponašanja i skupa odlika ličnosti koje se nazivaju “mračna tetrada.”

Mračna tetrada se sastoji iz:

  • Sadizma — uživanje u tuđoj patnji
  • Psihopatije — nesposobnost za empatiju i kajanje
  • Makijavelizma — manipulativno i emocionalno “hladno” ponašanje
  • Narcizma — samoživost i potreba za divljenjem

U nedavnoj studiji, izvedena je korelacija trolova sa tri od četiri odlike mračne tetrade, gde je narcizam neočekivano izostao. Studijom je identifikovano da su trolovi manipulativni, nedostaje im empatije i uživaju u povređivanju drugih. Muškarci su češće ispoljavali ove karakteristike nego žene i bili su skloniji trolovanju. Usamljenost je takođe bila značajan faktor u predviđanju trolovanja kada je u vezi sa Makijavelizmom ili psihopatijom.

U knjizi Troll Hunting, novinarka Džindžer Gorman provodi godine gradeći odnose sa najgorim trolovima koje je mogla da pronađe, pokušavajući da razume šta ih pokreće. Na njeno iznenađenje, trolovi nisu neobrazovane izgubljene duše kojima nedostaje društvenih veština i ne žive u maminom podrumu. Ovi trolovi su imali partnere, decu i puno zaposlenje. Pokazivali su veštine liderstva kao predvodnici velikih trolovskih udruženja. Bili su socijalno inteligentni i kadri da ukažu na slabosti korisnika sa zloslutnom preciznošću. Ali šta je to što ih pokreće?

Mnogi su doživljavali trolovanje kao hobi – nešto što ih je zabavljalo. Neki su bili ideološki motivisani, napadajući svakoga ko se suprotstavljao njihovom sistemu uverenja. Ali oba tipa trolova su se uglavnom okomljavala ne korisnike koji su ugrožavali njihova uverenja ili predstavu o sebi.

Neki trolovi su pokazivali odlike mračne tetrade. Zajednički obrazac bio je preterano korišćenje interneta sa malo ili nimalo roditeljskog nadzora među uzrastima od 11 do 16 godina. Ali neki trolovi se nisu uklapali u tip ličnosti mračne tetrade. Kako su ovi trolovi mogli da se onlajn ponašaju toliko antisocijalno, a pritom se čini da funkcionišu kao tipični članovi društva oflajn?

Deficit empatije

Ljudski mozak je pre svega prilagođen interakcijama licem u lice. Nije bilo dovoljno vremena da se adaptira na komunikaciju preko Interneta.

Neverbalna komunikacija – facijalne ekspresije, gestovi i glasovne nijanse – daju određeni društveni kontekst interakciji. Premda tvrdnja da je 93% komunikacije neverbalno nije tačna, ipak je to suštinski činilac načina na koji komuniciramo. Reči same po sebi mogu biti ograničene. Čak i ako bismo koristili svih 170,000 trenutno upotrebljavanih reči (primer engleskog jezika), ipak ne bismo mogli da dočaramo ono što bi moglo izražajno lice ili sugestivan glas.

Većina diskusija na Internetu dozvoljava samo reči. Dobro, reči i emotikone i GIFove i nalepnice i sve druge zamene kreirane da nadomeste neverbalne naznake.

Ako kažeto nešto zlobno nekome u lice i rasplačete ga, verovatno ćete početi da se osećate nelagodno. Osim ako niste naročito zli ili psihopata, tuđ nemir će pokrenuti empatijsku rekciju i dovesti vas do samilosti. Ako tvitujete nešto zlobno i nekog rasplačete, nema te količine emotikona koji mogu preneti ono što može pogled na rasplakanu odraslu osobu. Ako nema socijalne naznake da izazove empatijsku reakciju, mogli biste da nastavite svoju tiradu zlobnosti.

Odsustvo neverbalnog fidbeka vodi u “deficit empatije”, a to je odlika sociopata.

Toksična disinhibicija

Kada kombinujete deficit empatije sa anonimnošću onlajn interakcija, dobijate “toksičnu disinhibiciju,” što je više nego puki fenomen bahatosti prema osoblju u baru nakon pete čaše tekile.

Anonimnost može voditi u “deindividualizaciju” — privremeni gubitak identiteta koji vodi u ponašanje neusaglašeno sa sopstvenim karakterom. To objašnjava zašto se grupe civilizovanih ljudi mogu upustiti u nerede. Takođe objašnjava i trolovanje. Ukoliko je nedostatak neverbalnih naznaka ono što nas odvaja od patnje druge osobe, deindividualizacija je ono što nas razdvaja od svesti o našem lošem ponašanju.

Puna anonimnost nudi zaštitu od društvenih reperkusija u realnom svetu, a ovo ima temeljne efekte na ljudsko ponašanje. Platforma 4chan, gde registracija nije moguća i korisnici ostaju anonimni bila je neslavni inkubator trolova upravo iz ovog razloga. Kada ne postoje posledice u realnom svetu za vaše akcije, to vas oslobađa od života punog društveno inhibiranih ponašanja. Društvo obeshrabruje antisocijalna ponašanja i ohrabruje procosijalna ponašanja, pa je antisocijalno ponašanje to koje teži oslobađanju.

Mi smo delikatan balans između prosocijalnih ljudskih bića i antisocijalnih primata. kada društvo ne može da nametne prosocijalno ljudsko ponašanje, antisocijalni primat se može vratiti u nadmoć. I tako nastaje trol.

Trol rađa trola

Istraživači na univerzitetima Stenford i Kornel su obavili analizu na velikoj količini podataka od preko 16 miliona komentara od decembra 2012. do avgusta 2013. poreklom sa sajta CNN.com i pronašli da je 1 od svake 4 objave označena kao nasilna dolazila od korisnika bez prethodne istorije trolovskog ponašanja. Ovo sugeriše da trolovanje nije uvek zanimacija s punim radnim vremenom i da bi neko u tome mogao da uživa sporadično.

Istraživači bi mogli da predvide verovatnoću trolovanja na osnovu prirode ostalih komentara u diskusiji i korisnikovog raspoloženja. Ako su prethodni komentari bili negativni, sklonost trolovanju je bila veća. Kao i loše raspoloženje, trolovanje je zarazno. Sve što je potrebno jeste trolovski komentar drugog korisnika i loše raspoloženje pa se stvara okruženje u kome naš unutrašnji trol može da procveta.

Unutrašnji trol

Lakše je smatrati trolove za trule jabuke radije nego ih sagledavati kao nešto što čuči u svakom od nas i čeka odgovarajuće okruženje da se otme kontroli. Ali kada osuđujemo trolove kao inherentno zlonamerne pojedince, ograničavamo svoje razumevanje šta bi to moglo da pokreće ova ponašanja.

Iako su RIP trolovi ili izmamljivači suicida najverovatnije iz redova tipa ličnosti mračne tetrade koji koriste Internet kao sredstvo da udovolje svojim najmračnijim impulsima, manji trolovi mogu biti povremeni učesnici koji će se u to upustiti uz odgovarajuću kombinaciju lošeg dana i zatrovanog okruženja. Tek smo zagrebali po površini našeg razumevanja trolova, ali dokazi kojima raspolažemo sugerišu da bismo svi mogli biti podložni.

Ima li nekog da je imun na toksičnu disinhibiciju? Malo je tih koji odgovaraju na tvit koji ih vređa sa “Oprostite, zaista ne želim da budem neučtiv, ali ako mogu, dozvolite da se s punim poštovanjem ne složim sa vašim mišljenjem iz sledećih razloga…” Premda bi nepromišljeni komentar mogao delovati bezazleno, što manje empatijske postanu naše kolektivne reakcije, veći je rizik da svi postanemo trolovi. Suptilni lančani efekti neuljudnih tvitova mogu postati pomahnitali toksični talasi disinhibirane mržnje.

Trolovanje nije crno-belo, negde je u sivoj zoni između prosocijalnog ljudskog i antisocijalnih primata. Najzad, naša sklonost ka antisocijalnom ponašanju u fizičkom svetu predviđa verovatnoću sličnog onlajn ponašanja.

Kako možemo da ukrotimo svoje unutrašnje trolove?

Što smo odgovorniji za sopstveno ponašanje, imamo manje potencijala da postanemo trolovi. Primenjivanje manje anonimnosti može biti od pomoći, ali ovo za mnoge otvara pitanja privatnosti. Anonimnost takođe može biti dobra stvar. Benigna disinhibicija – prijateljski rođak toksične disinhibicije – jeste mesto na kome korisnici slobodno diskutuju svoje najdublje nesigurnosti i brige sa ostalim korisnicima. To može biti jako terapeutski čin i ne bi ga trebalo obeshrabrivati. Ali, upotrebom anonimnosti samo tamo gde je neophodna, smanjujemo verovatnoću toksične disinhibicije.

Empatija se ne javlja sama od sebe prilikom interakcija preko Interneta, stoga je moramo svesno podsticati. Ako se setimo da su onlajn komentari primljeni bez ikakvih neverbalnih naznaka, možemo se bolje pobrinuti da naše reči ne budu pogrešno protumačene. To će voditi ka manjoj šansi podstrekivanja loše volje kod ostalih korisnika.

Umesto da lično shvatimo grub komentar drugog korisnika, mogli bismo da zastanemo na trenutak i uzmemo u obzir da ova osoba možda nije mislila da zvuči grubo. Ukoliko jeste, možda je imala loš dan i njihov stav je odraz toga, pre nego nečeg ličnog. Saosećanje može ograničiti štetu koju jedan nesnosni komentar može da nanese.

Svest o tome kako odgovaramo na neukusne komentare može napraviti prostor između nas i našeg ponašanja. U ovom prostoru, možemo svesno odlučiti da sajber svađa nije ono što želimo. Možemo takođe prepoznati trenutke u kojima smo ranjivi. Na primer, nakon lošeg dana na poslu, naši onlajn komentari mogu postati zlovoljni i manje usklađeni sa time ko mi zapravo jesmo. Razumeti šta prouzrokuje da se antisocijalni primat aktivira jeste ključ da ga ukrotimo – najveća greška koju svako od nas može da napravi jeste poricanje njegovog postojanja.

Internet nam omogućava da delimo ideje u širokom obimu. Pritom, otkriva sve elemente onoga što podrazumeva biti ljudsko biće – dobro, loše i ružni trol. Ako bismo mogli da adresiramo sopstveni potencijal za toksičnu disinhibiciju na individualnom nivou, imali bismo moć da kolektivno transformišemo “mračni karneval” antisocijalnih primata u “sjajni banket” prosocijalnih ljudskih bića.

Izrazite neslaganje: 7 najboljih i najgorih načina u raspravi