Za sve koji teže unapređivanju svojih liderskih veština postoji obilje mesta na kojima mogu pronaći savete o liderstvu ili elemente na kojima mogu da porade. Sve to može delovati preobimno, pa je praktično pogledati zaključke nakon 50 godina istraživanja kompanije Galup koja se bavi menadžment ekspertizom i istraživanjima. Nalazi su objavljeni u knjizi It’s The Manager čiji su autori Džim Klifton i Džim Harter, koja, između ostalog, uključuje i poglavlje pod naslovom “5 osobina sjajnih lidera”.

Pouke ovog poglavlja ne proizilaze iz jedne određene studije kao takve, već iz kolektivnog znanja autora i Galup kompanije. Autori pojašnjavaju da je 5 decenija istraživanja obuhvatilo raznovrsne metodologije, a sav rad koncentrisan je na dve stvari: ispitivanje karakteristika koje uglavnom prirodno krase sjajne lidere na osnovu njihovih predispozicija, što je ujedno i ono za šta se najbolji menadžeri odlučuju da unaprede tokom vremena.

1. Oni inspirišu timove da izuzetno obavljaju posao

Organizacija ima onoliko inspiracije koliko njen lider. Postoji mnogo načina na koje možete inspirisati zaposlene. Primarni je putem vaših komunikacija, gde obraćate pažnju na 3P: zračenje samopouzdanjem (projecting confidence), pružanje suštinskih informacija s nadom i realno (providing information) i promovisanje timskog duha i osećanja pripadnosti (promoting).

Takođe inspirišete i postavljanjem snažne vizije, intencionalnom izgradnjom pouzdanosti organizacije, svesnom brigom o svakom zaposlenom, dozvoljavanjem autonomije i kreiranjem osećaja svrhe i značenja za zaposlene.

2. Oni postavljaju ciljeve i pružaju resurse kako bi se timovi unapređivali

Moćni ciljevi okupljaju sve oko iste misije kako bi sarađivali u istom pravcu; oni stvaraju osećaj međusobne zavisnosti. Da biste ovo postigli, postavite ono što nazivamo 3C ciljevima: ciljevi bi trebalo da budu zajednički (common), upečatljivi (compelling) i da podrazumevaju saradnju (cooperatove).

Zajednički ciljevi osiguravaju da svi rade u pravcu istog ishoda. Cilj mora biti dovoljno upečatljiv da kod ljudi izazove energiju i duboko ukorenjenu motivaciju da ga postignu. I trebalo bi da po svojoj prirodi podrazumeva saradnju i dovoljno je širok tako da jedini način na koji je cilj moguće ostvariti jeste ukoliko tim radi zajedno (nasuprot pojedinaca koji rade da postignu ciljeve izolovano svak za sebe).

3. Oni utiču na ostale da se pokrenu, prevazilazeći nesuglasice i otpor

I shvataju da se uticaj bazira na ličnoj moći a ne moći koju daje položaj. Oni slušaju s namerom da preduzmu nešto po pitanju onoga što čuju. Oni su navijači i kapiteni organizacije, ličnim primerom oblikuju istrajnost i suočavaju se direktno sa izazovima.

U momentima nesuglasica, njihov pravi karakter dolazi do izražaja (na dobar način). Oni razumeju da je potrebno izdržati oluju, te da pribranost i smirenost služi kao svetionik, nikada ne zaboravljajući koliko ljudi se ugleda na njih. Oni iskorenjuju strah i odbijaju da uperavaju prstom znajući da je zakleti neprijatelj ignorisanje činjenice da je neprijatelj spolja. Oni pokreću lanac upravljanja kada je to potrebno zbog snage.

Naučite da slušate

4. Oni grade posvećene, duboko povezane timove koji sarađuju

Sjajni lideri shvataju da je značajno biti deo tima. To stvara osećaj ponosa, ekipe, prijateljstva i lojalnosti. Pomaže zaposlenima da odgovore na važno pitanje: “Gde pripadam?”

Najbolji lideri znaju da je osećaj uzajamne međuzavisnosti jedna od najjačih sila na planeti i da članstvo u međuzavisnom timu omogućava pristup laboratoriji učenja u kojoj zaposleni otvoreno razmenjuju ideje, probleme, rešenja i fidbek. I oni znaju da timovi koji sarađuju dele posao i pojačavaju efikasnost.

Kako kreirate posvećenost među svojim ljudima

5. Oni zauzimaju analitički pristup strategiji i donošenju odluka

Najbolji lideri su takođe i najbolji stratezi. Oni koriste podatke kako bi podupirali svoje strategije i donošenje odluka, ali uravnotežavaju i jedno i drugo upotrebom sopstvene intuicije. Sjajni lideri takođe znaju kako da naprave efikasne procese za donošenje odluka koji uključuju stejkholdere kada je to potrebno a da se pritom ne ponašaju previše birokratski. Oni razumeju da što više donošenja odluka mogu da prenesu na organizaciju, to bolje.

Oni dele informacije kako bi omogućili bolje odluke umesto da ih zadržavaju za sebe i tako prisvajaju moć. Oni traže preporuke i pažljivo odmeravaju prednosti i mane u odnosu na jasne kriterijume odlučivanja. Oni sprovode ispitivanja, a ne istrage, i na kraju usvajaju pristup odmeravanja, odlučivanja i posvećenosti.

5 personalnih veština neophodnih za uspeh na tržištu