Posmatrati nekoga ko je pod stresom , pogotovo saradnika ili člana porodice, može imati neposredni efekat na vaš nervni sistem. Nezavisna grupa istraživača je otkrila da 26% ljudi pokazuje povišene nivoe kortizola ukoliko samo posmatra nekoga ko je pod stresom. Sekundarni stres je mnogo zarazniji sa ličnim partnerom (40%) nego strancem, ali kada je posmatran stresni događaj sa strancima prikazan na video materijalu, 24% ispitanika je reagovalo stresno.

Svima nam je dobro poznat fenomen: emocije su zarazne. Ukoliko radite sa ljudima koji su veseli i optimistični, skloni ste da se i sami tako osećate. Obrnuto takođe važi: Ako su vaše kolege konstantno pod stresom, verovatnije je da ćete i vi patiti.

Kako da izbegnete sekundarni stres? Možete li se distancirati od emocija svojih saradnika a da ih pritom ne otuđite? I da li je potrebno da pokušate da unapredite njihovo stanje?

Šta je sekundarni stres, prema ekspertima

Prvo, loše vesti: Sekundarni stres je gotovo neizbežan. “Živimo u hiper povezanom svetu, što znači da smo pod većim rizikom od negativne društvene zaraze nego ikada u istoriji”, kaže Šon Ejkor, predavač, istraživač i autor knjige The Happiness Advantage. “Sekundarni stres potiče od verbalne, neverbalne i poslovne komunikacije, što znači da ga možemo pokupiti čak i putem mobilnog telefona.”

Ali, dobre vesti su da nismo bespomoćni, kaže Suzan Dejvid, osnivač institucije Institute of Coaching at McLean Hospital i autor knjige Emotional Agility. “Postoji mnoštvo specifičnih veština koje možete da savladate, ponašanja koja možete da praktikujete i malih korekcija koje možete da napravite u svom okruženju, što vam sve može pomoći da izađete na kraj sa sekundarnim stresom”, kaže ona.

U nastavku teksta je navedeno nekoliko strategija.

Identifikujte odakle dolazi sekundarni stres

Pre nego što se upustite u rat sa sekundarnim stresom, treba da budete svesni da određena količina stresa može biti dobra, kaže Dejvid. “Nemoguće je da ostvarite značajnu karijeru, odgajate porogicu, predvodite ili pravite promene u organizaciji bez nekog nivoa stresa”.

Ukoliko su pojedini članovi vašeg tima isrpljeni, Dejvid preporučuje da “pokušate da razumete šta se zaista događa” pre nego da “se stresirate zbog njihovog stresa”. Zatražite da vam opišu kroz šta prolaze. “Saznajte da li su anksiozni jer je njihov obim posla veći nego što mogu da postignu, ili je to pre neodređena nelagodnost”. Dejvid dodaje, “Kada ljudi precizno imenuju svoje emocije, skloniji su da identifikuju izvor svog stresa i urade nešto po tom pitanju”.

Ponudite pomoć

Razumljivo je zašto razgovor sa vašim preopterećenim, stresiranim kolegom može kod vas da izazove nervozu. Ali Ejkor kaže da možete vladati svojim emocijama tako što pokažete empatiju. “Izražavanjem saosećanja za brige te osobe i zatim uključivanje u pozitivnu konverzaciju, bilo da se nađe rešenje za njihov problem ili skrene njihov fokus, mi često možemo pozitivno uticati na njih umesto da samo dozvolimo da to negativno utiče na nas”.

Dejvid se slaže da moć uticaja ide u oba smera: “Vi i svi ostali dajete najbolje od sebe time ko ste, čime raspolažete i resursima koji su vam dati”. Stoga, budite od pomoći, savetuje ona. Postavite pitanje svom kolegi: “Da li mogu nešto da uradim što bi ti pomoglo da pokreneš napredak tog projekta? Treba li da razgovaramo o nečemu što bi moglo da vodi konstruktivnijem ishodu?”

Pauzirajte sa  određenim kolegama

Ejkor priznaje da nije uvek lako biti saosećajan prema namrgođenoj osobi iz vašeg poslovnog okruženja. Ukoliko osećate da ova osoba počinje da ostavlja trag na vas, možete “uzeti strateške pauze” i ograničiti svoj kontakt sa kolegama koji izazivaju anksioznost.

“Stavite ih u karantin” u poslovnim interakcijama što je više moguće “sve dok ne budete kadri da ojačate”, kaže Ejkor. Dejvid zaključuje: ukoliko se vaši razgovori sa određenim kolegama često “svode na stres ili negativnost o organizaciji”, možda je potrebno da se privremeno povučete. “Razlučite koje interakcije nisu konstruktivne”, kaže ona.

Kultivišite optimizam

Još jedna strategija za izlaženje na kraj sa sekundarnim stresom je da se “okružite pozitivnim ljudima”, kaže Ejkor. Pozitivne emocije mogu biti podjednako zarazne kao i negativne. Potrudite se da podstičete optimizam među kadrovima, takođe. “Većina ljudi pravi grešku da pokušava da popravi najstresiraniju negativnu osobu u organizaciji”.

Umesto toga, on preporučuje da se postavite kao uzor zračenjem pozitivnosti za “ljude u sredini koji bi mogli naginjati i pozitivnom i negativnom.” Radeći tako, “preokrećete društveni narativ” ka optimizmu i povećavate “obim pozitivnih snaga” u radnom okruženju.

Vaš cilj, kaže Dejvid, jeste da “napravite okruženje u kome se ljudi koji se nalaze na granici” osećaju sigurno povodom organizacije. Ne želite situaciju u kojoj “stres jedne osobe predstavlja jedini glas u prostoriji”.

Imajte na umu širu sliku

Čak i ako je vaš posao izvodljiv, može brzo da postane izvor anksioznosti “ako su svi oko vas pod stresom” i govore o tome, kako tvrdi Dejvid. “Ljudi često razglabaju o svojim ‘moram’ ciljevima – npr. ‘moram da odem na ovaj sastanak’ ili ‘moram da prisustvujem ovom pozivu sa klijentom’”, kaže ona.

Žalopojke o ogromnim listama zadataka bez kraja se često smatra za medalju časti, i žaljenje se tako  nastavlja. Ali, kaže ona, to je opasno. Karakterisanje vašeg rada na ovaj način “pravi zatvor oko vas”.

Ona preporučuje da preformulišete svoje “moram” ciljeve u “želim” ciljeve – na primer, “recite ‘cenim saradnju i želim da budem na ovom sastanku jer će tome doprineti’. Ili, ‘važno mi je stvaranje usluga visokog kvaliteta za mog klijenta, zato želim da prisustvujem ovom pozivu’.

To je uticajna promena stava za pojedince koji su na udaru sekundarnog stresa”, kaže ona. Razmislite o “svojim karijernim ciljevima” i “povežite svoje obaveze sa nečim pozitivnim”.

Vodite računa o sebi (i pomozite ostalima da rade isto to)

Jedan od najboljih saveta da odagnate stres, bilo da je primerni ili sekundarni, jeste da besprekorno vodite brigu o svom zdravlju. Pravilna ishrana i dovoljno vežbanja i sna su od suštinske važnosti da izbegnete stres. A takođe i praktikovanje zahvalnosti, kaže Ejkor. “Razmišljati o stvarima na kojima ste zahavalni zvuči otrcano, ali vam pruža riznicu pozitivnosti koja vam može pomoći da neutrališete i uspostavite protivtežu svim negativnostima na koje ćete neizostavno naići”, kaže Ejkor.

Značajno je, dodaje on, da morate deliti ono što ste naučili. On tvrdi da je često iznenađen koliko lidera mu govori kako “vode dnevnik pozitivnih iskustava ili se bave jogom, ili meditiraju, i pored svega to nikada ne pomenu ljudima u svojim timovima koje pokušavaju da motivišu.” Ovo je izvitopereno, kaže on. “Ako imate pozitivnu naviku i koristi vam, ispričajte svima”.

Principi kojih treba da se držite kada osetite sekundarni stres

Šta da radite:

  • Pokažite saosećanje svojim stresiranim kolegama. Umesto da se uzrujavate, pitajte kako  možete da pomognete.
  • Okružite se pozitivnim ljudima kako biste se izložili njihovom samopouzdanju, optimizmu i zadovoljstvu.
  • Uzmite strateške pauze od negativnih kolega kada je to neophodno.

Šta ne treba da radite:

  • Pokušavati da popravite osobu najizloženiju stresu u vašem timu; umesto toga, postavite se kao uzor za optimizam i pozitivnost.
  • Obeshrabriti se slušajući druge kako jadikuju o svojim stresnim “moram” listama zadataka; povežite svoj posao sa svojim vrednostima i imajte na umu širu sliku.
  • Biti tajnovit povodom svojih pozitivnih navika. Vodite brigu o sebi i delite svoje strategije.

Sopstvena lista zadataka vas izluđuje? Napravite listu “ne raditi”