Finansijska kriza tokom 2008. dovela je do toga da veliki broj ljudi izgubi veru u banke kao posrednike od poverenja. Mnogi su dovodili u pitanje to da li su banke iaista najbolji čuvari globalnog finansijskog sistema. Loše odluke o investicijama glavnih banaka su se pokazale kao katastrofalne, sa lančanim posledicama. Dakle, šta je Bitkoin?

Bitkoin, predložen takođe u 2008-oj, je predstavio alternativu.

Kako je opisano, Bitkoin je “sistem elektronske gotovine koji omogućava da onlajn plaćanja budu poslata direktno od jedne strane drugoj bez prolaska kroz finansijsku instituciju”.

Drugim rečima, Bitkoin je napravio digitalne transakcije bez “posrednika od poverenja”. Tehnologija je omogućila da se ovo dogodi u širokim razmerama, globalno, gde kriptografija obavlja ono što su inače radile institucije poput komercijalnih banaka, fanasijskih regulatora i centralnih banaka: potvrđuje legitimitet transakcija i štiti integritet vrednosti na kojoj sistem počiva.

Bitkoin je decentralizovani, javni glavni registar transakcija. Nema trećeg lica od poverenja koje kontroliše registar. Svako ko ima bitkoin može učestvovati u mreži, slati i primati bitkoine, pa čak i raspolagati kopijom ovog registra ako želi. U tom smislu, registar je “bez poverenja” i transparentan.

Bitkoin registar prati samo jednu stavku: bitkoin. (Napomena: “Bitkoin” ispisan velikim početnim slovom se odnosi na Bitkoin registar, ili protokol, dok se “bitkoin” ispisan malim početnim slovom odnosi na valutu, to jest na jedinicu na računu u okviru Bitkoin registra.)

Registar ima pravila koja su u njemu kodirana, ona koja definišu da će ukupno biti proizvedeno 21 miliona bitkoina ikada. Usled ovog maksimuma postavljenog za broj bitkoina u opticaju, koji će jednoga dana biti dostignut, bitkoin je sam po sebi otporan na inflaciju. To znači da neće biti moguće izdati više bitkoina po nečijoj volji, te opšta vrednost ove valute time ne može biti umanjena.

Svi učesnici se moraju složiti sa pravilima registra kako bi ga koristili.

Šta je Bitkoin u političkom smislu? Bitkoin je politički decentralizovan – nema jednog entiteta koji vodi bitkoin – ali je centralizovan sa tačke gledišta podataka – svi učesnici (čvorovi) se slažu o stanju registra i njegovim pravilima.

Jedan bitkoin ili transakcija se ne može promeniti, obrisati, kopirati ili lažirati – svako bi to odmah znao. Ovo ukratko objašnjava šta je Bitkoin.

Da bismo bolje razumeli šta je Bitkoin i kako ovaj sistem elektronske gotovine omogućava da onlajn plaćanja prelaze od jedne stranke do druge bez prolaska kroz finansijsku instituciju, poslužićemo se jednostavnim primerom.

Evo jednog scenarija: osoba A predaje osobi B token. Osoba B sada poseduje jedan token a osoba A ima nula. Transakcija je dovršena. Osobama A i B nije potreban posrednik da potvrde transakciju. Osoba A ne može osobi C dati token, jer više ne raspolaže tokenom koji bi mogla dati – već ga je dala osobi B.

Ali šta ako bi ista ova transakcija bila digitalna? Osoba A šalje osobi B digitalni token – putem imejla, na primer. Osoba B bi trebalo da ima digitalni token, a osoba A ga nema. Zar ne?

Ne tako brzo. Šta ako bi osoba A napravila kopije ili “falsifikate” digitalnog tokena? Šta ako osoba A postavi isti taj digitalni token onlajn gde ga svi mogu preuzeti? Ipak je digitalni token niz jedinica i nula.

Ukoliko bi osobe A i B “posedovale” isti niz jednica i nula, ko je pravi vlanik digitalnog tokena? Ako digitalna vrednost može biti reprodukovana tako lako, šta sprečava osobu A da pokuša da “potroši” istu digitalnu vrednost dva puta, tako što je pošalje i osobi C?

Odgovor na to je korišćenje baze podataka – registra. Ovaj registar će pratiti jednu jedinu vrednost: digitalne tokene. Kada osoba A preda osobi B digitalni token, registar beleži transakciju. Osoba B poseduje token, a osoba A više ne.

Sada se postavlja sledeći problem: čiji je posao da čuva registar? To ne može biti osoba A jer bi mogla da izbriše transakciju i kaže kako ona i dalje poseduje digitalni token, iako ga je već dala osobi B. To takođe ne može biti osoba B, jer bi ona mogla da promeni transakciju i slaže kako joj je osoba A dala dva tokena, udvostručujući tako svoju imovinu.

Osobe A i B mogu rešiti ovaj problem uvođenjem treće strane od poverenja, posrednika koji uopšte nije umešan u samu transakciju – označimo ga kao osobu D. Osoba D će čuvati registar i postarati se da bude ažuriran.

Ova situacija je zadovoljavajuća – sve dok se to ne preokrene.

Šta ako osoba D odluči da naplati nadoknadu koju ni osoba A ni osoba B ne žele da plate? Ili, šta ako osoba A podmiti osobu D da obriše njenu transakciju? Možda osoba D želi digitalni token za sebe i doda lažnu transakciju u registar kako bi ga proneverila, tvrdeći da joj je osoba B dala token?

Drugim rečima – šta se dešava kada osoba A i B ne mogu verovati trećem licu od poverenja?

Vratimo se na prvu fizičku transakciju između osoba A i B. Da li postoji način na koji možemo napraviti da se digitalne transakcije odvijaju više nalik tome?

Evo ideje: osobe A i B bi mogle da distribuiraju registar svim svojim prijateljima od poverenja, ne samo osobi D, te tako decentralizuju poverenje. Pošto je registar digitalan, sve kopije registra bi molge da se sinhronizuju. Ukoliko se prosta većina učesnika složi da je transakcija validna (na primer, potvrdi da osoba A zaista poseduje token koji želi da pošalje nekome), ona se dodaje u registar.

Kada veliki broj ljudi ima kopiju istog registra, postaje teže praviti prevare. Ako bi osoba A ili B htele da falsifikuju transakciju, morale bi da korumpiraju većinu učesnika, što je mnogo teže nego korumpirati jednog učesnika.

Osoba A ne može tvrditi da nikada nije poslala digitalni token osobi B – njen registar ne bi bio usaglašen sa onima koji su kod svih ostalih. Osoba B ne bi mogla da tvrdi da joj je osoba A dala dva tokena – njegov registar bi bio neusaglašen. Čak i ako bi osoba A podmitila osobu D da promeni svoju kopiju registra, osoba D raspolaže samo jednom kopijom registra; mišljenje većine bi pokazalo da je digitalni token bio poslat.

Kada se sve uzme u obzir, ovaj distribuirani registar funkcioniše jer svi raspolažu kopijom istog digitalnog registra. Što više ljudi od poverenja raspolaže registrom, on postaje jači.

Takav registar omogućava osobi A da pošalje digitalni token osobi B, a da pritom ne ide preko osobe D. Na neki način, ona transformiše svoju digitalnu transakciju u nešto što liči više na fizičku transakciju u realnom svetu, gde su vlasništvo i nedostatak vrednosti opipljivi i očigledni.

Koliko je siguran Bitkoin?

Možda ste primetili ključnu razliku između gore opisanog primera i Bitkoina. Tačnije, registar osoba A i B omogućava samo “prijateljima od poverenja” da učestvuju. Suprotno tome, Bitkoin je u potpunosti javan i svako može da učestvuje.

Hajde da razmislimo o ovome na trenutak. Javni registar bi omogućio još mnogo veći broj učesnika. Što je više učesnika, registar postaje sve snažniji, zar ne?

Kao što možete da pretpostavite, to nije tako jednostavno.

Budući da Bitkoin prevazilazi rasprostranjenost samo među učesnicima od poverenja i daje pristup svakome, dolazi pod rizik zlonamernih ponašanja i lažnih transakcija.

Naravno, nailazimo na rizik zlonamernih ponašanja i među prijateljima od poverenja osoba A i B: moglo bi se ispostaviti da se osobi D ne može verovati. Ipak, Bitkoin je u slobodnom opticaju i otvoren svima, bilo da su od poverenja ili ne, kao i Gugl dokument koji bilo ko može da pročita i piše po njemu.

Kako možemo da navedemo sve ove “čvorove” bez poverenja da se slože o stanju registra? Kako možemo da izbegnemo zlonamerna ponašanja i korupciju registra?

Bitkoin pruža rešenje: nagraditi dobra ponašanja i destimulisati loša, klasični mehanizam šargarepe i štapa.

Jednostavno rečeno, određeni učesnici u Bitkoinu se podstiču da obave obiman posao i održavaju mrežu. Ovi učesnici, pod nazivom “rudari” , grupišu transakcije u “blok”,  dodaju ovaj najnoviji blok u “lanac” (chain) prethodnih blokova (otud se termin blokčejn koristi da bi se opisala unikatna struktura baze podataka Bitkoin registra), i ulažu neverovatnu računarsku snagu u mrežu tokom ovakvog procesa. Za obavljanje tog posla, ovi rudari bivaju nagrađeni bitkoinom. Budući da jedan bitkoin vredi hiljade dolara, ovo je veoma jak podsticaj.

Kada rudari daju računarsku snagu, oni takođe koriste neverovatnu količinu struje. Zapravo toliko struje, da je nedavno procenjeno kako je Bitkoin blokčejn ukupna godišnja potrošnja energije na istom nivou kao i cela država Irska.

Ovo obeshrabruje hakere i loša ponašanja jer bi “hakovanje” Bitkoina u cilju preuzimanja svačijih koina stajalo neverovatnu količinu računarske snage, struje i novca. Zatim, ukoliko bi Bitkoin zajednica postala svesna hakovanja, verovatno je da bi pokrenula rapidno opadanje cene bitkoina. Zahvaljujući tome ovakav napad predstavlja ekonomsko samouništenje.

U tehničkom smislu, ovaj proces rudarenja stvara mehanizam konsenzusa Bitkoina, koji se naziva “Dokaz funkcionisanja”.

Ovaj pametni model teorije igara stvara Registar kome svi mogu da veruju, ali ga niko ne kontroliše.

Ček… šta je Bitkoin? OK, hajde da povežemo sve tačke:

Bitkoin je decentralizovani, javni glavni registar transakcija. Ovaj registar je poznat pod nazivom blokčejn. Ne postoji treće lice od poverenja koje kontroliše Bitkoin blokčejn. Umesto toga, svako može da ga pročita, piše po njemu i pribavi kopiju.

Bitkoin blockčejn prati jednu jedinu vrednost: bitkoin. Blokčejn ima pravila, od koji jedno definiše da će biti izdato ukupno 21 miliona bitkoina ikada. Svi učesnici se moraju složiti sa pravilima Bitkoina kako bi ga koristili.

Budući da svako može da čita i piše po njemu, Blokčejn registru je potreban metod da uspostavi konsenzus među čvorovima gde ne postoji poverenje – za razliku od primera u kome je distribuirani registar deljen među prijateljima od poverenja. To rešava problem putem pametne ekonomije:

Podsticaj: Prvi rudar koji potvrdi transakcije i uloži izuzetnu računarsku snagu da osigura blokčejn može dodati blok transakcija lancu prethodnih blokova. Ovaj rudar je nagrađen bitkoinom, a trka počinje iz početka na svakih 10 minuta.

Obeshrabrenje: Oni koji čine loše su odvraćeni od napada na blokčejn, jer je to u suštini situacija u kojoj se gubi novac.

Ako znamo šta je Bitkoin, šta su onda altkoini?

Otkako je Bitkoin pokrenut 2008., pojavilo se na hiljade drugih kriptovaluta i altkoina (alternativnih koina).

Budući da je Bitkoin otvorenog koda, svako može koristiti Bitkoin kod da napravi altkoin. Mnogi altkoini teže da unaprede Bitkoin ili prošire njegove mogućnosti. Podsetimo se Bitkoin pravila: maksimalan broj bitkoina je postavljen na 21 milion i koristi sistem Dokaza funksionisanja kako bi osigurao mrežu. Druge kriptovalute koriste različita pravila i operišu sa drugim ekonomskim modelima.

Da li će Bitkoin potrajati u realnosti?

Teško je reći. Istina je da je vrednost jednog bitkoina narasla sa oko 300$ u 2015. do gotovo 20 000$ na svom vrhuncu u decembru 2017., a zatim ponovo pala na skoro 6 400$ u septembru 2018. Čak i uz svu ovu promenljivost, bitkoin je i dalje na uzlaznoj putanji gledano na duge staze: ako ste kupili bitkoine u vrednosti 100$ krajem 2011., danas bi oni vredeli preko 200 hiljada dolara.

Kao što je pomenuto, Bitkoin blokčejn tehnologija omogućava stvaranje jedinstvene i retke digitalne vrednosti gde je svima poznata istorija svakog pojedinog bitkoina. Jedan bitkoin nije samo niz nula i jedinica: on je takođe prva uspešna (barem do sada) digitalna vrednost koja je otporna na cenzurisanje, laka za transakcije, trajna i sigurna.

Vrednost bitkoina podleže istoj mehanici ponude i potražnje koja važi na svakom tržištu. Ukoliko investitori smatraju gorenavedene karakteristike vrednim i potražnja za bitkoinima raste, rašće i cena bitkoina, i obrnuto.

Zalihe bitkoina su ograničene na maksimum u iznosu 21 milion, premda je svega 17 miliona izrudareno do sada. Na dan 6. septembra 2018. investitori su procenili bitkoin na oko 112 milijardi dolara sve ukupno. Bitkoin vrednosti možete pratiti na sajtu Coindesk.

Blokčejn realnost 2020