Veštačka inteligencija menja način na koji poslujemo i još transformacija dolazi. Premda lideri drže oko na tome šta je sledeće, od suštinske je važnosti da zapamte svoje odgovornosti ka korisnicima, gde liderstvo i etika u doba veštačke inteligencije postaju fokus.

Struja je promenila tok industrijalizacije, ali kada je po prvi put uvedena u fabrike na prekretnici 20-tog veka, nije se dogodilo mnogo transformacija. Arhitektonske osnove fabrika ostale su iste, i premda su spolja uklonjeni vodeni točkovi, unutra su korišćeni isti sistemi, samo što ih je sada pokretao novi izvor snage.

Nije prošlo ni 100 godina, a internet je napravio istu stvar u trgovini. Umesto da razmotrimo kako je ova globalna mreža mogla transformisati ekonomiju, ona je korišćena tek da aktuelne načine obavljanja posla načini nešto efikasnijim. “Kada se pojave nove tehnologije, teško je razlučiti koju vrstu uticaja će imati na svet”, kaže Den Hatenločer, dekan MIT Koledža za Računarstvo. “A ja mislim da se upravo tu nalazimo u pogledu veštačke inteligencije danas”.

Hatenločer to najbolje zna. On je bio deo tima koji je napravio jedan od prvih samo-vozećih automobila, razvio algoritam za skeniranje dokumenata koji se i dan danas koristi, te radio kao naučnik u istraživačkom centru Kseroksa 12 godina.

Danas, Hatenločer vodi školu sa misijom adresiranja “prilika i izazova pred koji nas stavlja sveprisutno računarstvo … možda i najbolje otelovljeno u usponu veštačke inteligencije”.

“Još uvek je prilično rano i u pogledu uspona digitalnih tehnologija u šrem smislu, ne samo VI, i svakako njihovog uticaja”, kaže Hatenločer. “Mnogo je načina na koje će se velika koločina tehnoloških napredaka tek dogoditi”.

U jednom intervjuu, Hatenločer je govorio o tome kako se odnose liderstvo i etika u doba veštačke inteligencije, kakav je uticaj na radnu snagu, te odgovornost i etiku kompanija koje operišu u digitalno doba.

Kako se lideri globalnih biznisa odnose prema izazovima korišćenja prednosti digitalnog doba?

Mislim da je velika prednost dobrog lidera poslovanja ili menadžera u kompaniji u tome da oni razumeju svoj biznis i svoje tržište jako dobro. Izazov je takođe i da razumete svoj biznis toliko dobro, tako da kada se pojavi nova tehnologija, teže je misliti o tome kako će ista ta tehnologija zaista promeniti način na koji sprovodite svoje poslovanje.

Samo pravi tip lidera će biti voljan da izravno kaže “OK, uveli smo manje promene koje ova nova tehnologija omogućava, a to nas i dalje drži iza linije na kojoj bismo mogli da budemo u pogledu toga šta bismo mogli da uradimo za poslovanje”… ali takođe obraća pažnju na konkurente i kaže “Pa, ovi novi ljudi i novi poduhvati koriste prednosti nove tehnologije na načine na koje mi to ne radimo”.

Majkrosoft je jedan od primera. Ta kompanija je započela u eri softvera koji nije personalizovan, onog koji biste kupili u kutiji iz prodavnice i sami biste dokučili kako da instalirate DVD iz kutije na vaš računar. Njihov prelazni model je bio da preuzmete DVD sa interneta. Satja Nadela je potpuno transformisao Majkrosoft u poslednjih pet godina u kompaniju koja je fundamentalno i integrisano kompanija koja razvija softver kao onlajn uslugu.

Za to je bila potrebna promena lidera u kompaniji. Bio je potreban neko ko je razumeo kompaniju zaista dobro. Bila je potrebna promena lidera koji je znao da će status quo predstavljati opadanje poslovanja i da niko zapravo ne razume kako bi budućnost izgledala u ovoj novoj arhitekturi. Ali on je bio voljan da zaista unese energiju u kompaniju u pravcu razumevanja kako će ta budućnost izgledati.

Kako veštačka inteligencija utiče na radnu snagu?

Da se poslužimo primerom iz proizvodnje – ako samo zamislite kako moderna proizvodnja širokih razmera funkcioniše danas, tako što su ljudi menadžeri fabrike mogli i morali da planiraju tok materijala – kako se sirovi materijali nabavljaju, gotovi proizvodi izlaze i kako ispunjavaju potrebe isporučivanja prodavcima koji prodaju te stvari izašle iz fabrike.

U principu, mogli biste još uvek da vodite fabriku na takav način, ali biste verovatno ostvarili oko 10% rezultata zbog ovih sistema za planiranje resursa organizacije (ERP), a takođe i sistema za planiranje i upravljanje fabrikom; usko grlo bi bilo upravljanje, ne rad, što je zaista interesantna stvar sa ovakvim fabrikama. Ako bi elektronski sistemi prestali da funkcionišu, rad se zaustavlja.

Reč je o gomili stvari koje se tiču donošenja odluka, a VI će to podići na potpuno novi nivo. Ali ono što je interesantno je da zapravo nismo zamenili tako mnogo poslova, nije baš da postoji armija planera u fabrikama, već fabrike nisu bile toliko efikasne, a nova ERP tehnologija im je omogućila da postanu mnogo efikasnije, mnogo više proizvode, itd., a ja mislim da će VI podići to na još viši nivo.

MIT koledž je posvećen cilju ojačavanja svoje pozicije u “odgovornoj i etičnoj evoluciji tehnologija” koje će transformisati društvo.

Zašto bi lideri globalnih biznisa brinuli o etičnom računarstvu i odgovornosti prema korisnicima?

Računarska tehnologija veoma lako utiče na živote ljudi danas i mi to tek sada uočavamo svugde. Imamo primer društvenih medija, gde je početno gledište bilo da će načiniti društvo boljim, povezanijim mestom. A načinili su ga nekako manje prijatnim, više povezanim mestom na razne načine.

Postoje aspekti društvenih medija koji su jako dobri – možete biti u kontaktu sa ljudima sa kojima možda niste bili. Ne bi trebalo da izgubimo te mogućnosti. Ali takođe postoje i veoma nepredviđeni negativni ishodi.

Rekao bih da je najbolja analogija kojom raspolažemo – zdravstvo. Kako je zdravstvo mesto gde rezultati istraživanja veoma brzo ulaze u praksu, praksa direktno utiče na zadovoljstvo, dugovečnost, razne aspekte. To se sve više događa u računarskom domenu, pa bi za mene reći “Ne zanimaju me etička i društvena pitanja u računarstvu” bilo isto što i kazati “Ne zanimaju me etička i društvena pitanja u zdravstvu”.

Uvek ima neodgovorno predvođenih kompanija i vlada, bilo kojih vrsta organizacija, ali većina kompanija vodi brigu da njihovi kupci imaju dobro iskustvo i da požele da se vrate. Ako zlostavljate svoje kupce, to je jednokratna prodaja. Zaista mislim da je jako važan fokus na korisnika i na korisničko iskustvo, kako bi se kupci vraćali.

Kako bi rukovodioci i menadžeri trebalo da odgovore na etička pitanja o računarstvu i veštačkoj inteligenciji?

Mislim da svaki put kada biznis koristi računarsku tehnologiju da donosi odluke koje utiču na zaposlene ili kupce – uz malo ili nimalo direktne vrste ljudskog nadziranja tih odluka – to su mesta koja treba da istražite. I ne radi se samo o tome da treba da se postarate da te odluke ne budu loše, nekada postoje prilike da one budu bolje.

Na primer, ako pogledate pojave kao što je rasna predrasuda u bankarskim pozajmicama. Kontrolisanje hiljada vaših zaposlenih i osiguravanje da oni ne ispoljavaju rasne predrasude u donošenju svojih odluka je zapravo teže nego da imate primereno treniran i razvijen algoritam za donošenje odluka.

Zato mislim da zaista postoje prilike da se ponesemo bolje, ali jednako tako postoje prilike da se ponesemo lošije. Kao kada biste imali algoritam mašinskog učenja i trenirali ga na osnovu stavova ljudi s predrasudama, onda bi se on ponašao kao i vaši ljudi, pa biste na neki način to ugradili u sistem.

Ali, milsim da je šira poenta želeti da se postarate da se prilikom donošenja ovih automatizovanih odluka odnosite dobro i fer prema ljudima, da njihovo iskustvo ne bude dobro samo u momentu… već kada ljudi o njemu promisle, imaju utisak da je taj proces fer.

Šta rukovodioci treba da znaju o veštačkoj inteligenciji