Kada dobiju zadatak da osmisle novu ideju ili reše poslovni problem, ljudi iz različitih oblasti, poslovnih uloga i pozicija posežu za istim alatom: brejnstormingom. To nije uvek najefektivniji metod, ali mnogi ga još uvek koriste jer do sada nisu znali štaje bolja metoda od Brejnstorminga.

Brejnstorming ima mnogo efektivnijeg pandana koji se po samoj praksi mnogo ne razlikuje, ali ima neverovatno različite rezultate. Naziva se “oluja pitanja” (questionstorming).

Metod “oluje pitanja” predstavljen je u knjizi A More Beautiful Question Vorena Bergera. On prikazuje kako su neka promišljena, intrigantna pitanja dovela do inovativnih i preokretačkih kompanija poput Netfliksa, Airbnb i drugih.

Šta su nedostaci brejnstorminga

Iako u samom nazivu ove metode stoji reč “mozak”, ispostavlja se da ona nije najbolje prilagođena načinu na koji mozak stvara ideje. Članak u Harvard Poslovnoj reviji navodi da je traženje odgovora dosadno, dok postavljanje pitanja može biti uzbudljivo i inspirativno.

Tradicionalni brejnstorming podrazumeva da ljudi daju odgovore na pretpostavljeno pitanje ili problem, ali to nije nužno pravo pitanje. Brejnstorming polazi od toga da postoji jedan tačan odgovor, pa ako prikupite dovoljno rešenja, na kraju ćete doći do njega. Kada ljudi brinu o tome kako će smisliti odgovor, oni se često uzdržavaju zbog straha da ne “ispadnu glupi” ako se ispostavi da “greše”. A neki ljudi izbegavaju da iznose na videlo svoje dobre ideje kako bi izbegli da im bude dodeljen zadatak vođenja eventualnog projekta kao rezultat.

Zašto je “oluja pitanja” bolja metoda od Brejnstorminga? Prilikom generisanja pitanja, nemate istu obavezu da “budete u pravu”, budući da se polazi od pretpostavke da ne znate odgovor. To vodi interesantnijim prilikama koje se otkrivaju. Postoje samo četiri koraka u “oluji pitanja” i veoma ih je lako savladati.

1. Počnite od tvrdnje

Umesto da započnete pitanjem, poput “Kako možemo da dođemo do većeg broja kupaca?”, važno je početi tvrdnjom kao što je “Potrebno nam je više kupaca” ili “Prelazak iz kompanije u kompaniju je težak”. Dobro je početi onim poznatim istinama za koje svi pretpostavljate da predstavljaju temelje. Putem ovog procesa, ljudi često saznaju da ove tvrdnje uopšte nisu tačne.

2. Navedite što je više moguće pitanja

Pošto već imate svoju tvrdnju, tražite od tima da navede što je više moguće pitanja. Ovo dobro funkcioniše u grupama od četvoro ili petoro ljudi, ali može takođe biti izvedeno pojedinačno i podeljeno sa grupom kasnije. Jedno važno pravilo za ovu fazu je da nije dozvoljeno odgovaranje na pitanja. Samo pitanja, bez odgovora.

Kada vodite ovakav proces sa timom, možete im dati oko 15 minuta za ovu aktivnost i nakon recimo 12 minuta reći “Sada kada mislite da ste naveli sva moguća pitanja, svaki tim treba da napiše barem još 10”. Neverovatno je koliko pitanja nastaje zahvaljujući samo jednom jednostavnom zahtevu.

3. Otvorite zatvorena pitanja i zatvorite otvorena

Kada je napravljena lista pitanja, svako od njih se neznatno modifikuje bilo otvaranjem ili zatvaranjem. Ovo udvostručuje broj pitanja i pokazuje važnost detalja. Mala promena u formulisanju može rezultirati potpuno novim pitanjem, te samim tim drugačijim odgovorom ili poduhvatom istraživanja.

Na primer, ukoliko se vratimo na tvrdnju “Prelazak iz kompanije u kompaniju je težak”, možda je jedno od generisanih pitanja bilo “Kako možemo olakšati prelazak?”.

To je otvoreno pitanje. Da bismo ga preveli u zatvoreno pitanje, mogli bismo to formulisati “Da li je prelazak ikada lak?”. Ovo je sada pitanje tipa da ili ne, a iskustvo koje će biti iznešeno u odgovorima se može jako razlikovati.

4. Dodelite prioritete i odaberite favorite

Sada imate dugačku listu mogućih pitanja na osnovu tvrdnje kojom ste počeli i mnogo razloga da verujete kako ona nije nužno istinita. Dajte svakom članu tima da odabere tri pitanja za koja bi bili zainteresovani da saznaju više, ili smatraju da bi bilo korisno za kompaniju da ih istraži.

Ovo vam može pomoći da dodelite prioritete pitanjima koja ćete dalje produbljivati. Preostala postavljena pitanja vam takođe pomažu da identifikujete oblasti koje su važne za buduće faze, stvari koje ne želite da uključite u projekat… Ona mogu nadalje definisati šta je važno sada i šta je izvan okvira projekta.

Pitanja za bolje sastanke: Postavljajte ovih 5 vrsta