Bendžamin Hardi vam predstavlja najnovija istraživanja u psihologiji na temu razvoja ličnosti i identiteta. Saznaćete zašto je vaš identitet daleko važniji nego ličnost, i na koji način je pokreće. Takođe ćete naučiti kako se postavlja strategija budućeg sebe tako da možete prestati da živite svoj život na osnovu toga ko ste bili nekada.

Psihologija budućeg sebe

U svom TED govoru pod naslovom “Psihologija budućeg sebe,” Danijel Džilbert, psiholog sa Harvarda, objašnjava fascinantne zaključke svog istraživanja. Prvo, Džilbert navodi da kada postavi pitanje “da li verujete da ste ista osoba koja ste bili pre 10 godina”, većina ljudi kaže “ne”. Jako je lako uočiti promene našeg prethodnog sebe u odnosu na aktuelnog sebe. Kako Džilbert kaže, ljudi često uklanjaju tetovaže za koje je njihovo prethodno ja smatralo da su dobra ideja, razvode se od partnera sa kojima se njihovo prethodno ja venčalo i mukotrpno gube kilograme koje je njihovo prethodno ja nagomilalo.

A nadalje sve ovo postaje jako interesantno. Uprkos tome što su kadri da razluče promene na sebi iz prošlosti, ljudi konzistentno potcenjuju promene koje će se dogoditi u budućnosti. Džilbert ovo naziva “iluzija kraja istorije” govoreći kako su “ljudska bića dela u razvoju koja pogrešno misle da su dovršena”.

Stvar je u tome da, premda je lako pomisliti da onaj ko ste upravo sada jeste i ko ćete zauvek biti, to jednostavno nije istina. Istraživanja Džilberta i drugih pokazuju da će se vaša ličnost promeniti dramatično tokom vremena, bilo da nešto preduzimate po tom pitanju ili ne.

Pored iluzije o kraju istorije, postoji još nekoliko razloga usled kojih ljudi pogrešno pretpostavljaju da će zauvek biti osoba koja su danas. Jedan je onaj koji psiholog sa Stenforda Karol Duek naziva “fiksni majndset”. U svom istražvanju, Duek je otkrila da ljude sa fiksnim majndsetom definiše to gde su u ovom trenutku. Ona to naziva biti zarobljen “u tiraniji sadašnjice”. Ukoliko padnete na testu, to znači da ste “glupi” i nikada nećete prevazići taj neuspeh. Ko ste sada je konačna mera toga ko ćete biti uvek.

Suprotno tome, oni sa “majndsetom rasta“, prema Duek, uživaju u “luksuzu snage onoga što će tek doći”. Drugim rečima, oni nisu definisani niti preterano zabrinuti oko toga ko su upravo sada, već umesto toga sebe vide u stanju postajanja. Ako podbace, pa… to znači da uče i da ima još mnogo toga što treba da urade.

Majndset rasta je moćan, ali samo ako znate kako da ga koristite

Primarni razlog formiranja fiksnog majndseta kod ljudi jesu nerazrešena bolna iskustva – velika ili mala – koja bi se mogla opisati kao “trauma”. Pad na testu matematike, kao primer, može biti “traumatičan” ukoliko utiče na stvaranje identiteta. Bilo koje negativno iskustvo, ukoliko vodi definiciji identiteta kao što je “Nisam dobra u ovome”, znači da ste odabrali da vas definiše pojedinačno iskustvo. Ko ste u ovom trenutku je početak i kraj svega. Jedini način da izađete iz traume je proaktivno biranje povoljnijeg tumačenja bolnih prethodnih iskustava – kao što je “Ovo mi se desilo”, ili “To je najbolja stvar koja je mogla da mi se dogodi”, ili “Mogu da naučim iz ovoga tako da moja budućnost može biti bolja”.

Identitet je jako važan. Zapravo, mnogo je važniji nego ličnost kada je reč o ishodima u životu. Vaš identitet je priča koju pričate o sebi. Kako vidite i definišete sebe. Identitet oblikuje ponašanje, a ponašanje, tokom vremena, odražava ličnost.

Hal Heršfild, psiholog na UCLA, proučavao je uticaj postojanja koncepta “budućeg sebe” na donošenje odluka u sadašnjosti. On je pronašao da je dobro sagledavati budućeg sebe kao različitu osobu, sa različitim gledištima i preferencama, pa zatim možete da donosite odluke u sadašnjosti na osnovu onoga što bi buduće ja želelo. Ove odluke mogu biti suprotne onome što biste zapravo više voleli u datom trenutku. Na primer, vaše trenutno ja možda želi da pojede gomilu krofni, ali ako uzmete u obzir šta bi vaše buduće ja preferiralo, mogli biste da donesete drugačiju odluku.

Drugo istraživanje pokazuje da bez jasne vizije budućeg sebe, teško je, ako ne i nemoguće, upustiti se u “praktikovanje s namerom“, što je svrsishodno učenje i rast. Drugim rečima, ukoliko nemate cilj, onda vaš “proces” neće biti usmeren. Cilj uvek oblikuje proces. Bez jasnog cilja, vaše učenje neće biti fokusirano niti “s namerom” da proizvedete konkretne rezultate. Ali, potrebno vam je više od “cilja” – potreban vam je budući identitet, odnosno strategija budućeg sebe.

Definišite budućeg sebe i postanite to

Identitet je od suštinske važnosti za pokretanje ponašanja u sadašnjosti. Središnji princip psihologije jeste da je najbolji način za predviđanje ponašanja neke osobe u budućnosti sticanje uvida u njeno ponašanje u prošlosti. Ipak, kada razjasnite svoje buduće ja i aktivno idete u tom pravcu, onda vaša budućnost, a ne vaša prošlost, može biti ta koja će predviđati vaše ponašanje.

Strategija budućeg sebe postavlja sliku osobe različite od one koja ste danas.

  • Osmislite ko je vaše buduće ja
  • Shvatite svoj trenutni identitet “opuštenije”, znajući da je to ko ste sada privremeno, a ne za stalno
  • Imajte hrabrosti da priznate šta zaista želite (recite ljudima o svom budućem sebi)
  • Koristite svoj novi narativ, fokusiran na vaše ciljeve, da određujete svoje svakodnevne odluke i ponašanja
  • Merite svoj napredak (praksa s namerom).
  • Investirajte u budućeg sebe (eskalacija posvećenosti)
  • Nikada nemojte dozvoliti da vas definiše ono što ste trenutno

3 mentalne blokade vas sprečavaju da uradite ono što kažete