Ovo je priča o tome kako da pružate dobre savete i kako da identifikujete loše savete pre nego što vam nanesu štetu. Kako znate da je u pitanju niska emocionalna inteligencija? Vaš pogled na to kako dajete savete, pa čak možda i na koji način ih tražite, mogao bi se promeniti zauvek.

Neko vam je zatražio savet. Želite da budete od pomoći. Ali da li je vaša emocionalna inteligencija na visini zadatka?

Da ne okolišamo. Sve se ovo svodi na emocionalnu inteligenciju. A praktičan nauk, ako vam je hitno da date savet, jeste da ključ pružanja boljih saveta leži u postavljanju puno pitanja.

Zapravo, ako ste vi osoba koja traži savet, mogli biste čak da procenite kvalitet saveta koji dobijate prema broju pitanja koja vam savetodavac postavlja.

Ovaj termin – “Savetodavac” – skovao je Danijel Gros, čiji esej o poslovnim savetima detaljnije izlaže ovu temu. Kako Gros ističe, savetodavci obično žele da budu od pomoći, ali jednako tako žele da budu efikasni:

Savetodavac je obično ostvarena, zauzeta osoba. One imaju mnogo sastanaka. One imaju sopstvene probleme (koji bi, uzgred, mogli biti isti kao i vaši). Savetodavac zapravo ne razmišlja o vašem poslu. On pretpostavlja na osnovu obrazaca.

Savetodavac će vam često dati savet koji mu dolazi s najvećom kognitivnom lakoćom. Najjednostavniji savet, umesto najtačnijeg saveta.

Zapravo, savetodavac bi čak mogao i da ne primeti ovu tendenciju kod sebe, a bez postavljanja pitanja, savetodavcu je teško da uoči razliku.

Onaj koji traži savet se suočava sa recipročnim izazovom. Ako ništa dugo, ukoliko pretpostavi da savetodavac raspolaže ekspertizom (a ako ne, čemu onda traženje saveta?), mogao bi takođe da olako prihvati “najjednostavniji savet” kao “najbolji savet”.

Ključ da se ovo razluči, bilo u ulozi savetodavca ili onoga koji savet traži, jeste emocionalna inteligencija.

Budući da jedan od središnjih atributa emocionalno inteligentne razmene između bilo koje dvoje ljudi jeste da osoba koja reaguje na drugu osobu, radi to uz reakciju podrške, umesto reakcije preusmeravanja. Evo šta to praktično znači:

  • Reakcija podrške pomera fokus sa sebe i ka drugoj osobi.
  • Reakcija preusmeravanja vraća fokus konverzacije na vas (i dalje od onoga sa kim god da razgovarate).

Pogledajmo neke specifične primere, počev od relativno jednostavnog koji koristi Gros:

  • Onaj koji traži savet: “Treba li da se fokusiramo na rešavanje svojih grešaka ili na rast?”
  • Savetodavac: “Treba da se fokusirate na rast. Rast je dobar.”

Ovo je reakcija preusmeravanja. Iako savetodavac smešta odgovor u kontekst toga šta bi ovaj koji traži savet trebalo da radi, savet je generički – i gotovo sigurno ukorenjen u iskustvu savetodavca, nakon veoma kratkog promišljanja. Niska emocionalna inteligencija može se prepoznati po tome što se sagovornik i primerenost njegovoj konkrenoj situaciji ne uzima u obzir.

Preusmerava se sa iskustva onog koji traži savet i pretpostavlja sličnost sa iskustvom savetodavca.

Reakcija podrške, umesto toga, bi gotovo sigurno bila u formi pitanja – možda čak i niza pitanja. Nešto nalik sledećem:

  • Onaj koji traži savet: “Treba li da se fokusiramo na rešavanje svojih grešaka ili na rast?”
  • Savetodavac: “Koliko su značajne te greške? Koja je vaša stopa rasta? Šta vam govore vaši kupci?”

Možda bi uopšteno najkorisnija reakcija podrške izgledala slično ovome: “Šta vi mislite da bi trebalo da uradite?”

Vredi napomenuti da se to ne odnosi samo na poslovne savete. Još nekoliko primera:

Pitanje: “Da li da se vratim školovanju i steknem još jednu diplomu?”

  • Reakcija preusmeravanja: “Ja definitivno nikada nisam zažalio što sam završio MBA studije.” (Ili: “Kada bi trebalo da krenem ispočetka, verovatno ne bih upisao prava.”)
  • Reakcija podrške: “Šta planiraš da uradiš sa diplomom? Koliko bi te koštalo školovanje?”

Pitanje: “Da li da prekinem vezu sa svojim partnerom?”

  • Reakcija preusmeravanja: “Ako postavljaš to pitanje, odgovor je sigurno – da.'”
  • Reakcija podrške: “Da li ga/je voliš? Sa kakvim problemima se suočavate? Šta misliš, šta on/ona želi da uardi?”

Pitanje: “Ne znam šta da čitam sledeće, imaš li neki predlog?”

  • Reakcija preusmeravanja: “Upravo završavam sa čitanjem te i te knjige i neviđeno je dobra.”
  • Reakcija podrške: “Koje vrste knjiga ti se obično dopadaju? Koja je poslednja knjiga od koje nisi mogao da se odvojiš?”

Sve u svemu, ako druge aspekte ostavimo po strani, verovatnije je da će saveti koji su dati uz emocionalnu inteligenciju ujedno biti i bolji saveti.

A šta je najbolji znak da niska emocionalna inteligencija ne umanjuje kvalitet saveta? Više znakova pitanja na kraju vaših rečenica.

Dva razloga zašto saveti najčešće ne rade i čime ih zameniti