Ojačavanje vaše ‘metakognicije’ vam pomaže da lakše ostvarujete svoje ciljeve. Sve što je potrebno jeste da razvijete strateški majndset – a to je nešto što svako može da uradi.

Kad god čitate o tajnama uspeha, bez ikakve sumnje ćete naići na dobro poznati citat Tomasa Edisona, da je “genije 1% inspiracije i 99% preznojavanja”.

Premda je izmislio sijalicu, kako kažu, sproveo je 3000 pokušaja pre nego što je konačno pronašao odgovarajuće vlakno koje bi sijalo a da ne izgori u trenutku. Priča treba da bude inspirativni podsetnik da su pojave kao što je prirodna kreativnost često manje važne nego dosledna odlučnost.

Pronalasci Tomasa Edisona nisu bili samo stvar genijalnosti – bili su rezultat disciplinovanog strateškog razmišljanja i testiranja

Nema sumnje da su strast i istrajnost od suštinske važnosti za dostizanje vaših dugoročnih ciljeva. Ali važno je setiti se strateškog procesa kroz koji je Edison prošao kako bi stigao do svog cilja. Na kraju krajeva, on nije tek nasumično prelazio sa jednog neuspešnog dizajna na sledeći, već je konstantno prilagođavao i rafinirao svoje ideje. “Konstruisao bih teoriju i radio na njoj sve dok ne bih otkrio da je neodrživa”, rekao je za Harpers magazin 1890-te. “Tada bi bila momentalno  odbačena i druga teorija se razvijala.” Na svakom koraku putovanja, donosio je inteligente odluke na osnovu nauka iz promašaja i nadograđivao malim uspesima.

Dok drugi dosledno prate istu krivudavu putanju, ljudi sa strateškim majndsetom konstantno traže efikasnije puteve unapred.

Vi možda niste baš pronalazač koji smišlja novi uređaj, ali nova studija, objavljena pri Nacionalnoj Akademiji Nauka, sugeriše da bismo svi mi mogli imati koristi od sličnog načina razmišljanja u pohodu na svoje ciljeve.

Koncept nazvan “streteški majndset” opisuje tendenciju da preispitujemo i rafiniramo svoj trenutni pristup u odnosu na prepreke i izazove. Dok drugi dosledno prate istu krivudavu putanju, ljudi sa strateškim majndsetom konstantno traže efikasnije puteve unapred. “To im pomaže da shvate kako da usmere svoj trud efektivnije”, kaže Patriša Čen sa Nacionalnog Univerziteta u Singapuru. A njeno novo istraživanje pokazuje da bi se razlika između uspeha i podbacivanja mogla vrlo jasno definisati.

Mišljenje o mišljenju

Nalazi Patriše Čen zasnivaju se na obilju istraživanja o metakogniciji – što je naša svest i razumevanje sopstvenog misaonog procesa (ili, jednostavnije “mišljenja o mišljenju”). Korisne metakognitivne strategije bi obuhvatale praćenje vašeg napredovanja u dostizanju cilja, prepoznavanje vaših nedostataka i oblasti koje je potrebno unaprediti a zatim postavljanje koraka da se ti izazovi prevaziđu.

Strateški majndset pri učenju novog jezika
Želite da govorite novi jezik? Metakognicija vam pomaže da nađete bolje načine za učenje novih reči

Zamislimo da živite u drugoj zemlji i učite francuski jezik. Metakognicija bi vam pomogla da shvatite kako je samostalno testiranje bolji način za učenje novih reči nego puko čitanje iz rečnika. Mogli biste prepoznati poteškoću u praćenju dijaloga i odlučiti da posvetite više vremena gledanju francuskih filmova kako biste unapredili svoj sluh za jezik (umesto da se, recimo, bezuspešno usredsredite na gramatiku). Mogli biste takođe sebi postavljati sve teže izazove – kao što je upuštanje u sve kompleksnije razgovore sa lokalcima – kako biste unapredili tečnost vaše konverzacije.

Korišćenje metakognitivih strategija nije samo odraz nečije sirove inteligencije. “Ove strategije objašnjavaju ostvarenost čak i nakon kontrole efekta IQ”, pojašnjava Žan Luj Beržer sa Švajcarskog Federalnog Instituta za Vokaciono obrazovanje u Lozani. Njegova istraživanja su se bavila različitim načinima merenja metakognicije.

Ranija istraživanja su pokazala značaj metakognicije u izolovanim disciplinama, ali Čen se pitala da li možda  postoje neki opštiji obrasci u različitim domenima. Da li su neki ljudi jednostavno skloniji primenjivanju metakognitivnih strategija u bilo kom cilju koji se namere da postignu? A ako je tako, da li bismo mogli da naučimo više ljudi da razmišljaju strateški na takav način?

Da bi to saznali, Čen i njen tim istraživača su sastavili upitnik kako bi testirali strateški majndset, a možete ga i sami isprobati u nastavku. Jednostavno dodelite sledećim izjavama brojeve od 1 (nikada) do 5 (uvek):

  • Kada vam nešto ne ide, koliko često se pitate: “Šta bih mogao da uradim da pomognem sebi?”
  • Kada god imate osćaj da stojite u mestu i ne napredujete, koliko često se pitate: “Da li postoji bolji način da se ovo uradi?”
  • Kada ste nečim frustrirani, koliko često se pitate: “Kako bih ovo mogao/la da uradim bolje?”
  • U trenucima kada ste pred izazovom, koliko često se pitate: “Šta bih mogao/la da uradim da postanem bolji/a u ovome?”
  • Kada imate poteškoća sa nečim, koliko često se pitate: “Šta bih mogao/la da uradim da sebi pomognem?”
  • Kada god imate osećaj da je nešto teško, koliko često se pitate: “Šta mogu da uradim da postanem bolji/a u ovome?”

Što veći zbir imate, verovatnije je da imate srateški majndset.

Tokom početnog eksperimenta, Čen i njen tim su zatražili grupi od 365 studenata da popuni upitnik u sred zimskog semestra. U skladu sa hipotezom, rezultat je predvideo njihovo korišćenje različitih strategija učenja (onih vrsta koje su gore opisane) tokom trajanja sledećeg semestra, što je, dalje, predvidelo njihove ocene u različitim predmetima.

Kako bi proverili da li je strateški majndset uticao na ispunjavanje ciljeva u različitim domenima, Čen i tim su zatim ispitali sledeću grupu od 365 učesnika koji rade na obrazovnom ili profesionalnom izazovu (kao što je učenje novog programskog jezika) i cilju iz oblasti zdravlja i forme (kao što je smanjivanje težine). Još jednom, strateški majndset je s uspehom predvideo korišćenje metakognitivnih tehnika od strane učesnika – poput redovnog, sistematičnog praćenja napredovanja – i, kao rezultat, njihove ukupne šanse da ostvare obe vrste svojih ciljeva. Neki ljudi su više vodili računa o prilagođavanju i rafiniranju svog pristupa onome čime su se bavili. A to je napravilo značajnu razliku u njihovom opštem uspehu u očigledno nepovezanim oblastima života.

Studenti koji imaju više svesti o sopstvenim strategijama učenja će verovatnije dobiti bolje ocene

U vom poslednjem eksperimentu, istraživači su testirali da li bi mogli da pripreme ljude na strateški majndset, te da li bi to promenilo ponašanje ljudi kada se budu suočavali sa novim izazovima.

Učesnici su najpre čitali članak koji opisuje osnovne koncepte strateškog majndseta, što je trebalo da sumiraju za potencijalnu objavu na društvenim medijima. Nakon toga, odveli su ih u laboratoriju ispunjenu naizgled beskrajnom količinom jaja. Njihov zadatak je bio nešto nalik lekciji na prvom času kulinarske škole: odvojiti belanca od žumanaca što je moguće čistije i efikasnije. Ako bi samo jedno žumance dospelo u belu posudu, dodeljivani su im penali.

Premda to možda deluje kako ekscentričan izbor, načinjen je baš zbog svog efekta iznenađenja. “Želeli smo zadatak koji je bio relativno nepoznat i izazovan za većinu učesnika, koji bi imao jasnu metriku učinka i mogao da bude postignut različitim metodama”, objasnila je Čen. Nije bilo jedinog “pravog” odgovora – učesnici su mogli da procede jaje kroz svoje prste ili naprave malu rupu u ljusci i puste da belance iscuri, na primer – te su tako morali da pronađu najbolju tehniku koja im je odgovarala. “Ljudi su bili jako kreativni kada je trebalo osmisliti različite načine da se ovaj zadatak odradi efikasno”, kaže Čen.

Ima više načina da se razbije jaje – ako se od vas traži da to uradite mnogo puta, način na koji pristupate zadatku mogao bi kaže nešto o tome kako učite

Potpuno očekivano, učesnici koji su pročitali članak o strateškom majndsetu su se pozabavili ovom vežbom više ispitivački i na promišljeniji način – bolje koristeći priliku da istraže različite moguće metode i prilagođavajući adekvatno i svoje ponašanje. Na kraju su imali značajno bolje rezultate u odnosu na kontrolnu grupu.

Prava istrajnost

Pored ispitivanja uloge strateškog majndseta u ostvarivanju ciljeva, studije Patriše Čen su takođe ispitivale i odnos ovog konstrukta sa raznim drugim psihološkim konstruktima. Ona ga je uporedila sa “istrajnošću”, na primer – sve popularniju osobinu definisanu kao “strast i izdržljivost”, koju je moguće izmeriti ocenjivanjem izjava poput “podbacivanja me ne obeshrabruju”. Poznato je da je istrajnost neverovatno bitna za različite ishode ljudskih života, ali Čen je otkrila da je uglavnom nevezana za strateški majndset: izgleda da svaki konstrukt doprinosi različitim aspektima nečijeg uspeha.

Rezultati su već impresionirali Anđelu Dakvort, psihologa sa Univerziteta Pensilvanija, koja je vodila istraživanje o istrajnosti. “Dopada mi se ovaj rad i već sam planirala da ga pomenem u svom diplomskom kursu, Laboratorija istrajnosti”, kaže ona. “Po mom mišljenju, istrajnost je stvar orijentisanja sebe u odnosu na težnju ostvarivanja jako dugoročnog cilja uprkos preprekama. Za razliku od toga, strateški majndset je razmišljanje o bilo kom cilju, bilo da je kratkoročan ili dugoročan, na načine koji stalno teže efikasnosti.” Kao i Čen, ona smatra da bi ova dva konstrukta trebalo da dopunjuju jedan drugog. “Mogli biste biti istrajni ali ne pokušavati sa novim i drugačijim načinima kako biste postigli svoj dugoročni cilj – to nije idealno.”

Moguće je da genija čini 1% inspiracije i 99% preznojavanja, ali uz malo strateškog razmišljanja, možemo sebi uštedeti mnogo krvi, znoja i suza.

Prvi rad je zapravio bio dokaz koncepta, naravno, a prednosti strateškog majndseta bi trebalo ponoviti u različitim kontekstima. “Ono što trenutno znamo jeste da odrasli po svojoj prirodi variraju u strateškom majndsetu, i da strateški majndset može da se nauči”, kaže Čen. Istraživači takođe treba da otkriju kako je najbolje podučavati strateški majndset, jer bi moglo biti teško voditi dugoročnu promenu u nečijem dugoročnom razmišljanju. Čen predlaže da bi se mogao kombinovati sa opštijim obrazovanjem o metakogniciji ili regulaciji emocija (pristup koji takođe podržava i Beržer). Čen je usto zainteresovana za podučavanje strateškog majndseta u školama. “Moguće je, ukoliko ljudi počnu dok su mladi, da će im to zaista pomoći na duže staze”.

U najmanju ruku, istraživanje Patriše Čen bi tebalo da bude koristan podsetnik da naš trenutni pristup sopstvenim izazovima nije nužno i najbolji mogući; poput Edisonovih nacrta sijalice, treba da konstantno tražimo nove načine da sebe unapredimo. Moguće je da genija čini 1% inspiracije i 99% preznojavanja, ali uz malo strateškog razmišljanja, možemo sebi uštedeti mnogo krvi, znoja i suza.

Strategija budućeg sebe može biti put do većeg uspeha