Svi naši planovi za 2020. su se okrenuli naopako. Ali zakazivanje je važnije nego ikada u ovim čudnim vremenima. Tokom prve polovine godine, neizvesnost i širenje pandemije su načinili skoro nemogućim predviđanja da li će se bilo šta dogoditi onako kako smo zamišljali da će biti. Svi smo izuzetno svesni da je kontrola, za koju smo mislili da je imamo, možda ranjivija nego što smo verovali. Dobra vest je da pravljenje planova smanjuje stres!

Ali stavljanje budućnosti u neprekidan ritam odlaganja je teško za mentalno zdravlje. Istraživanja su pokazala jake veze između nejasne budućnosti i anksioznosti, kao i da je netolerancija neizvesnosti u jakoj korelaciji sa depresijom.

Mi smo jedina vrsta koja troši tako mnogo snage mozga da bi planirala budućnost. Upravo zato, prema nedavnoj studiji koautorke Šivon Nojpert, važno je nastaviti sa pravljenjem planova – čak i ako se ispostavi da od toga nema ništa. To vam može pomoći da ostanete pozitivnog pogleda na stvari i spreči vas da se preopteretite stresom. Ipak je planiranje u našoj prirodi.

Planiranje kao mehanizam odbrane

Zakazivanje stvari nam može pomoći da odagnamo stres pre nego što se dogodi putem kognitivnog procesa pod nazivom “proaktivna odbrana”. “Ima bihevioralne komponente i komponente razmišljanja”, kaže Nojpert. “Bihevioralni primer je kada štedite za hitne slučajeve. Komponenta razmišljanja je pravljenje planova”.

Planiranje može biti moćan oblik proaktivne odbrane. Zakazivanje budućih događaja je konstatovanje da će biti budćnosti, te da, kada stigne, vi ćete biti spremni da radite stvari koje želite. Nojpert predlaže biranje stvari “koje doživljavamo kao povratak sebi”. To bi moglo značiti zakazivanje šišanja ili manikira, na primer, u proizvoljnom danu u mesecu, čak i ako niste sigurni da ćete uspeti da se držite tog termina. “Ovo mogu biti vrlo personalizovana iskustva planiranja”, kaže ona. “Odlazak u salon, ili čak samo planiranje da se ode u salon je vrsta brige o sebi”.

Zakazivanje nekog događaja u kalendaru za vas može biti značajno, čak i ako se ne ostvari

Možete čak uživati u mentalnim i emocionalnim blagodetima bez stavljanja datuma i vremena u svoj kalendar. Umesto toga, možete praviti liste aktivnosti – od svakodnevnih pa do onih koje biste voleli da proživite tokom života – sve što želite da zakažete kada situacija postane predvidljivija. Dovoljno je, prema Nojpert “konstatovati šta sve želite da uradite… iščekivanje nečeg dobrog ima snažne efekte”. Imati listu stvari koje ste odlučni da radite, čak i ako ne znate kada ćete ih uraditi, je samo po sebi utešno.

Zašto mrzimo nedovršene priče

Ipak, planiranje nam pruža i nešto više od osećaja iščekivanja. Takođe može pomoći da umirimo anksioznost izlazeći na kraj sa kognitivnim neredom. Naširoko prihvaćen model mentalnog procesiranja pod nazivom “teorija kognitivnog opterećenja” ukazuje da je ljudski mozak sposoban da procesira ograničenu količinu informacija u određenom vremenu. Kada neizvesnost dovede do toga da je teško dovršavati stvari, možemose naći u situaciji da držimo sve te stvari istovremeno u svojoj glavi. “Stvari koje nikada ne postanu ‘dovršene’  samo nas dodatno opterećuju”, kaže Nojpert.

Baš ovde stupa na scenu ‘Cajgarnik efekat’. Nazvan po ruskom psihologu koji je privi pisao o efektu kasnih 1920-tih, odnosi se na našu tendenciju da se fiksiramo na nedovršene krajeve – tendencija koja je sada pojačana, kada se čini da ima mnogo više nedovršenih krajeva nego “sigurica”.

“Neispunjeni ciljevi teže tome da se zadržavaju u ljudskim umovima”, kaže E.Dž. Masikampo, profesor psihologije “Wake Forest” Univerziteta u Severnoj Karolini koji je proučavao kako planiranje može da doskoči Cajgarnik efektu. “U proseku, kada pitate ljude da ispišu svoje trenutne ciljeve i zadatke, bude 15 različitih stvari o kojima ljudi razmišljaju i kojima se bave istovremeno. Mnogo se toga događa u nesvesnom”.

Sve ove nerazrešene misli i ciljevi se gomilaju preko naše kognitivne opterećenosti – od maštanja o putovanju do pitanja gde će se odigrati vaše venčanje. To veoma brzo može postati opterećujuće, što podstiče anksioznost i uzrokuje neželjene misli, sudeći po Masikampovom istraživanju.

Pravljenje specifičnog plana može pomoći da se smanji naša kognitivna opterećenost, kažu stručnjaci
Pravljenje specifičnog plana može pomoći da se smanji naša kognitivna opterećenost, kažu stručnjaci

Postoje dva primarna načina na koje se ovo može rešiti. “Možete se stvarno pobrinuti da odradite tu stvar ili da na drugi način nađete zadovoljstvo tako što napravite specifičan plan, budući da pravljenje planova smanjuje stres”, kaže Masikampo. On i njegov koautor su otkrili da je planiranje kako ostvariti cilj imalo isti umirujući efekat na nepoželjne misli kao i da ste cilj dostigli u stvarnosti.

Napravite plan, bilo kakav plan

Jednostavno rečeno, neizvesnost je uznemiravajuća. Istraživanja pokazuju kako čini da se osećamo bespomoćno, što nam stvara stres. Ali kada imamo plan – čak i onaj koji će potencijalno propasti – to nam pomaže da razbistrimo glavu i organizujemo svoje misli. Ovo definitivno važi za “planiranje sa visokim ulozima”, kao što je venčanje, kaže Nojpert. Zamišljanje jednostavnijih aspekata budućnosti ipak može da vam pruži preko potrebno oslobađanje od stresa.

Neki ljudi su toliko pod stresom da ne mogu da razmišljaju ni tri meseca unapred. Ako možete, pokušajte da napravite plan za sutra. Ako vam je i to previše, isplanirajte bar popodne. Neki ljudi se zaista osećaju skrhano usled anksioznosti i depresije. Ako oni mogu da naprave planove za večeru, to bi trebalo proslaviti.

Savet je dobar čak i ako obično niste skloni planiranju. Trenutna situacija i stresovi koje uzrokuje su do sada neviđeni, pa ako vam druge oprobane tehnike oslobađanja od stresa ne polaze za rukom, to je normalno. Možda je sada dobar momenat da promenite način na koji sa svime time izlazite na kraj. I ne zaboravite, pravljenje planova smanjuje stres!

Pročitajte 100 knjiga godišnje