Ako je vaša glava puna gomile stavki koje treba uraditi na poslu i u privatnom životu, raščistite svoj preopterećeni mozak i pronađite fokus uz ove jednostavne korake.

Da li se ikada osećate kao da je vaš um jedna velika, beskrajna, neverovatno pretrpana lista svega što treba uraditi? Da li stalno imate poteškoća da je dopunjavate, zapamtite šta se sve tu nalazi, prilagodite prioritete i obrišete sve ono što vam više ne služi?

Dizajner proizvoda Rajder Kerol koji živi i radi u Bruklinu, predlaže svoje rešenje za ovaj problem: pisanje dnevnika. “Moramo izbaciti svoje misli van, kako bismo raščistili svoj mozak”, kaže on. “Držanje misli u našoj glavi je kao da pokušavamo da zadržimo vodu rukama – gotovo nemoguće. Ali, zapisivanjem naših misli, moguće je jasno ih zabeležiti, tako da možemo da radimo na njima kasnije”.

Dok je odrastao, Kerol je lako gubio pažnju, povodljiv u bilo kom pravcu usled bilo kog povoda. On kaže, “Dok sam bio dete, moj najveći problem je bio što se fokusiram na previše stvari u isto vreme… A kao odrasle osobe, to prepoznajemo kao zauzetost. Ali biti zauzet ne znači da ste produktivni. Mnogo puta, biti zauzet samo znači da ste u stanju funkcionalne preopterećenosti“.

Zvuči poznato?

Ispostavilo se da je Kerolu pisanje dnevnika na papiru pomoglo da izlazi na kraj sa ovim situacijama. Pored toga, kako kaže, može s lakoćom da uoči svoje ciljeve, težnje i brige, napravi nacrt načina na koji bi mogao da ih rešava i razume kako provodi svoje vreme i na šta troši svoju energiju. Kerol je napravio “Bullet Journal” – hiper organizovani sistem hvatanja beležaka koji ste verovatno videli na društvenim medijima. Ali, on kaže da ne morate da sledite baš taj metod kako biste postigli mentalni mir uspomoć olovke i papira.

Da raščistite svoj preopterećeni mozak od beskrajnih lista “Za uraditi”, Kerol preporučuje da počnete sa papirom i olovkom prateći sledeće korake:

1. Napravite mentalni inventar

Kerol savetuje: “Zapišite stvari koje treba da uradite, stvari koje bi valjalo da radite i stvari koje želite da radite”.

2. Razmotrite zašto radite svaku od ovih stvari

“Nema potrebe da upadnete u nekakav egzistencijalni lavirint,” kaže on — samo imajte na umu zašto radite stvari koje radite. “Svi sebe stalno opterećujemo nepotrebnim odgovornostima,” kaže Kerol. “Toliko smo rastrzani na sve strane svim onim stvarima koje bi trebalo ili bismo mogli da radimo, ali potpuno zaboravljamo da se zapitamo… ‘‘Da li ja uopšte želim da radim ove stvari?’”

3. Za svaku stavku na svojoj listi, postavite dva pitanja

“Da li je ovo neophodno?” i “Da li je ovo važno meni ili nekome koga volim?”. Kerol kaže: “Ukoliko je vaš odgovor na oba ova pitanja NE, upravo ste identifikovali distrakciju, i možete je precrtati sa svoje liste. Sa svakom stavkom koju precrtate sa spiska, postajete sve manje i manje rastrzani”.

4. Uzmite ono što je preostalo i raspodelite.

Sada, vaš inventar će se stastojati od neophodnih stavki (kao što je plaćanje računa i kupovina namirnica) i stvari koje su važne. Za ove druge, Kerol preporučuje da uzmete bilo šta što je važno, ali još uvek niste uradili (ili ste vrlo malo napredovali) i podelite ga na male, izvodljive projekte.

Na primer, “Ako želite da naučite da kuvate, nemojte počinjati od neverovatno komplikovanog obroka za šestoro ljudi,” kaže on. “Čak iako ne napravite totalni haos, ovaj doživljaj bi bio toliko neprijatan da dolazite pod rizik da u potpunosti ubijete svoju radoznalost za kuvanje”. Mali projekti, prema Kerol, “nam omogućavaju da gajimo svoje radoznalosti i pomognemo im da se razviju, možda čak doprinesemo da se neka od njih razvije u veliku strast”. Sa kuvanjem, započnite savladavanjem nekoliko jednostavnih, oprobanih recepata koji koriste sastojke i tehnike sa kojima ste već upoznati.

Svaki mali projekat treba da sadrži “jasno definisanu listu aktivnosti i zadataka,” kaže Kerol, i trebalo bi da vam za izvršavanje bude potrebno manje od mesec dana. “Ako procenite da će za vaš projekat biti potrebno više od mesec dana, to je u redu. Samo ga razdelite na manje projekte,” on preporučuje. Vaši projekti ne moraju nužno da budu vezani za vaše strasti ili krupna interesovanja – to može biti bilo šta što želite dublje da istražite.

5. Posvetite vreme svakoga dana – čak iako je to svega pet minuta – revidirajući svoj inventar.

“Moramo se posvetiti navici da tu mapu održavamo aktuelnom i dopunjenom svim novim stvarima koje otkrijemo,” kaže Kerol. “Ako to ne radimo, naša mapa postaje netačna i počinjemo da skrećemo sa pravca. Odlutamo, i niotkuda, distrakcije ponovo počinju da uplivavaju u naš život”. A kada se ispostavi da nešto, što vam je bilo važno, više nije – samo ga precrtajte i oslobodite ga se.

“Nažalost, vreme nije obnovljiv resurs,” kaže Kerol, autor knjige “The Bullet Journal Method”. “Naša je odgovornost da izdvojimo vremena i identifikujemo stvari koje nas interesuju i pronađemo načine da se njima bavimo”. Raščistite svoj preopterećeni mozak i koristite svoj dnevnik da zabeležite vaša nova interesovanja i osmislite male projekte u kojima biste ih oprobali. “Ova praksa će vam pružiti obilje ličnih podataka,” dodaje on, “a ti podaci vam mogu dati temeljne uvide u vaš život: šta ste probali, šta niste, čega bi trebalo da radite više, šta radi, a šta ne”.

5 obrazaca iracionalnog razmišljanja koji vas koče u životu