Inovacije u poslovnom okruženju nisu samo predmet novog revolucionarnog proizvoda ili usluge. Reč je takođe o negovanju kulture kreativnosti i pronalaženja novih načina da se unaprede procesi i efikasnost. Inovacije na globalnom terenu mogu voditi do rasta u produktivnosti za industrije koje su izuzetno kompetitivne i stalno se menjaju.

U digatalno vođenom biznisu koji se brzo kreće, pritisak nikada nije bio veći da se osmisli sledeća generacija proizvoda ili usluge.

“Biznisi operišu u sve više nestabilnom, neizvesnom, kompleksnom i nedefinisanom svetu“, kaže Brajan Radl, upravni direktor u Impact Innovation Group, koji je pomogao da se napravi više od 50 inovacionih sistema za kompanije i obučio više od 5000 poslovnih lidera kako da usvoje inovaciju i predvode održive, profitabilne promene.

“Izazov na koji nailazimo jeste da mnoge organizacije nisu fokusirane na menjanje operativnog okruženja i odgovarajuće promene u ponašanju potrošača”, kaže on.

“Globalizacija se događa rapidnom brzinom, a kupci se sve bolje snalaze u kupovini bilo čega onlajn, bilo da su to građevinski materijali, roba bele tehnike ili usluge.”

Imajući to u vidu, čak i na tradicionalnom tržištu, na kome usluge ili proizvodi nisu digitalizovani, postoje ogromne prilike da se razviju novi proizvodi ili usluge ili ugrade inovativni poslovni modeli oko postojećih proizvoda i usluga kako bi se pokrenula profitabilnost i rast.

Pronalaženje prave mere inovacije

Inovacija ne mora da bude samo novi proizvod ili usluga – može biti u domenu korisničkog iskustva.

Ivet Kordi, autorka knjige Cultivating Curiosity, daje primer striming usluge Netflks, koja je okrenula industriju iznajmljivanja videa naglavačke implementacijom modela pretplate.

“Umsto sticanja profita naplaćivanjem penala korisnicima koji kasne sa uplatama, Netfliks je inovirao kako bi profit ostvarivao putem modela pretplate”, kaže ona.

Kordi veruje da je svaka industrija zrela za preokret. Na primer, kada je Apple, jedna od svetski najuspešnijih kompanija sa godišnjim prihodom od 256 milijardi dolara, lansirala iPhone 7, nije pokušala da izmisli rupu na saksiji.

Uverena sam da morate inovirati ili nestati, ali inovacija ne počinje nužno idejom, počinje od problema koji treba rešiti.

Umesto da preuzme dizajn izgleda uređaja, kompanija je saslušala korisnike telefona i investirale u inovacije koje su ga načinile 40% bržim od modela iPhone 6S, sa dodatna dva sata trajanja baterije.

“Prava mera je ona koja rešava probleme ili potrebe kupaca, kao i probleme organizacija, na primer, generisanje prihoda”, kaže Kordi.

“Kao i fokusiranje na razvoj novih proizvoda i usluga, inovacija može takođe podrazumevati procese i efikasnost.”

Osoblje u finansijama može inovirati oko toga kako organizacija operiše i kako je postavljena, kaže Kordi. Oni su takođe potrebni za suštinske zadatke procenjivanja troška i profitabilnosti, ili novog i unapređenog proizvoda ili usluge.

Računovođe imaju dobro razumevanje koje informacije su neophodne kada se osmišljava validacija, ili aktivnosti dokazivanja koncepta, ili pak mobilisanje internih resursa.

Upravo ove informacije mogu pomoći organizaciji da donese solidnu odluku o investiciji.

“Ima računovodstvenih radnika koji se smatraju previše konzervativnim, ali, istovremeno, inovacija košta i rezultati treba da budu integrisani sa redovnim poslovanjem”, kaže Radl. “Kreativna rešenja su stvar poslovanja, a ne samo “kul” ideja”.

Sprovođenje fokusa na inovacije

Kompanije mogu sarađivati sa startapima, istraživačima i provajderima tehnologija kako bi razvile proizvode i usluge koje su usredređene na korisnike.

To takođe može biti izvor za zaposlene da se upuste u osmišljavanje usredsređeno na čoveka – tehnologije u razvoju i uvidi u korisnička ponašanja mogu pomoći da se rešavaju poslovni problemi i dizajniraju nova rešenja. Zaposleni, pogotovo oni koji su svakodnevno na vezi sa kupcima, jesu najveći izvor inovativnog razmišljanja.

Interno i eksterno, digitalizacija je umnogome olakšala široko zabacivanje mreže u lovu na ideje.

Osoblje i korisnici mogu biti uključeni u proces uspostavljanjem platformi za saradnju i aktivno ih koristiti za istraživanja i razvoj.

BT Group, jedan od vodećih pružalaca komunikacionih rešenja i usluga, koji operiše u 170 zemalja sa preko 100 000 zaposlenih širom sveta, investirao je u softver za inovacije i menadžment američke kompanije Brightidea.

To im je omogućilo da iskoriste kreativne umove svojih zaposlenih, prikupe uvide u ponašanje kupaca i efikasno prevedu ideje koje su najviše obećavale u konkretne projekte sa merljivim povratima.

Softver za menadžment ideja je uparen sa postojećim dobavljačem kako bi se napravila prodavnica nagrada, dajući onome ko je prijavio najviše ideja 10% od koristi koje ideja ostvari u prvoj godini, sa maksimalnim ograničenjem koje je postavila kompanija.

BT zaposleni širom sveta su podstaknuti da prijavljuju ideje u ovaj sistem, takođe glasaju i komentarišu objavljene predloge.

Kordi kaže da, pre nego što inovacija započne, svako treba da zna pravila igre.

“Možda će biti potrebno obučiti osoblje procesu i veštinama procesa kako bi im to bilo od pomoći da inoviraju, a bolji ishodi inovacija se postižu putem kognitivne i funkcionalne različitosti, gde su pozvani da doprinesu stejkholderi sa različitim funkcijama ili ulogama unutar organizacija, kao i različitim preferencama za rešavanje problema”, kaže ona.

Izbegavanje zakazivanja sistema prilikom inovacija

Nisu sve ideje sjajne, ali ne podbacuju sve inovacije zbog ideja kao takvih. Pre je reč o egzekuciji i rafinisanju prvobitne ideje.

“Mnogi inovatori otpočinju projekat bez detaljnog plana da mere i revidiraju projekciju povrata na investicije kako se proizvod razvija”, kaže Radl.

Kompanije bez parametara ili sistema za inovacije će verovatnije dospeti do krupnih promašaja umesto mogućih krupnih otkrića.

“Na početku izgradnje inovacionih timova, često je fokus na stvaranju kulture inovacije, ali ono čemu često svedočimo je da kultura inovacije može biti održana jedino kada postoje ozbiljni inovacioni sistemi koji podstiču rezultate. Zapravo, inovacioni sistemi su podjednako važni za uspeh kompanije kao Ljudski resursi ili Marketing”.

Uspešni inovacioni sistemi jasno definišu kakav je proces. Ima jasno definisane strategije, ciljeve i ključne indikatore performansi (KPI), i angažuje zaposlene tako da imaju doživljaj da mogu da doprinose.

Najvažnije, više rukovodstvo treba da osigura da osoblje ima uvid u to čemu teže ideje, koja je potencijalna vrednost povrata na investirano, te kako se povezuje sa opštom strategijom.

“Uključuje tačke u kojima menadžment timovi mogu proceniti da li da nastave sa određenom idejom i osmisle efektivniji dokaz koncepta ili da odustanu”, kaže Radl. Naravno, sve inovacije nose određeni rizik i imaju mogućnost da se ispostave kao promašene: cilj je upravljati promašajima upravljanjem raspodele resursa na rane etape ideja. Razvoj efektivnih “kapija etapa” puno znači za upravljanje rizikom.

Kapije etapa se dizajniraju na čitav niz načina, ali je najlakši način da se tome pristupi kao tački donošenja odluke koja se razmatra pre nego što se resursi dodele.

Ideje u ranim etapama su same po sebi rizične jer postoji mnogo pretpostavki povezanih sa tim idejama u pogledu prihoda ili potencijala za smanjenje troškova, prihvatanja na tržištu, proizvodnje, itd.

Važno je razumeti pretpostavke, a zatim razviti planove validacije kako bi se pretpostavke progresivno zamenjivale činjenicama.

Kordi je saglasna. “Neke kompanije se upuste u razvoj rešenja previše rano, trošeći 3 miliona dolara da naprave MVP [minimum viable product] koji podbaci, a mogle su zaključivati kroz proces prototipa sa korisnicima sa daleko manjim troškovima.

Ona preporučuje Doblinov okvir “Deset tipova inovacije” za procenjivanje kako kompanija interno pristupa inovacijama, analizira kompetitivno okruženje i otkriva nedostatke i potencijalne tržišne prilike.

Ovaj okvir obuhvata i model za konfiguraciju profita, mrežu, strukturu i proces; procenjivanje ponude – performanse proizvoda i sistem proizvoda; kao i procenjivanje iskustva – usluge, kanala, brenda i angažovanja kupaca.

5 načina kako biti inovativniji

  1. Zapamtite da proizvodi, usluge i alati teže tome da se menjaju, ali emocionalne i psihološke potrebe koje zadovoljavaju često ostaju iste.
  2. Inspiraciju potražite izvan industrije ili kategorije.
  3. Budite sa druge strane argumentacije.
  4. Pripremite se i predupredite rizik, na primer – zamislite šta bi moglo da ugrozi vaš biznis model ili vas zameni na tržištu.
  5. Promenite pitanje i budite spremni da istražite različite hipoteze ili dijagnoze.

Top 5 popularnih mitova o Inovacijama